БЕЗОЧНИМ ФАЛСИФИКАТИМА ПРАВДАЈУ ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА: Подмукло "милосрдно" бомбардовање небрањених цивилних циљева

ЗА ВРЕМЕ НАТО агресије, без објаве рата и без сагласности Уједињених нација на једну суверену европску државу - агресори су, уз велику и синхронизовану медијску буку, истицали "хуманитарни" карактер своје "ваздушне кампање", оптужујући Слободана Милошевића за "несразмерну употребу силе" у оружаном обрачуну са албанским терористима и за масовно протеривање албанског цивилног становништва из јужне српске покрајине (навођен је податак од 250.000 "прогнаних" Албанаца - ?!).

Рудолф Шарпинг са немачким војницима на Косову, Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГ\AП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

Пропагандне ратно-хушкачке изјаве западних политичара, увећавајући број погинулих, "упозоравале" су да се ради о "геноциду". Тако је у књизи "Сулуди крсташи" Дајане Џонстон забележено да је амерички министар одбране Вилијем Коен, док су америчке ракете и бомбе убијале невино српско и албанско становништво, изјавио, 6. априла 1999. године, да је "нестало 100.000 Албанаца". Дејвид Шефер, представник Мадлен Олбрајт "за питања ратних злочина", изразио је 18. априла 1999. забринутост над судбином косметских Албанаца "због тога што је више од 225.000 лица нестало без трага". Чак је, према "проценама" америчког Стејт департмента од 19. маја исте године, број "погинулих" нарастао до - 500.000 косметских Албанаца!? (Споменути амерички ратни хушкач Дејвид Шефер је и 18 година доцније, у фебруару 2017. заједно са Сакибом Софтићем поднео неуспешни захтев за ревизију пресуде Међународног суда правде против Србије за "геноцид" над Бошњацима.)

Слично америчким званичницима, лажну ратну пропагандну хистерију подстицали су и усмеравали и водећи западноевропски политичари. У том смислу посебно је карактеристична улога немачког министра одбране Рудолфа Шарпинга, у афери званој "Операција поткова", замишљеној да се обезбеди легитимитет агресије на СР Југославију.

Немачки медији су ширили лажну ратну пропаганду , Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

Шарпинг је, наиме, у свом ратном дневнику "обелоданио" да је "из извора тајне службе добио папир који доказује да су постојале припреме за извођење 'Операције поткова' југословенске војске"(...) "Најзад", истакао је, "располажемо доказом да су још у децембру 1998. планирали систематско етничко чишћење и протеривање косовских Албанаца".

Касније је утврђено да се ради о грубом фалсификату који је преко Софије стигао до немачког министра иностраних послова Јошке Фишера, па до Шарпинга и најзад, крајем марта 1999, непосредно после агресије НАТО на Југославију, до немачких и аустријских медија. Сем тога, пошто је Шарпинг тврдио да та операција носи име "Поткова" (уместо српског назива "потковица"), тиме се, можда, указује и на порекло покушаја ове ратне обмане. Сасвим је разумљиво што је Рудолф Шарпинг ухваћен у лажи. Он је користио сваку прилику да Србе представи као монструме. Тако је, према наводима Дајане Џонстон, крајем марта 1999. изјавио да су Срби северено од Приштине формирали концентрациони логор у коме "албанске учитеље стрељају пред својим ученицима", а 16. априла "надмашио је и себе самог причом "да је извађен фетус из неке мртве трудне жене да би га испекли, а онда опет вратили у расечену утробу..." да се, затим, "удови и главе редовно одсецају, а понекад се игра фудбал одсеченим главама..."

* * * * * * * * *

ЛАЖИ БИЛА КЛИНТОНА - СРБЕ ПОРЕДИ СА НАЦИСТИМА

НИЈЕ НИКАКВО чудо то што су се водећи политичари и медији Запада надметали у приземним лажима о Србима, када је и сам Вилијам Били Клинтон, главокомандујући агресије, у ТВ обраћању америчкој јавности "изнео историјски потпуно лажан и фалсификован аргумент да би оправдао своје наређење о бомбардовању". Америчком председнику су, забележио је Ханес Хофбауер у књизи "Експеримент Косово", "концентрациони логори нациста из последњег рата у Европи послужили као разлог за рат.

'Срби су', како је Клинтон говорио, 'не само изазвали Први светски рат, не, тамо се одиграо холокауст'. 'Да би се избегло понављање историје, морали смо започети бомбардовање'.

Мaдлинe Олбрајт и Бил Клинтон , Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

Притом је очигледно намерно заменио Хрватску и Србију, оне који су уништавали Јевреје и оне који су били жртве концентрационих логора, а да притом из редова ни једног јединог америчког европског савезника није било никаквог протеста. Напротив: такве Клинтонове лажи су служиле као идеолошко оправдање за рат против СР Југославије. Настала је, широм Западне Европе, незабележена сагласност... сагласност према којој је српска политика на Косову поређена са нацистичком агресијом од 1939. до 1945. Да би поткрепили такав консензус, политичари и медији у Западној Европи су 'открили' српске концентрационе логоре и места за масовна уништења како би удовољили Клинтону и потврдили његову историјски апсурдну тврдњу" - закључује Хофбауер.

За време оружане агресије САД и НАТО на СР Југославију - према релевантним и провереним изворима - убијено је преко 2.500 цивила, од тога 81 дете, рањено је око 6.000, а протерано више од 800.000 грађана. Током агресије убијен је 1.031 војник и полицајац, а рањено је и повређено 5.173 војника и полицајца.

У ВРЕМЕ БОМБАРДОВАЊА СР Југославије регистровано је 26.095 полетања борбених авиона НАТО авијације из 59 војних база са територија 12 земаља; лансирано је око 37.000 ракета, бомби и других пројектила са око 40.000 тона убојног високобризантног експлозива.

Срушено је више од 560 објеката Војске Југославије и нападнуто је 936 цивилних објеката, од којих је 119 потпуно уништено.

Сталним ударима, налетима НАТО авијације и лансирањем великих пројектила са подморница и крстарица у Средоземном мору (међу којима и 1.300 крстарећих ракета) рушено је све што су градиле генерације; уништаване су фабрике и други привредни објекти; порушена су 54 објекта путне инфрастуктуре, од чега 45 мостова, а погођено је и 28 железничких мостова. Поред тога, срушено је 148 стамбених и пословних објеката, затим 300 школа, болница и зграда државне управе и 176 споменика културе, од којих су 23 средњовековна српска манастира теже и лакше оштећена. Посебно је забрињавајуће то што је за време НАТО агресије на СР Југославију на 113 локација бачено 50.000 пројектила са осиромашеним ураном, а 57 циљева нападнуто је касетним бомбама; само на градска подручја избачено је 156 контејнера са 37.440 касетних бомби. (Неке од тих бомби биле су намењене убијању деце, јер су биле израђене у облику играчака - тзв. бомбе изненађења.)

Ратни губици НАТО алијансе у људству и техници никада нису били објављени. У средствима информисања и у књигама на Западу уобичајено се истиче да "за време рата за Косово" није погинуо ниједан НАТО војник. Међутим, Мирјана Анђелковић Лукић у књизи "Дарови Милосрдног анђела" помиње текст Доминика Давида "Косово: стратегијске поуке, истине и лажи" из француског часописа "Национална одбрана", у коме је истакнуто да су резултати које је постигао агресор били испод очекивања. Јер, наглашава Давид, "ни српска држава, ни српска армија нису капитулирале".

* * * * * * * * *

ВЕЛИКИ ПОРАЗ АГРЕСОРА НА КОШАРАМА И ПАШТРИКУ

ОТПОР ВОЈСКЕ СР Југославије био је достојан српско-црногорскеј ратничке традице и традиција народа и народности који су са њима живели у истој државној заједници. Годинама је, ненамерно или намерно, потискивано у заборав јунаштво војника са Кошара и са Паштрика. А битке на Кошарама и Паштрику вођене су као граничне операције (које су агресори крстили именом "Стрела 1" и "Стрела 2"), а које су, у ствари, биле почетак војне копнене инвазије на СР Југославију.

Битка за караулу и гранични прелаз са Албанијом - Кошаре, започела је у три сата ујутро, 9. априла 1999. године, на православни Велики петак. "Копнену инвазију", према речима генерала Владимира Лазаревића који је предводио одбрану Косова и Метохије, "покушало је да оствари више десетина хиљада косовских терориста, затим припадника оружаних снага Албаније и НАТО снага лоцираних у Македонији и Албанији... Рачунајући и на изненађење, кренули су уз такву ватрену подршку да је све горело у првом појасу одбране. Горели су и небо и земља. Многи наши браниоци назвали су то "Вијетнамом у малом". На ватреној линији отпора, тог 9. априла када је битка започела, на Кошарама је било само 110 граничара 53. граничног батаљона Војске Југославије, а у залеђини граничара свега 80 војника из Другог моторизованог батаљона 125 бригаде. "Био сам почаствован", сећа се пуковник Љубинко Ћурковић, командант моторизованог батаљона, "постављањем за команданта снага које ће бранити Кошаре, и већ тих првих дана у борбене редове смо довели одређене додатне снаге које су помогле да кренемо у противнапад". ( "Печат", број 565 од 12. априла 2019. године.)

Припадници Војске Југославије на Косову , Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

БИТКА СЕ КАСНИЈЕ распламсавала, а на нападнутој југословенској страни укључивали су се нови борци, резервисти и добровољци. Укупно 1.357 југословенских бораца успело је да 67 дана, колико је трајала битка за Кошаре, заустави продоре непријатеља. Војска Југославије није била побеђена. Непријатељ није успео да у Метохији пресече комуникацију између Ђаковице и Призрена. У борбама за Кошаре погинуло је 105 припадника Војске Југославије, међу којима 18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста и 24 добровољца...

Једну од најтежих копнених борби за време НАТО агресије водила је Војска Југославије и на планини Паштрик. Положаје 549. моторизоване бригаде Војске Југославије, у рано јутро 26. маја 1999. године, напало је око 5.000 терориста ОВК, уз подршку артиљерије и тенкова војске Албаније и ваздушну подршку америчке авијације. Положај је бранило свега 400 војника и граничара. Тада су пушке у руке узели тенкисти, артиљерци и "позадинци" - кувари и техничари. Само у току једног дана, положај на Паштрику бранило је 1.000 бораца. На тлу Македоније НАТО је тада имао око 17.000 војника, 157 тенкова, 300 борбених возила и 84 артиљеријска оруђа који су чекали да се укључе после борби за отварање коридора.

Непријатељски напад на Паштрик био је неуспешан. У овој акцији, која је трајала до 14. јуна 1999, 549. моторизована бригада Војске Југославије имала је 25 погинулих и око 200 рањених бораца. У зони бригаде погинуло је укупно 87, а рањено и повређено 300 официра, подофицира и војника.

Бригада је, већ 16. јуна 1999. године, одликована Орденом народног хероја.Покушај копнене инвазије на СР Југославију није успео. НАТО операције "Стрела 1" и "Стрела 2" су сломљене...

* * * * * * * * *

РАТНИ ГУБИЦИ НАТО АЛИЈАНСЕ НИКАД НИСУ ОБЈАВЉЕНИ

ИАКО СЕ НА ЗАПАДУ крију подаци, зна се да су "српске снаге" обориле 61 авион, седам хеликоптера, 30 беспилотних летилица и 338 крстарећих ракета. (О њима агресори ћуте пошто су се срушили на територије суседних држава, које су подржале НАТО бомбардовање и тиме и саме постале земље агресори на СР Југославију).

Међу обореним авионима су и "невидљиви" ФП7А и бомбардер Б-2, невидљив за радаре, израђен као и ФП7А по стелт технологији. (Из информације агенције Танјуг, емитоване 27. марта 2009. године поводом десетогодишњице обарања америчког авиона Ф117А).

"Невидљивог" америчког ловца-бомбардера ФП7А срушили су припадници Трећег дивизиона 250. ракетне бригаде противваздушне одбране Војске Југославије, 27. марта 1999. године, у 20 часова и 42 минута. Авион је пао у атар сремског села Буђановаца, погођен претходно са две ракете типа "нева". ФП7А, назван "ноћни соко", стекао је ореол "невидљивог" после 1.270 непримећених прелета над ирачким радарима у Заливском рату. Овај веома скупи авион, од 1982. до 1990. године производила је америчка компанија "Локид". Конструисан у облику брушеног дијаманта, као "невидљива летилица за све радарске системе", представљао је симбол моћи савремене технологије, а оборен је захваљујући способности југословенске војне јединице и, како се истиче у војним круговима, "малој техничкој иновацији".

Буђановци, Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

ПРИПАДНИЦИ ТРЕЋЕГ дивизиона 250. ракетне бригаде оборили су и амерички Ф-16 који се срушио у атару поцерског села Накучана крај Шапца. Они су, 20. маја, поогодили и Б-2, амерички "невидљиви" стратешки бомбардер, који је пао ван Србије.

Бомбардовање СР Југославије изведено је на изразито подмукао начин. Кад су уочили слабе резултате у уништавању војних ефектива нападнуте земље, (због добро скривених и маскираних покретних и непокретних "мета") агресори су се усмерили на разарање небрањених цивилних циљева - мостова, железнице, фабрика, електроенергетског система, ТВ и радио-станица, болница, стамбених блокова, школа - у намери да скрше одбрамбени дух српског народа. Напади на цивилне циљеве извођени су најчешће ноћу и, супротно правилима ратовања, агресорски авиони враћали су се убрзо после бомардовања на место злочина и, што је посебно подмукло, бомбардовали екипе спасилачких цивилних служби и Црвеног крста које су указивале прву помоћ преживелима, рањеним и контузованим грађанима.

* * * * * * * * *

ГАЂАЊЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ПРЕДСТАВЉА РАТНИ ЗЛОЧИН

КАДА ЈЕ, 23. АПРИЛА 1999. године, у два сата и шест минута после поноћи, НАТО бомбардовао зграду Радио-телевизије Србије у Абердаровој улици у Београду, на радном месту је погинуло 16 радника ове медијске куће, радећи своје послове шминкера, електричара, дизајнера, техничара, монтера...

Упитан зашто је овај цивилни објекат означен као "легитимна мета", портпарол агресора Џејми Шеј је иронично изјавио да РТС није био урачунат у медије, јер је попуњен службеницима власти плаћеним да производе пропаганду и лажи.

На десету годишњицу бруталног убијања радника који су испуњавали своју радну обавезу у овој медијској кући, 2009. године, протестовали су Удружење новинара Србије и Независно удружење новинара Србије. Међународна федерација новинара (ИФЈ), која окупља више од 600.000 новинара у 123 земље оценила је тада да је бомбардовање РТС "напад без преседана чије се последице још осећају" и позвала НАТО да призна грешку.

Бомбардовање РТС , Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

И МЕДИЈСКА ОРГАНИЗАЦИЈА југоисточне Европе, са седиштем у Бечу, позвала је такође НАТО да "призна грешку што је за мету изабрао једну медијску кућу". Међународна организација Амнести интернешенел подсетила је да "нико није изведен пред лице правде за озбиљно кршење међународног хуманитарног права које је НАТО починио током ваздушне кампање против СРЈ". "НАТО је означио РТС као легитимну мету због њене 'функције пропаганде', али није 'конкретно најавио тај напад' иако је знао да се ту налазе цивили", објаснила је организација Амнести интернешенел и нагласила да је "бомбардовање централних просторија српске државне радио-телевизијске станице био намеран иапад на цивилни објекат и као такав представља ратни злочин".

НАТО је реаговао одмах. Према извештају агенција, портпарол НАТО Кармен Ромеро рекла је у Бриселу да Алијанса одбацује захтев организације Амнести интернешенел за истрагу о ратном злочину у случају бомбардовања зграде РТС пре 10 година, у којем је погинуло 16 радника. Ромерова је, чак, изјавила да је "овај инцидент Трибунал за ратне злочине својевремено темељно истражио", додајући да, наводно, не постоји одговорност НАТО "пошто је станица била део српске војне комуникационе мреже".

Препоручујемо

Друштво

0 12

ВУКОВИ СА МОРА НА КОПНУ ПОСТАЛИ КРОТКИ ЈАГАЊЦИ: Бокељи у метафори нестанка - инвентар вишегодишњих заборава

29. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 6

ЗАТИРАЊЕ ЈЕЗИКА НАЈСУРОВИЈЕ НАСИЉЕ НАД ЉУДИМА: Сведочанства о именовању говора у прошлости Боке Которске

28. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 1

БОКА ЛЕГАТ ИСТОРИЈСКОГ И КУЛТУРНОГ БИЋА СРБА: Нови изазови за очување вековне самосвојности

24. 10. 2023. у 07:15

Друштво

0 0

НОВИНЕ КОЈЕ СУ СЕ ЧИТАЛЕ УШИМА: Летопис о времену када су новинари писали између редова

22. 10. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације