Нижа цена осигурања пољопривреде уз већи обухват
У ВРЕМЕ све израженијих климатских промена, с једне стране, и одговорног размишљања о осигурању, с друге стране, учесници Седмих српских дана осигурања на Златибору очекивано су пажњу усмерили на пољопривреднике и заштиту пољопривредне производње.
Фото: Божидар Ђуровић
Стога је један од панела био посвећен питању „Како изградити економски одржив модел осигурања пољопривреде?”
О порукама које су послате с овог панела, простору за унапређење ситуације на пољу осигурања пољопривреде и о томе колико је значајна улога државе за стварање одрживог система говорио је Мило Марковић, члан Извршног одбора Компаније „Дунав осигурање“, који је био у улози модератора:
– Иза нас је једна тешка година за пољопривреднике, и не само година, већ читава деценија. Имамо штете од града, штете од суперћелијских олуја… Поруке са панела су да морамо заједно да се укључимо у решавање проблема. Кад кажем заједно, мислим на државу и на осигураваче. Констатујем да постоји негативна селекција у осигурању, дакле, осигуравају се само они који имају штету. Како да то превазиђемо? Једно од решења је да изједначимо субвенције премија осигурања у свим регионима. Дакле, да више немамо систем 40% у одређеним регионима, 70% у другим регионима, већ да све субвенције буду једнаке, и да тако стимулишемо и друге људе, потенцијалне осигуранике, да се укључе у осигурање и тиме повећају обухват. Постоје разна решења у пракси у нашем ширем региону. У свим тим моделима држава је главни актер одрживости тог система. То су углавном решења која подразумевају формирање јавно-приватних пулова осигурања. Узор нам могу бити и проверени модели у пракси у неким земљама. Скренута је пажња на шпански модел, истакнуто је да је турски модел дао добре резултате, поменут је и мађарски модел. Такође, порука са панела је и да у осигурању пољопривреде више не можемо да гледамо само у прошлост, као у ретровизор. Морамо да обратимо пажњу на климатске промене са којима се суочавамо. У томе много може да нам помогне савремена технологија, нагласио је Марковић.
Фото: Божидар Ђуровић
Град је најчешћа природна појава од које се пољопривредници осигуравају. Али у последње време се под утицајем климатских промена све чешће сусрећемо и с поплавама, олујама. Одражава ли се то на промене у потребама осигураника?
– Покушај да се уведе обавезно осигурање од града датира још из 1905. године, тако да је град у фокусу више од једног века. Дакле, ту још увек нема великих промена што се тиче потреба самих осигураника – истакао је Марковић.
Заједно с панелистима, Мило Марковић пренео је поруку да је тек 12% пољопривредног земљишта осигурано и навео чему би допринело укључивање оних који још увек нису осигурани.
– Укључивање пољопривредника који нису осигурали своју производњу допринело би снижавању цена овог осигурања, већој сигурности за државу, бољем резултату за осигураваче и на крају крајева, већој сигурности самих пољопривредника. Подсећамо, држава плаћа субвенције од 40% односно 70% премије осигурања, тако да је то заиста велика погодност коју треба искористити.
Како нису познати изгледи за стабилизацију климатских промена, осигурање пољопривредне производње и имовине све више постаје решење које нема алтернативу. Вођена тиме, Компанија „Дунав осигурање“ креира и константно унапређује своја решења настојећи да буде тај преко потребан стабилни ослонац произвођачима. Опет, за изградњу економски одрживог система осигурања пољопривреде, неопходно је укључивање свих – државе, осигуравајућих друштава, као и самих осигураника.
Препоручујемо
КИША И СНЕГ ПРЕСТАЈУ ОВОГ ДАТУМА: Временска прогноза за петак, 26. децембар
26. 12. 2025. у 00:00
СРБИЈА ПОД МРАЗОМ! Хитно се огласио РХМЗ, у овим градовима је температура испод нуле
25. 12. 2025. у 18:17
ТРАМП ДОНЕО ОДЛУКУ: Повлачи амбасадоре и дипломате из окружења Србије
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Доналда Трампа повлачи скоро 30 каријерних дипломата са амбасадорских и других високих позиција у дипломатским представништвима САД у свету.
22. 12. 2025. у 10:32
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
"САД ЈЕ ТИТО ОДЈЕДНОМ ПОБИО ЈАДНЕ ХРВАТЕ..." Ведрана о бившој држави: "Све сам више Југословенка како време одмиче!"
ВЕДРАНА не бира речи када говори о времену Југославије...
24. 12. 2025. у 09:52
Коментари (0)