АДВОКАТ ИГОР ИСАИЛОВИЋ: Случај "Генералштаб" као лоша порука администрацији

ПОЧЕТАК суђења у случају "Генералштаб" изазвао је велику пажњу јавности. Остало је много тога нејасно, поготову када је реч о томе да ли је и ко прибавио корист, односно коме је начињена штета и каква је улога администрације у оваквим ситуацијама и евентуалне процедуралне грешке.

Фото: Принтскрин

О томе смо разговарали са адвокатом Игором Исаиловићем.

Случај "Генералштаб", колико је јавност могла да разуме, не односи се на прибављање противправне имовинске користи нити наношење штете, већ на одређене техничке и процедуралне пропусте у раду државних органа. Ако је то тачно, какву поруку овакав приступ шаље државним службеницима и колико он дугорочно може да утиче на ефикасност и функционисање државне администрације?

- Без уласка у било који конкретан предмет или поступак, важно је говорити о принципима. Ако се у систему успостави пракса да се процедурални пропусти третирају као питање кривичне одговорности, чак и када нема корупције, користи или свесне злоупотребе, тада се државној администрацији шаље порука да је административни ризик потенцијално кривични ризик. То неминовно мења понашање службеника и начин на који се доносе одлуке.

Како се та порука конкретно одражава на свакодневни рад државних службеника ?

- Државни службеници, као и сви други актери у систему, рационално реагују на ризик. Када постоји страх да и техничка грешка може имати кривичне последице, долази до повлачења, одлагања и избегавања доношења одлука. Потписивање се доживљава као опасност, а нечињење као безбедна стратегија. То води ка додатном успоравању ионако сложене администрације.

Да ли се тиме јача законитост у раду државних органа ?

- Формално - да, али суштински - не. Законитост се своди на пуко поштовање процедуре, без разматрања сврхе прописа. Уместо разумног и савесног тумачења норми, добија се мехничко поступање, уз стално тражење додатних мишљења и сагласности. Дискреционо одлучивање, које је нужно у сложеним управним ситуацијама, практично нестаје.

Какав је шири системски ефекат таквог приступа ?

- Шири ефекат је стварање дефанзивне администрације. Комплексни предмети се одлажу, "шетају" између институција или се уопште не покрећу. Администрација престаје да буде инструмент развоја и постаје фактор застоја, посебно у областима,које захтевају координацију, брзину и одлучност, попут великих инфраструктурних и инвестиционих пројеката.

Да ли је овај феномен познат у теорији јавне управе ?

- Да, и то врло добро. У теорији се говори о такозваном chilling effect-u, односно ефекту застрашивања. То је ситуација у којој страх од одговорности не произилази из саме норме, већ из начина на који се она примењује. Када се не прави јасна разлика између управне, дисциплинске и кривичне одговорности, систем се сам блокира.

Како би, по вашем мишљењу, требало да изгледа здрав баланс одговорности у државној управи ?

- Баланс подразумева јасно разграничење. Процедурални пропусти и техничке грешке треба да се решавају кроз управне и дисциплинске маханизме. Кривично право мора остати резервисано за ситуације у којима постоји корупција, прибављање користи или свесна злоупотреба положаја. Све друго води претераној криминализацији административног рада.

Која је, по вашем мишљењу, најопаснија дугорочна последица тог тренда ?

- Најопаснија последица није само спорост система, већ стварање културе нечињења. Када се пасивност перципира као рационалан и безбедан избор, држава губи капацитет да планира, одлучује и спроводи јавне политике. То је дугорочно озбиљна препрека развоју.

Која би била ваша кључна порука доносиоцима одлука и креаторима јавних политика ?

- Без осврта на конкретне случајеве, порука је једноставна: одговорност мора бити реална, разумна и предвидива. Држава која жели ефикасну управу мора зштитити законито, савесно и добронамерно поступање својих службеника. У супротном, ризикује да сама постане кочница сопственог развоја.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА У ЦРКВИ: Шминка и одећа у овој боји - никако, а ево због чега вас још могу опоменути

27. 06. 2026. у 10:33

Друштво

0 5

Умро новинар Марко Пантић, познатији као Лудо Перо

27. 06. 2026. у 10:11

Друштво

0 0

ТАЧНО У 9 ЧАСОВА: Деоница Моравског коридора од Прељине до Адрана отвора се за саобраћај

27. 06. 2026. у 08:10

Друштво

0 0

СРБИЈА НА УДАРУ ТОПЛОТНОГ ТАЛАСА: Хитно се огласио РХМЗ, издато важно упозорење и за Београд

27. 06. 2026. у 07:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације