МЕДИЦИНСКИ РАДНИЦИ ИЗ ДИЈАСПОРЕ: Србија вас чека

В.Н.

31. 07. 2025. у 20:53

ЛЕКАРИ, медицинске сестре и техничари који се враћају из иностранства могу да рачунају на убрзану нострификацију, сигурно запослење и конкретне олакшице. Србија тражи њихово знање тамо где је најпотребније: у болницама, домовима здравља а нарочито у палијативној нези.

МЕДИЦИНСКИ РАДНИЦИ ИЗ ДИЈАСПОРЕ: Србија вас чека

Фото Pixabay free images

У последње две године, све више здравствених радника одлучује да се из дијаспоре врати и настави каријеру у Србији. Кроз заједничке програме Министарства здравља, Канцеларије за дијаспору и локалних самоуправа, повратницима је омогућен брз улазак у систем, са све већим бројем отворених радних места широм земље.

Само током децембра 2024. године, у Србију се вратило 16 лекара из дијаспоре који су одмах добили посао у државним здравственим установама. До краја исте године, више од 1.700 лекара и 2.500 медицинских сестара са искуством из иностранства било је укључено у систем здравствене заштите.

Која подршка их чека?

Медицински радници из дијаспоре могу да рачунају на: убрзану нострификацију диплома и радног стажа, запошљавање без приправничког стажа, уз доказ о претходном раду, могућност конкурисања за специјализације и додатне едукације, приоритет при запошљавању у областима са хроничним недостатком кадра, а посебно у палијативној и примарној здравственој заштити, хитној помоћи, педијатрији и геријатрији.
Повратници могу да рачунају и на додатне локалне олакшице попут субвенционисаног становања, помоћи при пресељењу, поједностављене административне процедуре.

Ево шта кажу повратници:

Др Марко Шипчић, специјалиста интерне медицине, вратио се из Москве после осам година рада:

„У иностранству сам стекао огромно искуство, али овде имам прилику да га применим тамо где највише значи. Процес нострификације био је ефикасан, а дочек колегијалан.“

Драгана Марковић, медицинска сестра из Параћина, радила је у Немачкој више од пет година:

„Могућност да будем уз породицу и да радим у познатом језику и култури за мене је непроцењива. Систем ме је прихватио брзо и без компликација.“
Један лекарски брачни пар педијатар и анестезиолог из Норвешке вратио се и запослио у Општој болници у Врању.

„Имамо пуну подршку колега, одличне услове за рад и осећај да овде правимо разлику сваког дана.“

Порука за крај

Повратници из дијаспоре доносе знање, ефикасност, нове стандарде и савремене радне навике. Њихова улога у здравственом систему Србије је од пресудног значаја, посебно у областима које су годинама кадровски запостављене.

Из српског угла:

Ако сте медицински радник у иностранству и размишљате о повратку, Србија вас зове не да почнете испочетка, већ да наставите тамо где сте најпотребнији а то је рецимо у Палеативној нези у болници у некада Цовид центра у Батајници где недостаје кадар како би се проширили капацитети који данас подразумевају само 50 кревета.

Ваше знање је драгоцено. Ваша посвећеност је незамењива. Време је за повратак!

(srpskiugao.rs)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ГАВРИЛОВА МАЈКА И МОЈ ПРАДЕДА...: Принцип ПРЕДАК нашег познатог певача (ФОТО)