ЧЕКАЈУ СЕ ОПТУЖНИЦЕ ЗА ЗЛОЧИНЕ У ЛОРИ, "БЉЕСКУ" И "СЛУЧАЈУ МЕРЧЕП": Две трећине гоњених за ратне злочине у Хрватској су Срби

ЗАБРИЊАВА чињеница да је и прошле године у Хрватској доминирао тренд суђења у одсутству у предметима ратних злочина.

Foto: Documenta

Такви поступци вођени су искључиво против припадника ЈНА и српских снага, један је од закључака Извештаја о праћењу суђења за ратне злочине за 2023. годину, који je у Загребу представилa организацијa Документа - Центар за суочавање с прошлошћу.

Како се чуло, од 64 поступака који се воде пред жупанијским судовима у Загребу, Ријеци, Осијеку и Сплиту, њих 42, односно две трећине, спроводе се у одсуству оптужених, који се махом налазе на територији Србије. При том, 60 поступака води се против припадника српских формација или ЈНА, а само четири против припадника хрватских снага и ХВО.

То су оптужница против Бранимира Главаша и других за злочине у Осијеку (афере "селотејп" и "гаража"), Перице Кустуре за Храсницу, Твртка Пашалића и других за Кулине и Марка Радића за злочине почињење у Ускопљу, БиХ.

Хрватска јавност чека оптужницу у "случају Мерчеп". Наиме, тужиоци у Осијеку су добили сет доказа из списа о осуђеном ратном злочинцу Томиславу Мерчепу, који се односе на српске цивиле побијене у Вуковару, од раног лета 1991. до почетка оружаног сукоба. На процесуирање чека и злочин у Богдановцима, где је до сада пресуђен само део пред Вишим судом у Београду. На чекању је и злочин из Сарваша, такође из 1991. године, у ком се не зна ни тачан број побијених цивила, нити је утврђена одговорност упркос сведочењу двојице припадника ХВ. Ту су и злочини над Србима у Осијеку, јер нису сви побијени српски цивили обухваћени оптужницом против Главаша.

Ускоро би требало да буде завршена и оптужница за злочин у Медарима, у операцији "Бљесак" 1995. године, која је запела "због ограничених капацитета полиције". За злочине у "Олуји" од 2021. нема нових оптужница, осим постојеће три против седам особа, уз две осуђујуће пресуде за злочине у Прокљану и Кијанима. Чека се и нова оптужница за Лору, којом би требало да буде обухваћено 14 особа.

Како кажу у Документи, тренд суђења у одсуству полако прихвата и Србија кад су у питању ратни злочини, иако се такви поступци по правилу понављају, па суд опет мора да позива сведоке. Упозоравају и на неразумно дуго трајање суђења, а Весна Тершелич из Документе навела је да су у разговору са тужиоцима сазнали како су неки предмети практично нетакнути од тренутка кад је злочин почињен, па нису ни близу оптужнице. Све је чешћи проблем и смена генерација у ДОРХ (хрватско тужилаштво), што би такође могло да утиче на дужину трајања поступака.

Током 2023. у Хрватској је донето 19 првостепених пресуда против 30 оптужених за ратне злочине, од којих је 16 осуђено - 12 припадника српских снага и ЈНА, и четири припадника хрватских (Главаш и други за злочине у Осијеку). Десет особа је ослобођено (девет из српских снага и један из ХВО). Девет поступака је враћено на првостепене судове, 11 жалбених поступака је на вишим судовима, а један пред Врховним судом.

Извештај су представиле Весна Тершелич и Веселинка Кастратовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације