ЕКСКЛУЗИВНО ПРИКАЗАНИ УСТАШКИ СНИМЦИ О ПРОГОНУ СРБА 1942: У оквиру документарно-играног филма "Две Бранкове Козаре" први пут Сликописи НДХ
ЈАВНОСТ је данас, по први пут, имала прилику да види девет и по минута аутентичних снимака, дела Сликописа НДХ, званичног журнала Независне државе Хрватске, у оквиру премијере документарно-играног филма "Две Бранкове Козаре". Филм у режији Ивице Видановића приказан је поводом Дана државности у МТС дворани, у Београду, а на снимцима се види почетак Битке на Козари, секвенце из саме борбе, спаљивање српских села, заробаљавање цивила, збегови...
Фото Музеј жртава геноцида
- То су једини сачувани снимци са Козаре из лета 1942. које су, после више од осам деценија, гледаоци могли ексклузивно да погледају у оквиру филма. Комплетни Сликописи чувају се код нас, у Србији, а Музеј жртава геноцида располаже дигиталним копијама, које су доступне истраживачима, медијима и свима заинтересованима - каже за "Новости" Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.
Овај музеј поседује више од 20 сати журнала НДХ, а козарачке сцене открио је кустос-историчар Бојан Арбутина, који је уједно био стручни консултант на сценарију за филм "Две Бранкове Козаре".
У филму је, кроз причу козарачког дечака, данас зрелог човека, Бранка, који пред нападом хрватско-немачких снага бежи са парчетом погаче сам, у шуму, приказано страдање српских цивила, који су били принуђени у збегу да крену за партизанима пред непријатељском војском која их је брутално убијала и палила села. Према Ристићевим речима, у збегу је било око 80.000 Козарчана, а у шумама око 2.000-3.000 партизана. Опколиле су их снаге од око 30.000, до зуба наоружаних, војника. Однос је био један према десет. Око 800 бораца и 10.000 цивила успело је да пробије обруч, док су остали похватани, убијени или отпремљени у логор - укључујући жене, децу, старце.
НДХ је била једина држава у Европи која је имала логоре за децу, од којих је под директном усташком командом био дечји логор у Сиску.
У филму се такође може чути аутентични глас песника Скендера Куленовића како говори стихове своје "Стојанке мајке Кнежопољке", као и сведочења преживелих Козарчана.
- Циљ нам је да се боримо против заборава, не да бисмо мрзели или светили се, већ да бисмо сведочили. Такође смо желели да и кроз овај филм афирмишемо културно благо и наслеђе којим располажемо и да подсетимо све да много тога још није истражено, много грађе је ван институција. Зато позивамо појединце и институције да грађу донирају или понуде на откуп Музеју жртава геноцида, и да на тај начин наставимо да обогаћујемо знања о ономе што се десило у Другом светском рату, пре свега о геноциду који је хрватска држава починила над српским народом на целокупној својој територији - казао је Ристић.
Сценарио за филм потписао је Божидар Кнежевић, а средства за реализацију у потпуности су обезбедили Телеком Србија А.Д. и Фондација Музеја жртава геноцида.
- Телекому је част да сарађује са Музејем жртава геноцида, који штити од заборава страдање српског народа. Помогли смо и снимање филма "Деца Козаре", који ће ускоро бити приказан. Желимо да се не заборави страдање нашег народа - казао је Владимир Лучић, генерални директор Телекома.
Аутор Ивица Видановић приметио је да није било лако ставити сећање и муке на видео запис, али да се "без обзира на грч у стомаку и знојаве дланове", морамо сетити својих мајки, очева, баки и деда, и посведочити "резовима на души које носе".
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Коментари (0)