КАД ИМАЈУ ДОМ КУЛТУРЕ, МЛАДИ ОСТАЈУ: Деветнаест месних заједница добило новац из буџета да обнове места окупљања
ДЕВЕТНАЕСТ села широм Србије добило је од државе бесповратно 150 милиона динара за обнову и реконструкцију домова културе, плус још 45 милиона од општина и градова за исти пројекат.
Arhiva
Једно од 83 места која су конкурисала је Руско Село, које је и добило новац. На последњем попису имало је 2.205 становника, а сада их је педесетак више, јер је тридесетак кућа обезбеђено за младе парове, такође кроз пројекат Министарства за бригу о селу.
- Село расте, чак се показала потреба да формирамо јаслице - каже Душан Марјановић, председник Савета Месне заједнице. - Међу паровима који су се у последње време доселили, су два пара из Банатског Великог Села, које је увек имало више становника од нас. Сада смо га престигли, а по ономе што нудимо, полако постајемо варошица.
А варошица мора да има ваљан дом културе. У Руском селу се он зове Дом омладине и 2021. су од средстава локалне самоуправе већ обновили салу и кров, спустили плафоне, урадили електричне инсталације и санитарни чвор. Пре тога је био у јако лошем стању. Сада планирају да заврше радове, набаве аудио опрему, столове и столице... Овај Дом је буквално центар окупљања мештана: у њему се срећу пензионери, просторије има Удружење жена "Јединство", у сали вежба фолклорно друштво, окупљају се спортисти, организују игранке.
Privatna arhiva
- Свим мештанима пуно значи јер је једини такав простор овде. Постоје сале које изнајмљују приватници, али оне више коштају. Код нас житељи могу да изнајме салу и плате само основне трошкове:струју, плин, воду. Салу закупљују и мештани из околних села. Циљ нам је да људи остану, али и да се досељавају. Уз помоћ аустријске донације посадили смо 250 стабала, а сада у парку правимо дечје игралиште, фитнес справе, имамо трим стазу, биће столова за шах - каже Марјановић.
Новац је добила и МЗ Штубик код Неготина. Мирослав Михајловић, председник Савета МЗ каже да зграда њиховог дома културе потиче из 1957. и од тада скоро да ништа није рађено. Зидови и кров су у лошем стању, позорница и бина су иструлеле, ништа бољи није ни под у сали. Од добијеног новца урадиће под и бину, спустиће плафон, средити зидове, прозоре су већ заменили.
- Зграда мора да се реновира. Једина је коју мештани имају за окупљања, и приватна и за деловање савеза и удружења или јавне манифестације. Њу користе фудбалски и стонотенисерски клуб, ловачко друштво, КУД, имамо и библиотеку. Ту се одржава и позната манифестација "Крајински обичаји". У оквиру школе недавно смо реновирали спортске терене. Покушавамо на све начине да задржимо младе - каже Михајловић.
Архива
Како наводи, село сада има око 900 становника. Млади су престали да се селе откад се запошљавају у оближњој фабрици у Прахову. Пре неколико дана доселио се и први пар у кућу, добијену у оквиру пројекта Министарства.
ПО 7,8 МИЛИОНА
ЛОКАЛНЕ самоуправе максимално су могле да добију по 10 милиона динара, а просечан додељен износ је 7,8 милиона. На јавни конкурс Министарства за бригу о селу пристигле су 83 пријаве, а 19 најбоље рангираних добило је новац.
Државни секретар Министарства финансија и бивши председник Савета МЗ Јожеф Керекеш из Новог Итебеја, општина Житиште, објашњава да се њихов дом културе налази у згради месне заједнице, грађене почетком прошлог века. И ова зграда седиште је културног, друштвеног и спортског живота, а мештанима је нарочито важно да буде реновирана пре великог фолклорног фестивала, у јуну следеће године, " Дуриндо - Ђенђешбокрета", који ће окупити око 3.000 гостију. Важан догађај су и "Итебејски зимски сусрети", који је покренуо књижевник и сценариста Ференц Деак, рођен у овом месту. Манифестација обухвата базар здравља, Кобасицијаду, дечје радионице, књижевне вечери и позорнишне представе, спортски турнир.
- У згради је и омладински клуб, као и Дневни клуб за старије, ту локални хор одржава пробе, она је место састајања пензионера, окупљају се разна удружења, организују мање пољопривредне манифестације, имамо и етно собу, библиотеку... Делови фасаде буквално отпадају, кров прокишњава, а морамо да обновимо и столарију. Трудимо се да што више одржимо и средимо село, не би ли људи што боље у њему живели - каже Керекеш.
Препоручујемо
СПРЕМИТЕ СЕ ЗА КИШУ И СНЕГ Хитно се огласио РХМЗ: Ови делови земље први на удару (ФОТО)
07. 12. 2025. у 17:03
ЕВО КО ИМА ПРАВО НА ВЕЋУ ПЕНЗИЈУ: Ставка која не улази у стаж повећава чек
07. 12. 2025. у 14:47
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)