ЦВЕТ КАО СИМБОЛ СРПСКЕ ПОБЕДЕ: Наталијина рамонда је име добила по краљици, а ево због чега је изабрана за амблем Дана примирја

В. Н.

10. 11. 2025. у 15:39

НАТАЛИЈИНА рамонда, цвет феникс, који се налази на амблему и у Србији носи на реверу уочи и на Дан примирија 11. новембра, представља симбол страдања и победе српског народа у Првом светском рату.

ЦВЕТ КАО СИМБОЛ СРПСКЕ ПОБЕДЕ: Наталијина рамонда је име добила по краљици, а ево због чега је изабрана за амблем Дана примирја

Фото архива

Амблем Дана примирја, комбинација је Наталијине рамонде и ленте Албанске споменице, медаље додељиване српским војницима за изузетну храброст.

Концепт Наталијине рамонде - симбола обележавања Дана примирја у Србији, осмисли су садашњи министар спољних послова Марко Ђурић и амбасадор у Бразилу Александар Ристић.

Иако се Дан примирја у Србији обележава као државни празник од 2012. године, Наталијина рамонда се користи од 2013. године, а симболише и васкрснуће Србије и страдања кроз која је српски народ прошао током и после Првог светског рата.

Наталијина рамонда која може да оживи и када се потпуно осуши, постала је синоним српског страдања и победе у Великом рату, током кога је Србија изгубила 1,24 милиона људи, односно 28 одсто целокупног становништва по попису из 1914. године.

Србија је из тешког и исцрпљујућег рата успела да изађе као победница, поново се рађајући као цвет феникс.

Наталијина рамонда, чији је цвет висок 10 центиметара, припада фамилији Гесне риацеае, има љубичасте цветове и тамно зелено лишће, а цвета од априла до јуна.

У периодима суше, рамонда се сасуши и смежура, али чим добије довољно воде постепено се опоравља, успоставља нормалну физиолошку активност и озелењава. 

Ту јединствену појаву први је уочио ботаничар Павел Черњавски када је просуо воду по хербаријуму.

Рамонду је код Ниша, у Јелашничкој клисури, открио ботаничар и дворски лекар краља Милана Обреновића, Сава Петровић, 1882. године.

Планирао је да нову врсту назове Нишка рамонда, али је одлуку променио у част краљице Наталије.

Наталијина рамонда расте углавном на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште велике битке у Првом светском рату.

Подручја на којима у Србији расте проглашена су за заштићена подручја, а то су Парк природе "Сићевачка клисура", Специјални резерват природе "Јелашничка клисура", Специјални резерват природе 'Сува планина' и Национални парк "Шар планина".

Ова законом строго заштићена врста расте и у Северној Македонији, на северу Грчке, у Албанији, Црној Гори и на северозападу Бугарске.

На Дан примирја у појединим земљама, посебно у Великој Британији, као симбол се носи цвет булке - "Попи" је подсетник на време када је на разореним и опустелим пољима, где су војници масовно сахрањивани, а биљни и животињски свет тенковима и бојним отровима уништаван, први никао крваво црвени мак.

Цвет и даље расте на местима битака у Француској и Белгији, о чему је још 1915. писао канадски потпуковник Џон МекКре у делу "На пољу часном" - "На пољима Фландрије".

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на дан када је 11. новембра 1918. године у 11 сати, након четврогодишњег Великог рата, најразорнијег који је свет до тада видео, потписано примирје, у посебном вагону у близини градића Компјењ.

(Танјуг)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.

20. 12. 2025. у 09:41

Коментари (0)

ДАН МИРА И МЕЂУСОБНОГ УВАЖАВАЊА: Шта православци треба да ураде за католички Божић?