МАСКЕ СУ САДА НАШЕ ВАКЦИНЕ: Проф. др Небојша Лађевић, директор Центра за анестезиологију КЦС

Биљана Радивојевић

26. 07. 2020. у 15:00

ТЕЖИНУ епидемије ковида 19, од којег у овом таласу оболева више људи, генерално значајно млађи него у првом налету вируса, и са тежом клиничком сликом, због чега имамо и више пацијената на респираторима, можемо да меримо и кроз потрошњу кисеоника - она је изузетно повећана.

МАСКЕ СУ САДА НАШЕ ВАКЦИНЕ: Проф. др Небојша Лађевић, директор Центра за анестезиологију КЦС

Др Небојша Лађевић / Фото В. Данилов

Сада се у неким клиникама за 15 дана потроше раније годишње потребе за кисеоником. Разводи су оптерећени, многе кисеоничке подстанице су појачане да би издржале оптерећење. Али, другу опцију немамо, јер лечити - морамо.

Овим речима професор др Небојша Лађевић, директор Центра за анестезиологију Клиничког центра Србије, сумира тежину пошасти против које се Србија бори већ дуже од четири месеца. У том рату са вирусом корона анестезиолози су за јавност практично невидљиви, а у пракси, на интензивним негама у ковид-центрима, тамо где се оболели од ковида боре за сваки удах - незаменљиви.

* Изазови са којима вас суочава епидемија већ прелазе границе издржљивости.

- Најоптималније би било да се ради у сменама од по четири сата у скафандерима, али због великог прилива болесника ради се чак и по шест до осам сати. На неким местима где има услова за предах у зеленој зони организоване су смене од 12 сати, са паузама у раду.

* Да ли има довољно анестезиолога с обзиром на то да смо у четвртак имали рекордних 205 пацијената на респираторима?

- Оваквих специјалиста никада није довољно. Иако је број анестезиолога ограничен, и није предвиђен за овако велику катастрофалну епидемију вирусне болести, успевамо да покријемо рад са витално угроженим пацијентима. Јесте драстично смањен редован рад са пацијентима у операционим салама, али ипак недовољно да се направе паузе у раду како би се анестезиолози одморили.

* Како онда организујете посао?

- Један анестезиолог може да надгледа више респиратора и да уз тимски рад лечи већи број пацијената, али је то веома напорно и не може да се ради квалитетно више од четири-пет сати у скафандеру. Поред анестезиолога, веома мало је других лекара који познају рад са респираторима и најтежим пацијентима где је потребно обезбедити хемодинамску и респираторну потпору, пласирати централне венске катетере у десну преткомору срца, поставити артеријске линије, бити спреман за хитну интубацију и реанимацију. Овако напоран рад са критично оболелим пацијентима доводи до велике психичке оптерећености анестезиолога и такозваног сагоревања на раду.

Др Небојша Лађевић / Фото В. Данилов

* У овом другом таласу епидемије ситуација је и територијално другачија у односу на март и април.

- У првом таласу Београд је био поштеђен великог броја инфицираних па је све компликоване случајеве из других градова примио у ковид-јединице интензивног лечења, али су у помоћ дошли и анестезиолози из унутрашњости. Овога пута је епидемија букнула и у Београду и широм Србије. Анестезиолози из унутрашњости су углавном морали да остану са својим пацијентима и да само најтеже пошаљу у Београд. Београдски анестезиолози су прераспоређени унутар београдских клиничко-болничких центара, али су послати и на југ Србије у помоћ.

* Колико ваших колега иде у друге установе?

- Центар за анестезиологију и реаниматологију КЦС недељно распоређује 35 анестезиолога и 14 анестетичара ван КЦС. Истовремено, цео КЦС ради по принципу ургентног центра и анестезиолози покривају рад свих операционих сала и интензивних нега. Успостављен је систем координације, тако да се у сваком тренутку знају потребе за анестезиолозима у односу на појаву жаришта инфекције и броја тешко оболелих пацијената који захтевају механичку вентилацију. Координатори су ван Београда локални начелници анестезије, а у Београду су за координаторе у највеће центре распоређени професори анестезиологије, реаниматологије и интензивног лечења из КЦС.

* Каква су искуства са ковидом у поређењу са другим стањима због којих се пацијенти прикључују на механичку вентилацију?

- Много је теже лечити ковид пнеумоније од других плућних обољења помоћу механичке вентилације, јер су оштећења плућа много већа и удружена са оболевањем и других органа, повремено и јаким имуним одговором и поремећајима у коагулационом статусу пацијента.

Колеге се заразе током рада

Имамо и анестезиолога који су ковид позитивни, који су се заразили током рада. С обзиром на то да су дуго изложени вирусу и раде у веома ризичним условима, не знамо тачно тренутак када се то десило, али свакако да је интубација најризичнија процедура коју спроводе у скоро сто одсто случајева искључиво анестезиолози - каже др Лађевић.

* Колико пацијената се успешно скине са респиратора, да ли је то код ковида мање него код других болести?

- Проценат опоравка дефинитивно зависи од стања пацијента у тренутку примене механичке вентилације. Уколико се различите врсте механичке вентилације примене раније, али строго у складу са индикацијама, исход одвајања са респиратора је бољи. То се односи и на инвазивну (интубиран пацијент) и неинвазивну (неинтубиран) вентилацију.

* Забрињавајуће је што сада на респираторима имамо и младе људе?

- Да, наши пацијенти су старости од 20 до више од 80 година, а сада их је све више између 20 и 40 година. Неки су успешно одвојени од респиратора и после више од месец дана.

* Шта вас је као анестезиолога код ковида највише изненадило?

- Свакако нас највише оптерећује разноврсност клиничке слике и брзина њеног настајања. Код некога промене на плућима настају спорије, а код некога брже, и код једних и код других могу бити или блажи, или тежи облици упале. Нема правила, и то нас тера на сталан опрез и надзор над пацијентом у дужем временском периоду и спровођење превенције развоја компликација. Уколико се пацијент касно јави, онда су драстична погоршања могућа веома брзо, у року од само неколико сати.

* До које границе уопште може да се издржи повећање броја оболелих?

- Државни здравствени систем се показао као веома флексибилан и издржљив иако је пренапрегнут. Као и у свим природним катастрофама функционисање зависи од добре организације, али и ентузијазма свих здравствених радника, као и техничких служби у болницама. Број респиратора је довољан, нико неће остати без респираторне потпоре. Може се ангажовати још болница у ковид-систем, али да ли је то неопходно да радимо и да на тај начин смањујемо капацитете за лечење пацијената са другим болестима, када можемо да се понашамо много одговорније? Само треба сви да носимо маску, држимо дистанцу и редовно перемо руке.

* Да ли то на неки начин показује немоћ науке у борби са вирусом, када је превенција све што можемо да урадимо?

- Тренутно је наша вакцина у ствари маска на лицу, све док се не нађе друго решење. Ношењем маске преко уста и носа спречавамо ширење болести. Онога тренутка када скинемо маску, то је као да вакцина у том тренутку не делује. Ношењем маске купујемо време до коначног решења за вирус корона, а да ли ће то бити вакцина или неки други лек, још не знамо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (4)

ИЗГУБИО САМ 400.000 ЕВРА, ДУЖАН САМ ЈОШ 80.000: Сурова исповест Александра бившег коцкара (ВИДЕО)