Између барикада и вувузела, тихи хероји враћају веру у људе
Четвртак је. Припреме за Видовдан су биле у пуном јеку. Овај пут ни налик старим временима, већ другачије, плаћенички, насилно, са отвореним позивима на крвопролиће. И док су беспосличари, “елита”, страни плаћеници са својим послушницима и мамини и татини привилеговани балавци планирали крвави пир уз обиље алкохола и наркотика, три дијаметрално различите приче пример су светлости нашег града.
Foto: Tanjug/VLADIMIR SPORCIC
Испод буке свакодневнице, живи један другачији Београд. Тиши, мекши, онај који не тражи ни пажњу ни насловне стране. Престоница који не виче, не дува у пиштаљке, не урла у мегафоне, не пише пароле које деле и свађају. Београд са душом, срцем и људскошћу, захваљујући онима које обично не приметимо.
Стари балкон у срцу Врачара са цветним жардињерама постао је “дневна соба” предратне зграде и њених становника. Скромно и ненаметљиво. Бака Јела је затегла терасу, изнела тањир кекса, приставила џезву и позвала комшилук на чашицу разговора. Првог четвртка дошла је само комшиница са трећег. Следећег је свратио и студент са поткровља. Данас, ту их је бар по десетак и обавезно још понека празна столица, јер: “Ко наиђе, добродошао је.”
И, док су драге комшије ћакулале и овог четвртка, на платоу код Ушћа Тањи је пукао водењак, готово три недеље пре термина. Стрес, шок, осећај беспомоћности. Супруг на службеном путу, родитељи у другом граду. Узела је телефон и позвала такси. “Жао нам је, немамо слободних возила, покушајте касније.” Следећи, иста реченица. На трећи позив јавила се оператерка. Тања, већ у сузама, покушава да објасни шта се десило пре него што је дала локацију, али добија неочекиван одговор: “Душо, смири се. Немамо слободних возила, али зовем Милоша, само ми реци где се тачно налазиш и не мрдај одатле. Биће све у реду и нека ти је са срећом.” Није умела ни да прекине везу, то је уместо ње урадила оператерка. За неколико минута телефон је позвонио: “Добар дан, ја сам Милош. Чујем да мораш хитно на порођај. Стижем по тебе за 2 минута, не устај са клупе.” Почињу контракције. Који минут касније прилази јој човек са флашицом воде: “Ја сам Милош. Попиј мало воде, па да полако кренемо, ауто је одмах иза ћошка.” Узела је гутљај, устала уз његову помоћ и руку под руку стигли су до аута. Испред болнице је изашао, отворио јој врата, увео је унутра и насмејан махнуо уз најлепше жеље. Тек тад се освестила:
"Сачекајте да Вам платим вожњу” проговорила је отварајући ташну. “Трудницама не наплаћујем, никада. Да сте живи и здрави и ти и твоје дете”, отпоздравио је и отишао даље да таксира.
Сумрак се полако навлачи, а са њим на улице свог града излази ветеринар Драган држећи чврсто у руци торбу пуну наде. И док се град губи у расправама, смећу, каменицама и барикадама, он тихо, без помпе, обилази псе по улицама. У сарадњи са “Ветерином Београд” и АРС (Анимал ресqуе Сербиа) Драган у своје слободно време обилази напуштене псе, храни их, чипује, удомљава, разговара са грађанима. Кад је у прилици, деци поклања брошуре о одговорном власништву. Не тражи плату ни тапшање по рамену. Каже да је то његова захвалност граду који му је дао све. И док пакује антибиотску маст назад у торбу открио нам је своју мисију: “Не желим да се ишта заборави – ни пас, ни човек ни доброта.”
И док се наша престоница бори да остане своја, можда је време да ослушнемо и оне који не траже пажњу, али је заслужују.
Београд никада није био скуп небодера, зграда, паркинга, Београд су људи. Баш они који упркос свему бирају да буду добри: за себе, своје ближње и све са којима живе исту судбину, дишу исти ваздух, славе исте празнике, плачу над истим несрећама.
Препоручујемо
МУП УПОЗОРАВА ГРАЂАНЕ: Ако вам се јаве "лекари" и траже паре - одмах спустите слушалицу
12. 12. 2025. у 22:25
ВЕЛИКИ УСПЕХ ИКВБВ: Прве имплантације ”Medtronic Aurora EV-ICD система” у земљи
12. 12. 2025. у 17:57
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
"СТИГЛИ СРПСКИ ХУЛИГАНИ!" Аустријска полиција плаши грађане по улицама Граца због навијача Звезде
Штурм Грац и Црвена звезда играју утакмицу у Лиги Европе, а пред тај меч аустријска полиција је урадила нешто несвакидашње.
11. 12. 2025. у 16:15
Коментари (10)