ПОЛИЦЕ ШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКА ПУНЕ РОДИТЕЉИ И ДОНАТОРИ: Веома важне институције у образовном ситему кубуре с новцем и кадровским решењима

ФОНДОВИ школских библиотека, због специфичних околности које су обележиле образовни систем, у последње две године нису обнављани, односно изостао је избор публикација за ове установе и средства за ову намену нису могла бити опредељена. Обогаћивање фондова библиотека основних школа спроводи се од 2016. године и кроз редовне активности и јавне позиве Министарства просвете, у сарадњи са надлежним институцијама, што је због познатих околности изостало.

приватна архива

Ово нам каже Ивана Ранковић, председник Друштва школских бибилотекара која истиче и да ова организација од почетка овог начина набавке има свог представника у комисији за одабир публикација, а она лично је била чланица комисије од 2019. до 2024. године.

Иначе, недостатак средстава за редовну обнову бибилотечког фонда и положај школских библиотекара, основни су проблеми са којима се суочавају школске бибилиотеке у Србији којих, према подацима Републичког завода за статистику за 2024. годину, има 1.284 са приближно 11,4 милиона књига.

Ивана Ранковић наглашава да је ово значајан број који говори о богатству писане речи у нашим школама, али и наглашава да број књига није једино мерило вредности библиотечког фонда - подједнако су важни његова актуелност, разноврсност, очуваност и доступност ученицима.

- Књига треба да иде у корак са својим читаоцима, да им понуди и књижевне класике и савремене приче, да прати њихова интересовања и отвори им врата ка световима које још нису упознали - истиче она. - Школама су потребна нова издања лектире, квалитетна књижевност за децу и младе, стручна литература и одговарајући дигитални ресурси. Многе библиотеке имају потребу и за бољим просторним и техничким условима, опремом и местом у коме ученици могу да читају, истражују и уче заједно.

Међутим, да би се то постигло потребна су улагања, а ова бибилотекарка наглашава да је један од највећих проблема недостатак средстава за редовну обнову фонда.

Тако се библиотечки фонд обнавља и поклонима ученика, родитеља, наставника и других дародаваца, као и кроз донације и пројекте.

- Поклони и донације имају посебну вредност, па ипак, они не могу бити једини ослонац развоја школских библиотека - упозорава наша саговорница. - Када су могућности ограничене, библиотекар мора пажљиво да одреди приоритете: да обнови оштећене књиге, набави нова издања, обогати избор за различита интересовања и обезбеди литературу која прати наставу... Потребна су нам планска и редовна средства. Улагање у школску библиотеку није трошак који треба смањивати кад год је то могуће. То је улагање у знање, језик, машту и будућност деце.

Наша саговорница, која и сама ради у три основне школе, са пуним фондом у школској библиотеци, истиче и да је посебно важно питање положаја школских библиотекара, јер њихов рад понекад остаје недовољно видљив, иако обухвата много више од позајмљивања и разврставања књига.

- Највећи проблем видим у томе што се од школских библиотекара много очекује, а услови за остваривање свих тих задатака нису увек довољни - истиче она. - Ентузијазам појединца може да покрене лепе иницијативе и донесе драгоцене резултате, али не може трајно да замени системску подршку.Посебну пажњу треба посветити мањим школама и ситуацијама у којима један библиотекар ради у више установа. Када се радно време дели између више школа, неопходно је пажљиво организовати послове како ученици не би били ускраћени за редован приступ библиотеци и сарадњу са библиотекаром.

Рад у школским библитекама посебно је изазован у мањим срединама, а, како каже наша саговорница, разлике су у могућностима набавке књига, доступности стручног усавршавања, опремљености, кадровским условима и сарадњи са установама културе.

- Ипак, важно је да не генерализујемо, и у мањим срединама постоје изузетно активне библиотеке, као што и у великим градовима има библиотека које раде у отежаним условима - каже она. - Школе у већим градовима понекад имају лакши приступ књижарама, издавачима, културним установама, књижевним сусретима и стручним скуповима. Школе у мањим местима могу имати мање локалних могућности за сарадњу и теже долазити до додатних средстава и ресурса. Посебан изазов представљају школе са издвојеним одељењима и ситуације у којима библиотекар ради у више установа, јер је потребно добро организовати време како би библиотека била доступна ученицима, а сви стручни послови обављени.

Иако су проблеми стари, читалачке навике ђака су нове, па и то, такође, представља изазов за бибилотекаре. Деца данас одрастају у свету брзих информација и садржаја који се смењују великом брзином, док читање књиге тражи време, пажњу и унутрашњи мир. Да ли деца због тога данас мање читају, Ивана Ранковић каже да се читалачке навике разликују од школе до школе и од ученика до ученика.

- Не бих рекла да деца више не воле књиге - каже она. - Има деце која редовно долазе у библиотеку, радо позајмљују књиге и траже препоруке за ново читање. Има и оних који у библиотеку долазе углавном када им је потребна лектира за наставу. Ипак, само на основу броја позајмљених књига не можемо закључити колико деца заиста читају, колико уживају у прочитаном и колико су развила трајне читалачке навике. За то су нам потребни и бројчани показатељи и непосредно искуство школских библиотекара, који свакодневно разговарају са ученицима и прате њихова интересовања.

Она поручује да је за унапређивање положаја школских библиотека потребна сарадња свих који учествују у образовном систему, али и јасна подела одговорности.

- Министарство просвете треба да преиспита нормативе и услове за рад школских библиотека, прати кадровско стање и подржи њихово активније укључивање у наставни процес - поручује наша саговорница. - Надлежни органи и оснивачи школа треба да обезбеде средства за набавку књига, опремање библиотека и развој њихових програма. Директори школа имају важну улогу у планирању рада, подстицању сарадње библиотекара и наставника и стварању услова да библиотека буде активно место учења. Локалне самоуправе могу да допринесу кроз подршку набавци књига, опремању простора и сарадњи школа са јавним библиотекама и установама културе.

Према њеном мишљењу, један од важних корака било би и национално истраживање о стању школских библиотека, које би обухватило фондове, кадровске услове, финансирање, просторну и техничку опремљеност, као и стварну укљученост библиотека у образовни процес.

Препоручујемо

Друштво

0 1

РЕМ ДОНЕО ОДЛУКУ: Покренути испитни поступци против ТВ Информер,Курир,Б92 и К1,нема основа за ТВ Танјуг

06. 11. 2026. у 12:45

Друштво

0 0

РАСПУСТ ОД СРЕДЕ: Ђаци одмарају пет дана

06. 11. 2026. у 12:33

Друштво

0 0

ТЕМПЕРАТУРНИ ПРЕОКРЕТ У СРБИЈИ: После мраза следи пораст температура, ево шта нас тек чека

06. 11. 2026. у 12:33

Друштво

0 0

НАШ ОБИЧАЈ ДОБИО МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАЊЕ: Оно што ми подразумевамо Унеско је уврстио у културну баштину човечанства

06. 11. 2026. у 11:59

Svet

Godinama je krio ovo u kući, a onda su zidovi počeli da pucaju: Kada vidite šta je poštar uneo unutra, ostaćete u šoku

2026-11-05 15:17:00

Svet

Devojčicu (11) namamio na društvenoj mreži, pa je silovao: Stravično otkriće u karaoka klubu

2026-11-05 13:31:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације