ЈЕСИ ЛИ СРБИЈАНКА ИЛИ СРПКИЊА? Фотографија четири девојке са Балкана "посвађала" Твитер

Татјана Марковић

20. 09. 2020. у 22:21

КО су Срби, а ко Србијанци, шта је правилно и да ли је могуће бити оба - пита се домаћи Твитер.

ЈЕСИ ЛИ СРБИЈАНКА ИЛИ СРПКИЊА? Фотографија четири девојке са Балкана посвађала Твитер

Фото:; Промо

Иако се то не дешава први пут на друштвеним мрежама, већ често дође и до подела, убеђивања и вређања суседних народа, овај пут повод је био фотографија једне кориснице.

Фотографија четири девојке са Балкана недавно је објављена на Твитеру, а оно што је привукло пажњу корисника и засенило њихову лепоту, јесте опис који је постављен уз њу.

- Црногорка, Србијанка, Босанка и Хрватица, али није виц - навела је девојка у објави и покренула лавину коментара.

Неки од корисника одмах су исправили девојку, наводећи како је требала да напише "Српкиња" уместо "Србијанка", други су покушавали да објасне у чему је разлика, док су трећи сматрали да је то једино правилно што је написала.

- Црногоријанка, Србијанка, Боснијанка, Хрватијанка - гласио је један од коментара.

Неки корисници су убрзо почели да објашњавају у чему је разлика, помињући географску припадност, националност, веру и језик, док су се други забављали покушавајући да погоде на коју од девојака се односи који појам из описа фотографије.

Српкиња или Србијанка?

До ове разлике дошло је услед околности присутних само на Балкану, где су нације измешане.

- Тако је било поготово у 19. веку, када нико, рецимо, није порицао да су Црногорци Срби, па је створен израз "Србијанац", да би се разликовао по географском пореклу. "Босанац" нема то исто оправдање, то је вероватно формирано у време Аустро-Угарске - објаснио је својевремено лингвиста Иван Клајн .

Ови изрази постоје одавно и налазе се у многим речницима, почевши записом у Вуковом Рјечнику где стоји да је Србијанац - човек из Србије, а србијански - који је из Србије. Истог мишљења је и хрватски лингвиста Ватрослав Рожић који дефинише Србијанца као човека из Србије, за разлику од Србина - што је народно име.

Познати лингвиста Клајн каже да нигде у Европи осим у Србији и Босни не постоји национална ознака која би била пандан терминима "Босанац" и "Србијанац", попут "Францужанина" или "Италијањанина". До тога није дошло у Хрватској (Хрваћанин) и Албанији ("Албањанин") из политчких разлога, јер се тамо више инсистирало на етничкој монолитности. Срби су, према његовим речима, много више били измешани с другима, то је она чувена "тигрова кожа".

- У случају Хрвата у Босни, њихово постојање је само било повод за територијалне претензије - каже Клајн.

Клајн каже да су на ову тему објављене две студије професора Мирослава Николића и покојног Егона Фекетеа, у којима је детаљно објашњено како је до поделе дошло.

- Уместо придева српски може се употребити и придев србијански. Први има шире значење и националну конотацију, док се у другом случају ради о територијалном одређењу па се придев србијански везује за Србију. Као што сви Срби нису Србијанци тако ни сви Србијанци (грађани Србије) нису Срби - говорио је др Фекете.

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (8)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ИДЕ У ЗАГРЕБ! Жреб је тако одлучио, следи историјско гостовање црвено-белих