ДРОНОМ ПОШУМЉАВАЈУ СРБИЈУ: Историјски догађај на Фрушкој гори, компанија Locaiter Technologies у сарадњи са НП "Фрушка гора"

ТАМО где људска не може да крочи, на неприступачним теренима, пошумљавање је, ипак могуће. Природа, наука и технологија први пут заједно послали су снажну поруку – да пошумљавање може бити брже, прецизније, ефикасније и одрживије.

Foto: D. Milovanović

Први пут у историји Србије, на Фрушкој гори, демонстрирано је коришћење прецизне АИ и дрон технологије, коју је спровела компанија Locaiter Technologies у сарадњи са Националним парком „Фрушка гора“.

Са висине, из дрона су, са висине, попут снежних пахуљица зими, на тло падале аутохтоне семенке, из којих ће изнићи нова стабла букве, вођеног руком дрон пилота, који је користио специјализоване системе за прецизно аеро-дистрибуцију семенских куглица.

Foto: D. Milovanović

Компанија Locaiter Technologies развија систем паметног пошумљавања заснован на употреби дронова, вештачке интелигенције и теххнологијре семеннских куглица, са циљем да се деградиране и тешко доступне површине обмнове на потпуно иновативан начин.

Њихов концепт, како се могло чути на овом, јединственом догађају, на обронцима Фрушке горе, подразумева, најпре комплетну анализу терена помоћу дронова, затим се ти подаци помоћу АИ обрађују, избор оптималних врста дрвећа за сваку микро-локацију, као и прецизно расоипање семенкских куглица из ваздуха.

Foto: D. Milovanović

На тај начин, како је предочено приликом презентације, којој је присуствовала и Драгана Остојић, државни секретар у Министарству заштите живортне средине, могуће је пошумљавати и неприступачне терене, без тешке механизације, без оштећења тла и уз значајно мању емисију угљен-диоксида.

Посебно је истакнут податак да чак 75 одсто шума у Србији припада брдско-планинским пределима, где је класично пошумљавање изузетно тешко и скупо. Управу ту, овакве технологије доносе највећуи потенцијал.

Foto: D. Milovanović

Locaiter иза себе до сада има више од 241 хиљаде хектара примењених семенских куглица, више од 540 хиљада квадратних метара пошумљених површина, а скоро три хиљаде људи укључено је у различите пројекте обнове шума и едукације о заштити животне средине.

Њихова визија није само садња дрвећа, већ стварање нових, отпорнијих и здравијих шумских екосистема који ће моћи да одговорена изазове климатских промена, суша, пожара и деградације земљишта.

Foto: D. Milovanović

Тодо Терзић, представник НАЛЕД-а, шеф јединице за храну и пољопривреду, казао је да тема пошумљавања данас превазилази питање садње дрвећа, и да се говори о борби против климатских промена, очувању биодиверзитета, заштити земљишта, смањењу ерозије и стварању здравијег животног окружења за будуће генерације.

- Савремене технологије попут дронова и АИ система отварају потпуно нове могућности за обнову природних ресурса и управо због тога је институционална подршка оваквим пројектима од изузетног значаја – казао је Терзић.

Foto: D. Milovanović

Борис Савовић, један чланова тима стручњака у компаније Locaiter, експерт за напредне системе дронова, током демонстрације како пошумљавање из дронова изгледа у пракси, казао је да се пре пошумљавања, не мора претходно припремати земљиште, а да је у лабораторијама развијено решење да специјални „спредери“ куглице семенки, дрон пласира семе, и оно се прима у великим процентима.

- Дрон сними терен и направи се план где треба да се посеје – објаснио је принцип пошуљавања Савовић, додајући да дрон иде по дефинисаној мапи. - Предност дрона је што може тамо где људска нога не може и на тешко приступачним теренима.

Foto: D. Milovanović

Удаљеност дрон пилота, који мора да буде обучен, и да има сертификат је три километра, а за два минута може да се посеје пола хектара. За букву је клијавост од 30 до 40 процената. Велики дрон пружа могућност да да се позиционира где је семе пало. Мали дрон може да пошуми до једног километра, а велики три километра.

Дроновима се може детектовати стање шума, да се идентификују деградиране зоне, а и да се прецизно дефинишу површине за садњу. Након оваковог начина пошумљавања, следи вишемесечно праћење успешности, односно клијање, опсатанак, раст.

Foto: D. Milovanović

Занимљив је податак да се на основу типа терена, врсте дрвета и циљне густине, прецизно дефинише број семенских куглица по хјектару. Тако се рецимо за садњу једног хектара букве на ливади, са циљем да ту никне 700 стабала, користи се 2.800 семенских куглица.

СЕМЕНСКЕ КУГЛИЦЕ

ДА би се сачувало семе, и да би оно проклијало, како је објаснио Савовић, оно се умотава у вуну.

Foto: D. Milovanović

- То је веома битно за одржавање влаге – истакао је Савовић, додајући да је цео процес дуго развијан. - На овај начин већ смо пошумљавали у Словенији и Немачкој, а у септембру ћемо тај посао радити и у Канади.

Пројекат је битан и за подручја која су претрпела олује или пожаре. Семенске куглице омогућавају брзо и стабилно обнављање шума чак и на захтевим теренима.

БОНУС ВИДЕО: 

Препоручујемо

Друштво

0 0

Колонија у Љубичеву - Тачка сусрета дипломатије, привреде и културног наслеђа

15. 05. 2026. у 22:06

Друштво

0 1

ПОВРАТАК У МАТИЧНУ КУЋУ: НИН поново део Политике, Лука Мичета нови главни и одговорни уредник

15. 05. 2026. у 17:04

Друштво

0 0

ПРИПРЕМИТЕ КИШОБРАНЕ: Ево где ће да пљушти и грми

15. 05. 2026. у 16:30

Друштво

0 1

ИСКОРИСТИТЕ МАЈСКЕ ПОПУСТЕ: Осигурање - кључ стабилне и одрживе пољопривреде

15. 05. 2026. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације