ГИДЕОН ГРАЈФ: У светској научној заједници се мења мишљење о Сребреници
У СВЕТСКОЈ научној заједници мења се став о Сребреници и наводном геноциду, изјавио је данас професор доктор Гидеон Грајф, историчар, директор Српско-израелског културног центра на Универзитету у Београду и један од водећих стручњака за истраживање Холокауста.
фото:Ј.Л.
Грајф, који је био председник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године, која је утврдила да су убиства у Сребреници 1995. била ратни злочин, али да се није догодио геноцид, навео је да научне заједнице сматрају да геноцида у Сребреници није било.
-Мишљење о томе се полако мења. Веома сам задовољан успешношћу свог ангажмана у сфери научних истраживања. Данас научна заједница другачије гледа на однос према Сребреници. Научне заједнице подржавају став да у Сребреници није било геноцида и само аматери ће то порицати, јер је ово што смо радили веома професионално урађено, изјавио је Грајф за Срну.
Коментаришући иницијативе да и Србија, онако како је то учинила Република Српска, оснује Међународну комисију за истраживање страдања Срба и Бошњака у Сребреници од 1992. до 1995. године, Грајф је рекао да подржава такву иницијативу.
-Неопходно је да Србија то успостави. Ако је неопходно, даћу свој лични допринос у формирању такве институције, поручио је Грајф.
Одговарајући на питање шта може да се уради да се УН више баве питањем Холокауста и да се тачно дефинише шта је геноцид, ако се има у виду Сребреница, Грајф је рекао да људи морају да се едукују, да истражују и сазнају, јер је образовање једина одбрана од глупости и незнања.
Грајф је данас у Београду присуствовао састанку Одбора Скуппштине Србије за дијаспору и Србе у региону са професорима из Европског института за истраживање Холокауста и тоталитаризма из Мадрида, на којем је било речи о култури сећања, Холокаусту, као и о покушајима ревизије историјских чињеница и фалсификата.
Организатор овог скупа, чији је домаћин био председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Драган Станојевић, била је амбасадор Љиљана Никшић, координатор највеће изложбе у УН "Јасеновац – право на незаборав".
Никшићева је на конференцији за новинаре након састанка рекла да 43 професора из Шпаније, са директором Европског института за истраживање тоталитаризма и Холокауста Карлосом Васкезом на челу, посетом Београду завршавају десетодневневни студијски боравак у региону, у оквиру којег су посетили Доњу Градину и Јасеновац.
Она је додала да Институт непосредно сарађује са шпанским Министарством просвете, а директор Института Карлос Васкез директно са државним секретаром у том министарству.
Никшићева је захвалила Одбору за дијаспору и Србе у региону за то што је угостио професоре из Шпаније, наводећи да је Одбор тиме, као и бројним другим активностима, потврдио да игра историјску улогу у његовању културе сећања.
(Танјуг)
БОНУС ВИДЕО - Потрага за деловима тела код Лазаревца
Препоручујемо
ДЕЦЕНИЈА ОД ПОКУШАЈА УБИСТВА ВУЧИЋА У СРЕБРЕНИЦИ: За овај злочин нико није одговарао
11. 07. 2025. у 07:00
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)