СВЕ ПОПИСАНО ОСИМ - ЋИРИЛИЦЕ: Нема званичних података о томе колико људи у Србији користи наше национално писмо

У СРБИЈИ је скоро све пописано - знамо колико имамо становника, колико су писмени, да ли су завршили основну или средњу школу, колико их је са факултетом, колико и како користе друштвене мреже и компјутере и телефоне...

Фото В. Н.

Али, званичних података о томе колико људи у Србији пише ћирилицом - нема.

До тих података, како кажу саговорници "Новости", тешко је доћи из различитих разлога.

Јер, појашњавају они, када људе питате којим писмом пишу, већина каже ћирилицом - али у стварности је можда другачије. Забуну ствара и то што већина докумената на ћирилици попуњава ћириличним писмом, а она на латиници - латиничним.

У Заводу за статистику кажу да то питање није могуће уврстити у, на пример, попис становништва, па су се на попису наши грађани изјашњавали о томе којим језиком говоре, али не и којим писмом пишу. Јер, кажу у Заводу, тешко је утврдити да ли неко говори истину када га питате које писмо користи.

Да нема званичних података о томе колико људи пише ћирилицом, каже нам и шеф катедре за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду Вељко Брборић.

- Тешко је рећи колико људи користи ћирилицу, користимо је ако на њој читамо, она је наше национално писмо, а тешко је рећи колико људи уопште користи писмо, јер у овој новој ери све је мање оних који пишу оловком, све је сведено на телефоне и рачунаре - наглашава за наш лист проф. Брборић.

- Срећна је околност да на телефонима и рачунарима лако можемо изабрати писмо и да то није као пре неколико деценија када су скоро све писаће машине биле на латиници. У банкама и сличним местима постоје оловке на пултовима, нико више не носи оловку, а писмо користи само за потпис. Када бисте их питали многи би рекли да пишу ћирилицом, а када се потписују онда користе латиницу.

За податак од пре неколико година да свега 10 одсто људи користи ћирилицу, проф.

Брборић каже да та претпоставка није тачна. Он сматра да нас у заблуду доводи оно што видимо на улици и на киосцима, где је већина натписа и новина написана на латиници.

- Могли смо искористити, на неком узорку, бирачке спискове и видети колико се људи потписало ћирилицом а колико латиницом. Тај податак би рецимо могао бити валидан и статистички поуздан и значајан.

Оно на шта већина лингвиста упозорава је да се ћирилица не користи ни на високим државним местима која су задужена за њену заштиту. Тако се у званичним дописима један број наших министара потписује латиницом, као да за њих не важе Устав и Закон. Догађа се и да дописи са Универзитета или неких факултета буду писани латиницом.

- То је тешко разумети! - каже професор Брборић.

- Брига о језику и писму важан је државни и национални задатак, а ресорна министарства морају оправдати улогу коју имају.

Више књижевних дела и уџбеника на ћирилици , Фото Танјуг

Како каже проф. Брборић, по званичним подацима који се могу проверити у Народној библиотеци Србије број монографских публикација - књига и уџбеника - које се штампају ћирилицом је у порасту.

- Пре десетак година тај број је био скоро изједначен, тако је 2000. године број књига на ћирилици био 52 одсто, а на латиници 48 одсто - наводи податке проф. Браборић. - Онда је 2019. од око 20.000 књига којима је Народној библиотеци Србије урађен ЦИП, 57 одсто било штампано на ћирилици, а према непотпуним подацима за 2023. годину тај проценат је изнад 60 одсто, што је податак који радује. Ситуација се поправља, али не кажем да је добра.

Наш саговорник мисли да је порасла свест о матичном писму и да ће се ту ситуација поправљати у наредним годинама.

Овај професор упозорава да је огромна енергија потрошена на "родно осетљиви језик" и "родну осетљивост", запрећене су казне и то је постало важно питање које је некима постало важније од непоштовања Устава и Закона, односно њихових одредаба о језику и писму. Брборић упозорава и да се не поштују одлуке и препоруке Одбора за стандардизацију српског језика, свесрпског језичког тела са представницима најпозванијих институција, па тиме остајемо без ауторитета када су посреди важна језичка питања.

- Истина, брига о језику и писму и српској језичкој ситуацији је заједнички задатак и ако будемо озбиљни и одговорни онда ћето бити добро - уверен је Брборић. - Одредбе Устава и Закона су јасне, зна се шта је службена употреба језика и писма и зна се како се то решава.

архива

Огромна улога медија

МЕДИЈИ имају велику важност и велики утицај, а већина медија ово сматра неважним питањем или је њихова намера да забораве ћирилицу - каже проф. Вељко Брборић. - Овде у првом реду мислим на медије са националном фреквенцијом. Сви знамо колико мало новина се штампа на ћирилици и то сматрамо "нормалним".

БОНУС ВИДЕО: ДР Новости: Када треба почети са анти- аге рутином

Препоручујемо

Србија

0 0

ЋИРИЛИЦОМ О ЋИРИЛИЦИ: Песнички конкурс врњачке библиотеке намењен ђацима

22. 02. 2024. у 10:57

Образовање

0 0

ЈЕЗИК ЧУВА ИДЕНТИТЕТ: Стипендије Покрајинске владе студентима Филозофског факултета у Новом Саду (ФОТО)

21. 02. 2024. у 21:38

Друштво

0 0

СРПСКИ ЗАПУШТЕН И ОСИРОТЕО: Поводом Међународног дана матерњег језика лингвисти упозоравају

21. 02. 2024. у 13:41

Знање

0 5

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЗАШТИТЕ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА: Важност очувања културног идентитета

21. 02. 2024. у 13:41УН циљ 4

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације