Култура сећања се не може избрисати 2. део

Са почетком пада комунизма у Србији, почела је јавно да се испољава српска национална свест, односно у повоју појављује култура сећања.

Фото: Printscreen

Са почетком пада комунизма у Србији, почела је јавно да се испољава српска национална свест, односно у повоју појављује култура сећања.

Ако се фокусирамо на кинематографију која је у овоме репрезентативни показатељ, снимљен је, додуше доста скромно, филм "Бој на Косову", који је премијерно приказан 21.јуна 1989.године пред сам Видовдан и спектакуларног обележавања 600 година од Косовског боја на Газиместану.

Овај филм је безброј пута репризиран и приказиван током деведесетих година прошлог века, које су биле изузетно трагичне за српски народ, где год да је он живео на територији или ван Србије, на подручју бивше Југославије.

Настао је после 2000.године и доласка ДОСа на власт  мораторијум на снимање филмова из српске историје.

Ово је трајало све до 2012.године и промене власти на изборима и доласком на место Председника Републике Томислава Николића и потом Александра Вучића и власти СНС.

Почело је са снимањем филмова из Великог рата попут: "Заспанка за војника" и "Краља Петра".

Култура сећања о славној српској прошлости почела је у српској кинематографији да улази на велика врата.

Али оно што је најзначајније смело се најзад отворено говорити о српским жртвама од стране усташа у Независној држави Хрватској.

Први пут снимљен је и приказан филм о језивом покољу Срба од стране усташа, у злогласном логору Јасеновац "Дара из Јасеновца", режисера Гаге Антонијевића, који је приказан премијерно 2.априла 2021.године.

Убрзо је снимљен и филм "Олуја" из 2023.године који је пратио етничко чишћење Срба на простору Републике Српске Крајине током војно-полицијске акције "Олуја" од стране хрватских формација.

Када се најзад код Срба, где год да они живе, једном, а сигурно за свагда, вратила култура сећања на страдања и погибије, то се више не може зауставити.

Дуги низ година постојала је идеја, па и сценарио, за филм који би приказао језива страдања деце и њихових мајки доведених са подручја Козаре, у усташки логор Јасеновац, за време НДХ.

Ко би други могао овакав филм да сними него осведочени антифашиста, човек који је због тога много пропатио од стране својих сународника, чувени редитељ, Хрват са острва Шолта, Лордан Зафрановић.

После његових филмова са сличном тематиком о злочинима усташа "Окупација у 26 слика" и "Пад Италије" било је сасвим логично да, сада већ времешни редитељ, оствари своју велику жељу и сними филм "Златни рез'42:Ђеца Козаре".

Филм је сниман 2023.године уз учешће од 186 глумаца, хрватских, српских и других, а финансиран од Републике Српске и Републике Србије.

Уз не мале муке филм је сређен и обрађен и најзад приказан у Београду приликом свечаног отварања 53.ФЕСТА  2.октобра 2026. у препуној Плавој дворани Сава Центра.

По завршетку филма овације и аплаузи, публике са сузама у очима, дуго  су трајали, када је редитељ и део глумачке екипе изашао на бину.

Али ипак, најпотреснији део те вечери био је излазак на бину преживеле деце логора Јасеновац, стараца и старица преко 90 година живота, који су се прво поклонили режисеру оваквог филма, па онда публици.

На ово, дефинитивно, нико није могао да остане равнодушан.

Али шта се на жалост показало и доказало са дешавањима око овог филма.

Званична Хрватска као и сви медији и културна јавност осудили су овај филм као пропаганду српске власти и нормално Александра Вучића.

Хрватским глумцима је запрећено да не долазе на београдску премијеру, те нису ни дошли.

Један део српских глумаца, иначе присталице блокадера и рушења власти на улици, иако је редовно примио хонораре за овај филм, невероватно, али истинито, навео је да се солидарише са хрватским глумцима и не жели да дође на премијеру.

Чак су и критиковали заједно са блокадерским редитељима у Србији овогодишњи, како су назвали, режимски-ћаци ФЕСТ.

Нормално, ординарна глупост, јер ФЕСТ је основан и трајао и за време комунизма, власти Слободана Милошевића,  а и после.

Глумица Катарина Радивојевић, чак је искористила конференцију за штампу да подржи блокадере и да укаже да због тога не добија улоге.

Најдаље је отишао у коментарима један од главних хрватских глумаца, Рене Биторајац, који глуми озлоглашеног усташког кољача и команданта логора Јасеновац, Макса Лубурића, који је био приморан да се у обраћању, превасходно хрватској јавности, посипа пепелом по глави.

Навео је да је он уговор потписао са продуцентима филма који је снимао 2023.године и дуго монтиран и сређиван за приказивање, и да тада није било ћација и блокадера у Србији,  а да се сада његова премијера безочно употребљава у политичкој кампањи једне странке и једног човека.

Наставио је даље да ово наравно препознају и српски глумци и редитељи и траже да се тај филм повуче из приказивања.

Како се то није догодило, они су се сви одлучили на бојкот. Нормално хонораре су сви редовно примили.

Коментари од Хрвата ништа не чуде, јер они секу подједнако као и усташке каме дечије вратове, али српски глумци и редитељи?

Српски глумци да осуде овај филм који приказује клање жена и деце од стране усташа у Јасеновцу, као пропаганду српске власти и Александра Вучића, не заслужују коментар, него само један велики презир свих Срба где год да живе.

Овај филм ће тек наставити своју причу, јер су Срби најзад кренули путем културе сећања и неће се зауставити.

(24 седам)

Препоручујемо

Друштво

0 0

КАДА ПОЧНЕ НАСИЉЕ, ПРЕСТАЈЕ ПОЛИТИКА! АНС: Србија мора да повуче црвену линију

07. 10. 2026. у 08:16

Друштво

0 0

ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ СВЕТУ ТЕКЛУ: Један сусрет променио је њен живот заувек

07. 10. 2026. у 07:15

Друштво

0 0

ВРЕМЕ ДАНАС СУНЧАНО И ТОПЛО: Од овог дана нам следи велика промена, стижу грмљавина и пљускови

07. 10. 2026. у 07:03

Друштво

0 0

ДРОН СПЕКТАКЛ НАД БЕОГРАДОМ: Порука за све становнике престонице (ФОТО)

06. 10. 2026. у 20:24

Svet

Njen pas ujeo čoveka, a zatim ga je napala čekićem: Ponovo pred sudom zbog napada na komšinicu

2026-10-06 13:41:00

Svet

Krvavi trag BlaBlaCar serijskog ubice: Žene vrebao preko aplikacije, a njegovo hapšenje otkrilo tajnu staru 20 godina

2026-10-06 10:30:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације