СУДБИНА СРБИЈЕ ЈЕ БИЛА ЗАПЕЧАЋЕНА ПРЕ РАТА: Шта се крило иза преговора о уласку Југославије у Тројни пакт

ПРИПРЕМАЈУЋИ напад на Совјетски Савез, немачка влада је настојала да стратешки господари Балканом.

Цинцар Марковић и Рибентроп потписују улазак Југославије у Тројни пакт , Фото Документација „Новости“ , Архив „Борбе“, Музеј Југославије, Архив Југославије и Википедија

У том смислу су њене трупе ушле у Румунију крајем октобра 1940. Мађарска је приступила великом савезу Немачке, Италије и Јапана (Тројни пакт) 20. новембра 1940, три дана пре Румуније, а Бугарска 1. марта 1941. Ова журба је изазвала паничну реакцију југословенског политичког вођства, које је каснило у преговорима са Совјетским Савезом, а страховало се да се војничка помоћ може очекивати само од британског експедиционог корпуса у Грчкој.

Неколико британских дивизија је дошло у северну Грчку, али даље на југу од југословенске границе, у време кад су Немци у Бугарској већ имали 350.000 војника.

Југословенска војска и влада су водиле супротну политику. Влада је слала помоћ грчким снагама, а војска - преко министра војног Милана Недића - предлагала приступање Тројном пакту и припајање Солуна, као цену за то.

Југословенски политичари су били импресионирани снагом Немачке и самог Хитлера. За разлику од Мусолинија, кога Јовановић Стоимировић описује као човека кратких ногу, главе без врата, "с лица монументалан, с профила, он је један страховито гузат господин", Хитлера је описао као човека великог знања, далекосежних циљева, али "здрав није, нешто морбидно тиња иза свега тога, целе те марцијалне фасаде, која се лако свлачи и навлачи".

На војној паради у јуну 1939. принцу Павлу стално нуди бомбоне за освежавање. Те су оцене уношене у дневник, одмах после личног сусрета са двојицом фашистичких вођа.

Знатно пре тога је Корошец то предвиђао.

Тројни пакт је потписан у Грацу 25. марта 1941, у време када се по Београду шире комунистички позиви на демонстрације (24. марта). Од јануара је у Београду деловао Рузвелтов лични изасланик Вилијем Донован. Сједињене Државе још немају јединствен систем обавештајне службе, али делује једна "црна дворана" (Black Chamber), као замена за њу. Циљ Рузвелта и Черчила је био да овом бесциљном авантуром одгоде немачки поход на Москву, за време дубоких руских снегова.

Уредник листа "Политика" Владислав Рибникар био је посредник између владе и вођства југословенских комуниста. Посредовао је и у њиховом учешћу у демонстрацијама против приступања Тројном пакту. Историјска наука још није истражила колико су људи на власти и у појединим партијама били обавештени шта је права алтернатива: да се потпише, или одбије Тројни пакт са нацистичком Немачком. Да ли су веровали у званична обавештења да је Хитлер пристајао на потпис, уз услов поштовања југословенске државне независности, да не захтева право транспорта немачких јединица преко југословенских територија и чак размишља да Југославију награди преузимањем Солуна.

* * * * * * * * *

НЕМЦИ МОТРЕ НА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КОМУНИСТЕ

МИЛАН Гавриловић, југословенски посланик у Москви, је у разговору са немачким дипломатима, у немачкој амбасади, добио потпуно другу слику: након Хитлеровог захтева Цинцар-Марковићу и Драгиши Цветковићу да Југославија приступи Тројном пакту, Гавриловић је 17. фебруара 1941. известио да му је речено: "Примила Југославија захтеве фирера или не, њена је судбина запечаћена. Ако прими, она још може спасти за Србију статус Словачке, а ако не прими, биће потпуно уништена. Босна иде Хрватској, и тако постаје саставни део италијанског царства са статусом протектората. Словенија иде Немцима. Остало се дели између Мађара, Бугара и опет Италијана."

Рузвелт и Черчил су се састајали иза мартовског преврата 1941. у Београду, Фото Документација „Новости“ , Архив „Борбе“, Музеј Југославије, Архив Југославије и Википедија

Према прилозима у делу Миодрага Јанковића и Вељка Лалића (Кнез Павле. Истина о 27. марту, 2007), о овоме је обавештен кнез Павле. Према томе би алтернатива одбијања потписа - прихватање Тројног пакта, значило да се Југославија и тада распарчава.

Рузвелтов изасланик Донован је био у контакту и са комунистима. Њихове тврдње да они делују самостално и да су потпуно независни од става совјетске владе је, од 1937, била пракса коју су испољавале све европске комунистичке партије. Антикоминтернски пакт 1937, између Немачке и Италије, обавезивао је све владе да не дозвољавају несметани развој комунистичког покрета у својим земљама.

С друге стране, било је нелогично да се вођство југословенских комуниста активно укључује у државни удар против сила Осовине, у време кад је био на снази споразум о пријатељству од 1939. (Молотов-Рибентроп). Немачка дипломатија је с пажњом мотрила деловање југословенских комуниста.

Народ је 27.марта 1941. рекао НЕ, Фото Документација „Новости“ , Архив „Борбе“, Музеј Југославије, Архив Југославије и Википедија

Догађаје у балканској историји, у којој су прсти британске тајне политике били умешани, историјска наука није истражила, ни појединости око организације и циљева државног удара у Београду 27. марта, да се онемогући савез са силама Осовине и преко ноћи промени савезник у будућем рату. Посебно је остало нерасветљено до које су мере немачки обавештајци били упућени у припреме државног удара 27. марта. Њихова публицистика и пропаганда је, користећи услуге неких преосталих актера у овим догађајима у Београду, створила слику да је државни удар био део плана америчког председника Рузвелта да Совјетски Савез, Турска, Грчка и Југославија створе један савез који ће зауставити немачки продор на Балкан.

* * * * * * * * *

СИЛЕ ОСОВИНЕ СУ ЗАЗИРАЛЕ ОД БАЛКАНСКОГ ОСИЊАКА

НАЦИСТИЧКА публицистика није говорила да је циљ западних савезника, извођењем државног удара у Југославији, био да одгоде напад на Совјетски Савез и немачку армију укопају у дубоким снеговима Русије, него о покушају да се у Мостару створи велика ваздухопловна база, преко Дубровника и других лука дотурају огромне количине новог оружја. Увек су у историји историјске науке тајни планови и радње били најтежи задатак истраживања, али је ретко то научно истраживање било везано за историјску судбину једног народа, као што је овде случај. Нацистички публицисти су веровали да је пуч 27. марта 1941. био чедо погрешног стратешког прорачуна америчке владе да силе Осовине не смеју војнички да интервенишу у балканском осињаку.

Југословенски комунисти су одиграли значајну улогу и у припремама, као и извођењу државног удара 27. марта 1941. Можда би било исправно тим датумом почети револуцију 1941-1945. Иако је совјетска дипломатија, као немачки савезник, формално заузимала негативан став о томе, у разговору са британским новинарима и новим краљевим послаником Гавриловићем, Коминтерна је упутила шифровани телеграм генералном секретару југословенске партије, са "директивом да се заузме одлучна позиција против капитулације пред Немачком".

Душан Симовић и краљ Петар после 27.марта, Фото Документација „Новости“ , Архив „Борбе“, Музеј Југославије, Архив Југославије и Википедија

У анализи односа Тита и Стаљина, руски историчар Анатолиј С. Аникејев ("Како је Тито отишао од Стаљина", 2002) наводи савет да се подигне "општенародни отпор", са циљем успостављања пријатељства са Совјетским Савезом. Аникејев цитира Судоплатова, да су пуч 27. марта организовале британска и совјетска обавештајна служба. Користио је, до његовог упорног истраживања, непознату архивску грађу. Без сумње ће будући истраживачи ићи и даље од овога.

СКУЛПТОР Сретен Стојановић је међу својим папирима (Архив Српске академије наука) забележио податак да је Мустафа Голубић, тада агент совјетске обавештајне службе, а пре 1914. Стојановићев младобосански пријатељ, уочи 27. марта 1941. одржао састанак једног члана Централног комитета КПЈ и српских националних радника.

Мустафа Голубић је био умешан у организовање пуча 27.марта, Фото Документација „Новости“ , Архив „Борбе“, Музеј Југославије, Архив Југославије и Википедија

Заједнички припремање пуча у Београду 27. марта 1941. био је први историјски корак у каснијем савезу западних сила и СССР-а. Требало би, на основу тога, закључити да је у томе корену и главни историјски смисао 27. марта 1941. Био је свесно учињена жртва за подстицај савезницима до победе над нацизмом 1945.

Југославија није била спремна за рат, а изнутра је претила опасност да ће суседне државе у њој лако упалити грађански рат. Под оружјем је имала 250.000 војника, а до краја марта мобилисала 600.000. Потписивање савеза, без обзира на то што он није предвиђао окупацију југословенске територије, изазвало је општи револт српског народа. Британски људи у војсци, четничке добровољачке формације, комунисти и патриоте разних боја изводе антиратне манифестације 27. марта.

Хитлер је по сваку цену хтео да придобије Косту Пећанца, Фото Документација „Новости“ , Архив „Борбе“, Музеј Југославије, Архив Југославије и Википедија

У ноћи пре тога извршен је државни удар и владу је формирао ваздухопловни генерал Душан Симовић. Принц Павле је био збачен, враћен у Београд са пута за Блед и интерниран у Кенију. Малолетни краљ Петар проглашен пунолетним, а трајно намесништво је престало да постоји. Хрватски вођа Мачек се придружио влади, која је мислила да ће променити само фасаду, без дирања суштине. Вероватно је и хрватски вођа био у контакту са Британцима.

* * * * * * * * *

ХИТЛЕР СЕ НАЈВИШЕ ПЛАШИО СРПСКИХ ЧЕТНИКА

ТРОЈНИ пакт није отказан. Преговори са Совјетским Савезом би требало да додају више уверљивости да Немци не реагују објавом рата. Пакт о пријатељству и ненападању потписан је у ноћи 5/6. априла, непосредно пред почетак бомбардовања престонице и пошто је једна немачка СС формација из Румуније 5. априла запосела Сипски канал, за држање слободног пролаза Дунавом.

Нусрет Шехић је врло лепо приказао (1971) припрему за герилски рат. Вилијем Донован је и сам био у вези са једним америчким аутором о герилском начину ратовања. Чак је и дописник "Тајмса" известио о томе.

Генералштаб је 1940. донео одлуку о формирању јуришних четничких батаљона. Помињање четника не дозвољавају хрватски чланови у влади. Била је формирана Врховна јуришна команда, под заповедништвом старешина редовних трупа. По један јуришни батаљон је био створен при седиштима армијских области у Новом Саду, Сарајеву, Скопљу, Карловцу, Нишу и Мостару. Генералштаб је 1. априла преименовао ову команду у Врховну четничку команду. Професионални војници нису имали поверења у четничка удружења, па су их заобилазили. Сам Хитлер је страховао од овог начина ратовања и због тога је настојао да избегне војни сукоб са Југославијом. Слао је изасланика да се унапред састане са Костом Пећанцем и придобије га.

Краљ Петар на састанку пучистa владе Душана Симовића , Фото Документација „Новости“ , Архив „Борбе“, Музеј Југославије, Архив Југославије и Википедија

ЗАДАТАК ових батаљона је био да чувају армијске области и делују у позадини непријатеља рушењем мостова и упоришта. Био је формиран и Седми батаљон, а команда пребачена у село Самаила код Краљева. Не може се установити да је од ових припрема постојао континуитет са герилским ратом неколико месеци касније. Цела четничка команда је пала у немачко заробљеништво.

Немци су напад на Југославију почели ударима немачких јединица из Мађарске и Бугарске, италијанских јединица из Албаније и преко Далмације. Две немачке армије су располагале и са пет оклопних и три моторизоване дивизије. Укупно на Југославију удара 52 немачке, италијанске и мађарске дивизије. Према немачка 484 бомбардера и 250 ловаца, југословенско ваздухопловство има 309 авиона способних и технички дораслих за модерни ваздушни рат.

Остаци Народне библиотеке после немачког бомбардовања , Фото Документација „Новости“ , Архив „Борбе“, Музеј Југославије, Архив Југославије и Википедија

Немачким походом је командовао сам Хитлер из једног воза, који је дању био у тунелу, а по ноћи напољу непосредно уз југословенско-аустријску границу. Он је сам одредио циљеве уништења виталних центара југословенске престонице. Потпуно уништење Народне библиотеке је сматрао као услов преоријентације српске културе од француских на немачке изворе. Библиотека је до дна изгорела са око 850.000 свезака. У Београду је било убијен 2.271 становник (постоје процене 4.000), са неупоредиво већим бројем рањених. Влада се најпре повукла на Пале код Сарајева, а затим преко Никшића покушавала и успела да оде за Каиро. Постојао је план да се потпише примирје, са перспективом да се рат касније настави из иностранства.

Препоручујемо

Друштво

0 0

"НОВОСТИ" ОТКРИВАЈУ: Вук Караџић први српски политиколог

20. 09. 2023. у 12:33

Друштво

0 1

ЗАШТИТА ИЗ МОСКВЕ НИЈЕ СТИГЛА: Страх нове власти од формирања Сељачког народног блока

16. 09. 2023. у 07:00

Друштво

0 0

ЦРНОГОРЦИ ЛИНЧУЈУ НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА: Суђење Драгољубу Јовановићу једно од највећих неправди у Брозовој Југославији

15. 09. 2023. у 07:00

Друштво

0 4

ТИТО ОДЛУЧИО ДА БАРАЊА ПРИПАДНЕ ХРВАТСКОЈ: Левичар који није могао са комунистима, али није хтео против њих

14. 09. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације