СВАКОГ МЕСЕЦА НА ДРУМУ ПОГИНЕ ЈЕДНО ДЕТЕ: У сусрет најављеном пооштравању казни за тешка дела против безбедности саобраћаја

ДВАНАЕСТОРО деце млађе од 14 година погинуло је прошле године у саобраћајним незгодама у Србији, а повређено их је 1.366, од којих је 173 задобило тешке телесне повреде. Другим речима, сваког месеца погине једно дете!

Instagram Stradaladecausaobracaju

Подаци Агенције за безбедност сабраћаја (АБС) показују и да су малишани лане били актери у око 2.000 удеса, што значи да је скоро сваког дана петоро њих учествовало у некој врсти незгоде на путу. Највише настрадалих евидентирано је у јулу, августу и септембру, а више од половине погинулих било је у својству путника, затим пешака - скоро трећина и као возача бицикла - око 11 одсто.

Богдан Гавриловић из Власотинаца имао је само седам година када га је комшија, 13. септембра 2022. године, надомак куће, док је возио бицикл, ударио аутомобилом и нанео му тешке телесне повреде. После три дана преминуо је у УКЦ Ниш, а возач још није процесуиран. Најновије вештачење показује да је на страни возача било пропуста због којих је дошло до несреће.

Един Крстић није стигао да напуни пет година када га је комби, крећући се у рикверц, ударио на зеленој површини, у селу Поповац крај Ниша, 12. маја 2021. Суђење возачу траје већ три године, без изгледа да ускоро буде окончано.

Foto Arhiva

Нађа Тасић из Шилова, код Лебана, заувек ће имати 11 година. Њу је 2021. године отпозади згазио Александар М., док се кући враћала из школе, прописно се крећући земљаном банкином мимо коловоза, у зони 30. Возач јој није указао помоћ. После десетак дана у коми, преминула је. Возач је осуђен на осам година и у нишком затвору чека коначну одлуку Врховног суда.

Оваквих страшних случајева је на десетине...

Родитељи деце страдале у саобраћају са нестрпљењем чекају измене Кривичног законика, чија је израда у току и којима ће, како је за "Новости" недавно најавила министарка правде Маја Поповић, бити повећане и казне за тешка дела против безбедности саобраћаја. Према садашњим прописима, санкције се крећу од једне до осам година, уколико није било умишљаја, односно од две до 12 ако је у питању умишљај, тј. насилничка и вожња под дејством алкохола или опијата.

- При сусрету са председником Републике и надлежним министрима, нарочито министарком правде, са којом смо успоставили добру сарадњу, тражили смо да се доња граница од две године затвора повећа на пет, а горња на 15 - каже Верица Виторовић из Удружења родитеља деце страдале у саобраћају.

Верица, чији је четворогодишњи син Деспот погинуо пре четири године у Земуну, грешком возача аутобуса из ког је излазио, држећи баку за руку, додаје да су наишли на подршку већине друштвених актера, изузев групе адвоката, честих заступника окривљених починилаца тешких кривичних дела против безбедности саобраћаја.

- Због тога смо јако љути - коментарише Верица. - Свачије дете може да се нађе у тој ситуацији. У неким европским земљама, када возач усмрти особу у саобраћају и за то је стопроцентно он крив, то се третира као убиство из нехата, а не као тешко дело против безбедности саобраћаја. Речено нам је да код нас нема могућности увођења новог дела, али ће казне у оквиру постојећих бити веће. Циљ нам је да судије не досуђују више минималне санкције, јер се за убиство одрасле особе у саобраћају просечно пресуђује годину дана, а за убиство детета две године - тврди Верица.

Agencija za bezbednost saobracaja

Додаје и да осуђени борави у отвореном делу затвора, иде на посао и има право на викенде код куће, а често му виша инстанца казну замени кућним затвором и наногвицом.

Родитељи су такође тражили да се гажење пешака на пешачком прелазу, нарочито када је у питању дете, и законски третира као дело с умишљајем. Тренутно, тужиоци, после упутства које им је послала државна тужитељка Загорка Доловац, а након сусрета са родитељима страдале деце, сами тако квалификују дело.

- Наше дете је убио професионални возач, па је један од захтева родитеља да се и они оштрије контролишу и санкционише дело као умишљај, јер им друштво даје поверење - додаје Верица, и каже да је у њиховом случају тужилац смрт малог Деспота квалификовао као "умишљени нехат" и починилац је осуђен на четири године, али је Апелациони суд спустио на две и по. - Симболичним осудама поново убијају и децу и нас, родитеље.

Милан Илић, саветник директора Агенције за безбедност саобраћаја, каже да су они једна од институција којима се удружење с поверењем обратило, незадовољно прописаним санкцијама, а још више постојећом праксом.

- Родитељи страдале деце у саобраћају дефинишу се као жртве последица тих саобраћајних незгода, због траума кроз које пролазе - објашњава Илић.

АБС нуди пројекат пружања психолошке помоћи жртвама и онима који су некога изгубили, али су пружили и конкретну помоћ родитељима у организовању удружења, бољој медијској видљивости, при сусрету са државним званичницима...

- Незадовољни су јер су изречене казне најчешће на нивоу половине запрећених или чак испод - објашњава Илић. - Такве пресуде не дају родитељима сатисфакцију, нити делују превентивно. Надамо се да ће нови прописи дестимулисати евентуалне починиоце.

Родитељи, по Веричиним речима, очекују да ће се измене КЗ и оштрије казне за убице деце на друмовима наћи пред посланицима на почетку јесењег заседања парламента. Очекују и општу подршку, јер то, како наводи, није политичко питање.

- Радимо ово да смрт наше деце не би била узалудна - закључује Верица Виторовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације