ТОПЧИДЕРСКА КРВАВА ШЕТЊА И УБИСТВО ПРВОГ СРПСКОГ РЕФОРМАТОРА: Никад нећемо знати ко је стајао иза атентата на кнеза Михаила Обреновића

ЈЕДНОГ дана крајем 19. века Алфред Стид је објавио чланак у једном британском часопису.

Убиствo кнеза Михаила , Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

Овај спиритиста испричао је чудновату причу о сељаку који је доживео визију и у Ужицу, насред пијаце, почео да виче да су убили кнеза. Од ове приче настала је повест о најпознатијим пророцима српског народа и дописивано је пророчанство, које је употребљавано у разним приликама, па чак и на судбоносним председничким изборима у СР Југославији 2000. године.

Кнез Михаило је био четврти владар Србије новог века (после брата Милана, оца Милоша и Карађорђа). Владао је кратко као изузетно млад од 1839, док га 1842. нису свргли уставобранитељи. Остао је познат као реформатор који је увео народну војску, модернизовао државну управу и финансије, унапредио просвету, изградио Народно позориште... Иако профињен и просвећен, међу младим образованим суграђанима остао је упамћен као ауторитаран и, што је још горе, неодлучан. Током осмогодишње друге владавине (1860 - 1868), упркос успесима, отуђио се од најважнијих упоришта своје власти међу утицајним људима у кнежевини.

Атентат на њега 10. јуна 1868. извршила је група људи с маргине чије би савременике на западу Сједињених Држава звали "десперадоси".

Завера и убиство од почетка су политички употребљавани.

Кнежевина је након "Топчидерске катастрофе" ушла у кризу. Једна политика је промењена.

Има историчара који верују да је том приликом извршена "либерална револуција", која је својом неутемељеношћу донела дугорочну штету развоју државе.

Шарл Бетан био је Швајцарац из Женеве, имао је тог јуна 1868. тридесет две године. Тек годину дана боравио је у Србији. Као секретар кнеза Михаила за француски језик претходне године, већ је с њим био у званичној посети Цариграду.

БЕТЕН ЈЕ У СРБИЈИ остао шеснаест година и био секретар следећег кнеза и краља, као и високи чиновник Министарства иностраних дела Србије. Шарлов отац Ели Ами Бетан био је секретар првог шефа нововековне грчке државе, ученог Јоаниса Каподистрије. Поред живота на Балкану, отац и син су имали још једну заједничку црту судбине. Више од трећине века раније, пре Шарловог рођења, Ели Ами је био у Грчкој када су његовог шефа убили непријатељи из породице Мавромикалис - браћа Георгиос и Константинос. Јавност је била пренеражена, убице погубљене, а историјска судбина Грчке коренито промењена.

На синовљево чуђење, тако је било и овом приликом:

"Док је кнез Михаило био с породицом у уобичајеној шетњи у Топчидеру, четири или пет бедника напали су и масакрирали њега и гђу Анку Константиновић. Било је око шест сати увече. Кнез је ишао, а с његове десне стране била је гђа Константиновић и њена кћи Катарина. Ишли су ка клупи до које обично иду у својим шетњама. Гђа Томанија Обреновић, кнежева тетка и мајка гђе Константиновић, пратила их је на извесном одстојању дајући руку једном официру ордонансу, капетану Светозару Гарашанину; пратио их је један момак (Мита). Били [су] још једно стотину корачаји далеко од клупе када су опазили три човека који су им ишли у сусрет. Како је тај део шуме обично био пуст, кнез је, како изгледа, оклевао један тренутак, затим савлађујући своју сумњу наставио је даље.

Убице су се поређале поред стазе која није шира од пет стопа и поздравили су. Али тек што је кнез подигао руку до своје капе да би им отпоздравио, они су извукли револвере испод свог одела. Кнез је пао погођен са четири или пет метака (три у главу, један у врат, један у леђа)...

* * * * * * * * * * *

Пропињање коња лоши предзнаци пре смакнућа

... НА ПРВИ пуцањ госпођица Катарина се окренула и побегла трчећи. Враћајући се тако стазом, она је прешла своју старамајку, која је такође покушала да бежи с момком Митом.

Али четврти завереник Радовановић, који је био постављен позади да [би] пресекао одступницу онима који би покушали да беже, пресекао им је пут. Слуга је добио један метак у руку и пао је. Затим се убица бацио на гоњење госпођице Катарине, која је то опазила, те се бацила у жбуње. Она је добила три метка из револвера и ваљала се по земљи. Ђорђе Радовановић, мислећи да је мртва, попео се у шуму и нестао. Исто су урадили и остали саучесници. Момак Мита ускоро је дошао к себи и похитао је да дође до врата парка, до места где су остала кола, да би подигао узбуну. Госпођица Катарина је такође дошла к себи и сишла је кроз шуму до ограде парка која је висока десет стопа. С оне стране ограде путем су пролазила два сељака с колима. Она их је позвала, преклињала их је да је спасу, говорећи им да је кнез масакриран и да је и она сама рањена. Један од сељака прескочио је ограду и њих двојица помогли су госпођици Катарини да и она пређе преко ограде. Једном на путу, они су је ставили у кола, покрили су је својим оделом да би је сакрили, и одвели је у Топчидер. Тако је она донела фаталну вест у исто време када и рањени слуга, који је такође дотрчао" - писао је Шарл своме оцу, желећи да му догађаје у "нашој" земљи представи тачније од новина.

Кнез Михаило 1859, Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

"Митрополит Михаило ми је рекао да му је кнез још пре месец дана показао једно анонимно писмо којим се обавештава да се кују завере противу њега, али да је кнез све окренуо на шалу и рекао: 'Ко би хтео да буде противу мога живота? Ја немам себи да пребацим ни за кога!' Није хтео да предузме никакве мере опрезности. Према ономе што се прича, једно ново обавештење дошло је кнезу пре осам дана, којим се обавештава о атентату на њега који треба да буде извршен између 20. и 29. маја, по старом. За време од три дана није излазио у Топчидер да се шета, а четвртог је био убијен."

КНЕЗ НИЈЕ могао да зна да ли је информација тог другог обавештења аутентична. Он је чуо да се то потврђује на високом месту, али с друге стране круже причања свих врста. Ја их нећу бележити. Међутим, стало ми је да ти јавим ствари којима се може веровати и које сам ја чуо из уста сведока.

Када су кола са четири коња дошла пред врата Конака да кнеза одвезу у Топчидер, у тренутку када се спремао да се попне у кола, коњи су се пропели, што до тада никада нису чинили. Кочијаш је успео да их умири и кнез је заузео место у колима са Гарашанином.

Данило Медаловић, Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

Стари ађутант Жабарац рекао му је: "Височанство, ово не ваља, што значи да је лоша ствар и рђав предзнак, и да се то догодило Вашем покојном оцу, блаженопочивши кнез Милош не би пошао". Кнез се насмејао и наредио да се крене. У тренутку када је кнежева екипажа дошла до уласка у Топчидер, два коња предњака пропели су се и замало што нису преврнули кола. Кнез се обратио кочијашу, који му је одговорио: "Височанство, ја ништа не разумем, то су најмирнији коњи на свету и никада нису учинили нешто слично". Кнез је ушао у парк. Тренутак касније стигла су кола гђе Константиновић и на истом месту десило се исто. Коњи предњаци поскочили су у страну, одвлачећи кола у правцу Београда.

Кочијаши су имали много муке док су их савладали. И поред тога кнез је желео да настави уобичајену шетњу, која се састојала од проласка кроз шуму и одмарања од неколико тренутака на клупи недалеко од других врата парка, на висини, на једном месту одакле се имао леп изглед на топчидерску равницу и планину Авалу.

* * * * * * * * * * *

Карађорђевићи враћају данак у крви Обреновићима

ПРЕМА ОНОМЕ где се сада налази истрага, изгледа да је несумњиво утврђено да је породица Карађорђевића творац свих зала, која су многобројна и они су само чекали резултате атентата у Топчидеру да би масакрирали министре, више сенатора и извесне више чиновнике.[...]

...Број ухапшених до сада се попео скоро до 40. Познате су четири убице: Константин и Ђорђе Радовановић (два брата), Рогић и Марић. Овај последњи дао је потпуна признања.

Шеф завере био је одиста адвокат Паја (Павле, прим. аут.) Радовановић, брат двојице убица. Њега је Гарашанин на путу престигао колима. Он је био на једном узвишењу изван парка, али одакле се види улаз стазе у шуму куда је кнез пошао. Пошто је убиство извршено, убица Ђорђе Радовановић требало је да изиђе из шуме и да да уговорени знак, а затим је Паја имао да се попне у кола и да се што пре упути у Београд да преузме команду над покретом. Изгледа да је Ђорђе после извршеног злочина изгубио главу и утекао кроз шуму, заборављајући да се повуче до ивице шуме да би дао знак који је очекивао његов брат Паја [...] ... Поред ових пет особа ево имена неколицине највише компромитованих: (остављам Велимиру и Живку да вам кажу ко су они ако вас то интересује, али ја их више због њихових намера спомињем): Светозар Ненадовић, директор Казненог завода у Топчидеру; Младен Ненадовић, коњички официр; Сима Ненадовић брат напред споменутих; госпођа Машинка; Јеремија Станојевић са својим братом и својим сином Драгишом; Станко, шеф хотела "Круна"; Мајсторовић, Јовичић. Набрајам само најглавније, које Велимир треба или може да познаје. Запазио сам да је одвише касно да пошаљем своје писмо. Трудићу се да сутра изјутра додам још нешто пре него што га затворим.

Милан Милићевић, Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

"ДАНАС ИЗЈУТРА у шест часова присуствовао сам (истина, врло далеко јер је гомила била огромна) извршењу смртне казне над капетаном Мрцајловићем, који је осуђен на смрт зато што је подстицао на побуну чету пионира којом је командовао. Он је изјавио да је тиме радио на повратку свргнуте династије, али одбијајући свако учествовање у атентату од 10. јуна. Рекао је да ништа није знао о начину на који се мислило да се ослободи кнеза Михаила, али да није могао веровати да ће се прибећи убиству. За време док су га водили на место где је његова рака била ископана, у гомили је владала неописана граја. 'Проклет да си!', добацивали су му са свих страна.

Суђење главним оптуженима било је у петак на јавној седници у дворишту полицијске префектуре. Пресуда треба да буде изречена данас, али је изрицање пресуде одложено због нових признања која су окривљени одлучили да дају. Протест Александра Карађорђевића искористиле су судије истраге. Због саопштења тога акта, Паја Радовановић, пошто је видео да су га се одрекли, изјавио је да ће дати нова открића врло спасоносна, како се каже. Истрага је морала бити поновљена на неколико тачака. Нађен је код Паје кључ шифроване преписке коју је одржавао са Трипковићем, секретаром кнеза Александра. Доста значајне суме биле су откривене код више оптужених. Нико није порицао порекло. Сав тај новац стизао је из Пеште. Јуче је нађено 4.338 дуката (нешто више од 250.000 евра у 2023. години) сакривених на дну саксије за цвеће код извесног Андреје, бившег интенданта Карађорђевића. То је остатак једне много знатније суме, од које је он разделио највећи део."

"...У пет сати је изречена пресуда главним извршиоцима атентата од 10. јуна. Ова прва серија састоји се од 18 оптужених, од којих су 15 признали да су знали за заверу која се кује противу кнежевог живота. Од тих, четрнаест су осуђени на смрт. Петнаести је један сељак коме су била учињена извесна поверавања шта се припрема, али који је веровао да је у питању рђава шала која се збија са њиме, те о томе никоме није говорио. Он, уосталом, није играо никакву улогу у афери и осуђен је на пет година у оковима."

* * * * * * * * * * *

Мађарска одбија да испоручи свргнутог кнеза

ТРИ ОПТУЖЕНА осуђена су у одсуству на 20 година робије, и то су бивши кнез Александар Карађорђевић, његов секретар Павле Трипковић и извесни Филип Станковић. Противу њих није изречена смртна казна јер према српским законима било је потребно да се има њихово признање њиховог злочина, или да има сведока очевидаца који нису саучесници.

Недостатак уговора о издавању спречио је Мађарску да их преда српским судовима да би били суђени овде. То је бар изговор који се даје. Они ће бити изведени пред мађарске судове у Пешти. Јутрос у 6 часова извршено је стрељање 14 осуђених. Они су били одведени у затвореним колима на Карабурму, крај Дунава, и стрељани у присуству изванредно велике гомиле света, мада се чувало у тајности када ће пресуда бити изречена.

Сви су умрли храбро. [...] Догодио се и један несрећан случај. Један метак се одбио од једног коца и убио је на месту једног официра у гомили. Са двојицом официра Младеном Ненадовићем и Мрцајловићем, који су стрељани у граду, већ је 16 стрељаних. Истрага се наставља за једну другу категорију оптужених, али се не мисли да ће она довести до нових смртних пресуда. Истрага је предузета противу Мајсторовића...

Велимир Теодоровић, Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

Најкомпромитованије личности поред наведених јесу: четврти брат Радовановића Љубомир, бивши адвокат, који издржава казну на робији, два брата бивше књегиње Карађорђевића, Симеон и Младен Ненадовић. Овај последњи, коњички капетан, покушао је јуче у затвору да отвори вене помоћу једног ножа, и најпосле два њихова рођака, Светозар Ненадовић, директор поменутог казненог завода, и Жика Ненадовић, бивши чиновник у пензији. Остали саучесници, на броју око 40, сви су затворени. Неколицина њих радили су, као рођаци кнеза Карађорђевића, из амбиције, други због новца. Мало може да се разуме њихова неувиђавност јер нису располагали никаквим средствима да би доспели до свога циља.

Неколико ретких присталица Карађорђевића једва да имају кога у земљи и ниједан није отворио уста." [...]

НИКАДА НЕЋЕМО знати ко је заиста стајао иза атентата на кнеза Михаила. Баш као и у убиству Зорана Ђинђића, непуних 135 година касније, ако су убице и њихови мотиви извесни, све што је постојало иза њих може се наслутити, али не и доказати.

Карађорђевићевска и либерална опозиција знале су нешто о свему и њихови прваци приближавали су се Србији уочи атентата. Но, док је Павле Радовановић припремао намесништво и хвалио се републиканским уверењима, везе Карађорђевића требало је доказивати, проналазећи накнадно новац код једног од оптужених. Није тајна да је у борби око власти Гарашанину одговарало да буду криви либерали, а Блазнавцу да кривица падне на Карађорђевиће. Блазнавац је победио, па су окривљени Карађорђевићи, који су Уставом из 1869. проглашени "проклетим". У завери су вероватно учествовали и поједини великодостојници из османлијског царства и Аустроугарске. Одатле прескупи пиштољ "биберница" код једног од атентатора. Зато је османлијски функционер из Босне на брзу руку смењен, а Аустроугарска се тако упињала да покаже саучешће и суштински спасе осумњичене на својој територији. Руски цар Александар Други примио је убиство кнеза Михаила као велику и неочекивану несрећу, па је "био два дана као у бесвести, шетао сам и није говорио готово ни са ким".

Убиство у Топчидеру, слика В. Калерс , Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

Кнез је пред пад био усамљен и није представљао значајнију опасност. Окренут себи, будућем венчању и проблемима унутрашњег развоја, он је могао само да смета онима који нису разумели правац кретања Србије. Ипак, и ту је његова сличност за Ђинђићевим случајем.

Када је безмало шест деценија касније на Карабурми грађено модерно насеље, новине су доносиле сабласне приче о раскопавању гробова стрељаних убица, а међу њима и атентатора на кнеза Михаила. Наводно су радници у недоба виђали жену обучену у бело како ходи заравњеном косом спремљеном да постане грађевина.[...]

Препоручујемо

Друштво

0 1

ЉУДИ КОЈИ СУ ОТВАРАЛИ КАПИЈЕ СЛОБОДЕ: Подсећање на заборављене српске великане - ко су били: Јеврем Грујић, Стојан Новаковић, Јован Мишкови

06. 02. 2024. у 07:00

Друштво

0 15

ДРЖАВНИ УДАР СПАСАВА ЗЕМЉУ ИЗ ХАОСА: Провоцирање грађанског рата разлог за увођење личног режима

04. 02. 2024. у 07:00

Друштво

0 5

КРАЉ НИЈЕ ДОЗВОЛИО ДА СРБИН ПУЦА НА ХРВАТА: Укидање Устава и распуштање Скупштине да би се сачувала држава

03. 02. 2024. у 07:00

Друштво

0 1

КРАЉ НУДИ СТЈЕПАНУ РАДИЋУ МЕСТО ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ: Политичке последице злочина Пунише Рачића у Скупштини

01. 02. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације