ИСТРАЈНИ ПАТРИОТА, НЕОСЕТЉИВ НА ЋУДИ ВИСОКЕ ПОЛИТИКЕ: Одлазак Момчила Крајишника (75), борца за Републику Српску

Р. Др.

15. 09. 2020. у 21:34

РЕПУБЛИКА Српска резултат је шансе која нам се указала у Дејтону. Препознали смо историјску прилику да омогућимо да Срби коначно Дрину пређу са запада на исток.

ИСТРАЈНИ ПАТРИОТА, НЕОСЕТЉИВ НА ЋУДИ ВИСОКЕ ПОЛИТИКЕ: Одлазак Момчила Крајишника (75), борца за Републику Српску

Фото: И. Маринковић

Срби су одувек покушавали да Дрину пређу са истока - и нису успевали. Време ради за пројекат који смо направили - то је Република Српска. Ништа нисмо чинили на шта нисмо имали права, а осим Бога, никог нисмо имали за савезника.

Епилог једне од највећих историјских драма на Балкану - окончање грађанског рата у Босни и Херцеговини и учинак преговора у Дејтону овако је сагледавао први председник Народне скупштине Републике Српске и први српски члан Председништва БиХ Момчило Крајишник (75), који је преминуо јуче рано ујутру у Бањалуци.

Како је саопштено из Универзитетског клиничког центра Републике Српске, он је подлегао последицама вируса корона. На лечење је примљен пре две недеље са тешком упалом плућа, а борбу за живот је изгубио упркос напорима бањалучких лекара.

Момчило Крајишник, поред Радована Караџића, најкрупнија је политичка фигура међу лидерима Срба у Босни и Херцеговини током ратних деведесетих година и један од стваралаца Републике Српске. Оснивач је Српске демократске странке и учесник мировних преговора у Дејтону 1995. године. Упамћен је као упоран борац за права и положај српског народа у БиХ, тврд преговарач и тихи али истрајни патриота, често неосетљив на ћуди високе политике.

Крајишник је имао важну ролу на преговорима у Дејтону, где је чврсто и непоколебљиво бранио интересе српске стране

Рођен је у Сарајеву, где је завршио студије и магистрирао на Економском факултету. До увођења вишестраначја бавио се економијом, а у СР БиХ био је један до директора предузећа "Енергоинвест". По оснивању СДС, на првим изборима 1990. године изабран је за народног посланика, а потом и за председника Народне скупштине БиХ. Ту функцију је обављао од 21. децембра 1990. до 7. априла 1992. године. У његовој биографији важан датум је 25. октобар 1991. када је изабран за председника Скупштине српског народа БиХ, потоње Народне скупштине Републике Српске.

 

САВЕСТ МУ ЈЕ БИЛА МИРНА

ИАКО је из Хага и енглеског затвора изашао по издржаној казни, Крајишник је у БиХ, али и делу јавности у Србији, носио стигму ратног злочинца. Савест му је, како је тврдио, била мирна.

- Не може се неко осудити на доживотни затвор и после ослободити. Калигула је свог коња прогласио сенатором, али он није постао сенатор. Када ме питају како се осећам због тога што сам осуђен за ратни злочин, кажем, нека остане за историју да је неко осудио председника скупштине. Нисам ниједан злочин починио, донео иједну такву одлуку, нити постоји иједан сведок против мене - описивао је Крајишник.

На изборима 1996. изабран је за првог српског члана Председништва БиХ, а те године изабран је и за члана Сената Републике Српске.

Крајишник је имао важну ролу на преговорима у Дејтону, где је чврсто и непоколебљиво бранио интересе српске стране, често чак и мимо договора са Милошевићем и Караџићем. Његова упорност у одбијању предлога са којима се није слагао учинила је да међу страним учесницима разговора добије и надимак - Мистер Но. Признавао је у накнадним разговорима да је замисао западних посредника била да све тече глатко и без тензија, а да се он томе супротстављао. Није, међутим, крио ни жал и разочарење што се српска страна у Дејтону није довољно борила за независан статус Сарајева и излаз Републике Српске на море.

Борбу за Српску, свега коју годину касније, у Крајишниковом животу сменила је борба за истину о борби српског народа, па и властити живот.

Све туге и све радости у мојој породици догађале су се док сам ја био затворен - рекао је Крајишник у првом разговору по изласку на слободу

Припадници међународних снага ухапсили су га у породичној кући на Палама 2000. године и спровели у Хашки трибунал.

Веће судија Хашког трибунала Момчила Крајишника 27. септембра 2006. године прогласило је кривим за "прогоне, убиства, депортацију и принудно пресељење несрпског становништва током рата у Босни и Херцеговини" и осудило га на 27 година затвора. Међутим, Жалбено веће Трибунала је 17. марта 2009. године одбацило жалбу тужиоца и изрекло правоснажну одлуку од 20 година. После две трећине издржане казне у Енглеској, после тринаест и по година заточеништва пуштен је на слободу.

- Све туге и све радости у мојој породици догађале су се док сам ја био затворен - рекао је Крајишник у првом разговору по изласку на слободу новинарки "Новости" Милени Марковић. - Родитељи су ми сахрањени, а ја их нисам испратио до вечне куће. Синови су ми се оженили, а ја сам био лишен среће да им наздравим. Унуци су ми се рађали, а мени су слали видео-записе њихових првих корака. Па, ја у ћелији, пратим те кораке. Кад неко од њих посрне, притрчим монитору, да их подржим, да не падну... Ко није био у оваквом затвору, не зна каква је цена слободе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЊЕГОВА СМРТ СЛОМИЛА ГЛУМЦА: У сузама сваки дан, плаче од маја - показао како на мобилном чува његову слику (ВИДЕО)