ЉУДИНА И ЛЕКАР, ДОКТОР ДУШЕ И ТЕЛА: Србија се опрашта од др Матуновића, само најлепше речи за начелника Кардиологије на ВМА
ЈУЧЕ је у Војно медицинском центру Карабурма преминуо, после тешке борбе против корона вируса, пуковник професор др Радомир Матуновић (58), кардиолог и вишегодишњи начелник Клинике за кардиологију ВМА и професор на Медицинском факултету ВМА.
Фото: З. Кнежевић/ВМА
Вест о његовој смрти је погодила све који су познавали овог изврсног професионалца, а међу првима се огласио архимандрит Лазар Кршић, духовник Манастира Тавне код Лознице.
- Овај дивни човек постао је вечност, у сваком погледу, потпуно заслужено за оно силно знање и умеће, које је ваљано користо да помогне људима, подједнако посвећено свим пацијентима, од чобана до академика - рекао је отац Лазар.
- Његов мио поглед, топле речи и реченице, савети пацијентима, које је давао на диван, само њему својствен начин, сведочили су да је реч о човеку, који је, у дословном смислу, био лекар душе и тела.
Стефан Митић из Руњана, код Лознице, кога је професор Матуновић пратио здравственои скоро пет година и спремио га за операцију, која је одлично урађења на КЦ „Дедиње“, каже да је „све изгурао, захваљујући сјајном и добром др Раши“.
- У 23 години установио ми је да морам, у наредним годинама, када буде најповољнији тренутак да оперишем срце, што ми је саопштио лагано, са пуно такта и оптимизма, што ме је држало све време, јер не треба да се говори како изгледа то суочаване са истином – прича Митић.
- Оперисан сам, заиста, када је др Матуновић процедио да је прави тренутак и сада ми је све то као ружан сан. Лекар и људина за највеће поштовање, доживљавам га једнох од најмилијих људи у животу. Свима нам је тешко, што га је покосила болест. Нисмо стигли да се видимо, после њеноге операције, јер су наишли таласи пандемије, па је, као и увек, морао да буде близу „армије“ својих пацијената.
- Знам да му људи добро добрим нису враћали, али је све то, у себи носио, „гутао“ и ишао даље кроз посао и живот – прича прота Милан Алексић из Лознице.
- Често је говорио да „срце реагује и кад ми не реагујемо“.Његово срце је морало много тога тешког и горког да издржи, а увек је био љубазан, бескрајно достојанствен, најфиније отмен и драг, човек чије су речи и изразили лица увек пацијенту били „више од прегледа“, како сам га и сам доживљавао.
Препоручујемо
СРПСКЕ КОЛЕГЕ СУ НАС ОДУШЕВИЛЕ: Италијански лекар Вито Прокачи о боравку у нашој земљи
18. 08. 2020. у 14:19
НОВА САЗНАЊА О КОРОНИ: Инфицирани заразни и шест дана пре појаве симптома
18. 08. 2020. у 14:08
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)