Екстремни временски услови су наша реалност, а ЕВО где паре треба да се уложе да би се последице УБЛАЖИЛЕ

ОВУ, 2023. годину, добро ћемо упамтити, пре свега због екстремних температура и елементарних непогода. Суперћелијске олује, пожари, урагани, натераће нас да признамо да је проблем глобалног загревања и климатских промена постао алармантан. Схватили смо да те промене више нису само пука теорија у књигама научника, опомене изречене на десетинама до сада одржаних међународних самита – оне су постале наша реалност.

FOTO: Promo

Топлотни таласи "запалили" свет

Топлотни таласи Харон, Нерон и Кербер који су овог лета пржили Европу са разлогом носе имена митских бића из пакла, јер температуре забележене овог лета су биле "паклене" и обарале све рекорде, чак 40 у плусу. У једном тренутку чинило се као да су метеоролошка упозорења на екстремне врућине издата за скоро цео континент.

Можда би једино љубитељима плаже и сунчања овакви временски услови одговарали, али последице излагања сунцу при екстремно високом УВ индексу и те како могу да оштете кожу, остављајући опасне опекотине или трајне последице које могу изазвати рак коже.

Врло брзо ове високе температуре исушиле су тло и растиње. Била је довољна једна случајна варница да направи ланчану реакцију и разбукти пожаре широм света. Горело је свуда на Медитерану, пожари су се проширили у Грчкој, Италији, Шпанији, Португалу, Алжиру, Тунису, али и Америци, Канади, Азији. Нажалост, било је људских жртава, а забележена је и огромна еколошка И материјална штета. Овог лета ватрене стихије нису заобишле ниједан континент.

ФОТО: Промо

Да је ситуација алармантна упозоравају и из Уједињених нација (УН) истичући да је лето 2023. године најхладније које смо имали, што значи да ће свака наредна година бити екстремнија.

- Након најтоплијег јуна и серије екстремних временских догађаја, укључујући топлотне таласе у Европи, Северној Америци и Азији, шумске пожаре у Канади и Грчкој, у јулу 2023. године забележене су највише глобалне и температуре изнад европског континента икада. Температуре су по први пут од када постоје мерења прелазиле вредности од 1.5 степени – изјавила је за Блиц Данијела Божанић, консултант у области климатских промена и животне средине.

ФОТО: Промо

Она се осврнула на то да је у Србији јул 2023. године пети најтоплији месец од када се врше мерења у Србији од 1951. године.

- Пораст температуре током овог месеца ишао је и до 2,8 степени више него лане. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, у Србији су током последње 71 године од лета 2022. године била топлија једино лета 2017. и 2012. Шта више, иако јул 2023. године карактерише екстремно висока средња месечна температура ваздуха, Србију је између 19. и 22. јула погодило и више олујно-грмљавинских непогода, праћених јаким пљусковима, олујним ударима ветра и крупним градом величине од два до пет, локално и преко пет центиметара пречника. Стање елементарне непогоде због невремена проглашено је на територији 28 јединица локалне самоуправе - истиче она.

Можемо ли да се заштитимо

Свет је данас много опасније место због климатских промена које са собом доносе екстремне врућине или олује. Међутим, како Божанић објашњава и даље је могуће превентивно се заштитити од екстремних климатских услова, али упозорава да је питање до када ће то бити могуће.

ФОТО: Промо

- Ако ћемо да се бавимо опоравком након екстремних временских услова, то није лак посао. Међутим, по питању превентиве може поприлично тога да се уради. Међународне анализе показују да ако дође до пораста температуре до одређене границе свет ће претежно остати онакав каквим га данас познајемо. Нажалост, ако дође до преласка тих вредности, нико не зна како ће наш свет изгледати - каже Божанић, додајући да ће тек тада временске прилике широм света бити много опасније.

Она истиче да би убудуће стручњаци и креатори еколошких политика требало да екстремне временске услове не пореде са онима који су се већ дешавали. 

- Екстремни временски услови у будућности неће бити исти као они раније, биће гори! Тај стогодишњи низ о коме се стално говори више није меродаван. Ви можете посматрати евентуално екстреме 10 година уназад и да гледате пројекције за 10 година унапред. Потребно је подизати грађевинске стандарде у сарадњи са метеоролозима. Једино на тај начин могуће је смањити веће негативне утицаје екстремних временских услова - упозорава она.

Улагање у сигурнију будућност

Међу најпогођенијим секторима у чије очување и адаптацију би требало посебно инвестирати су, каже Божанић, пољопривреда, водна богатства, шумарство, биодиверзитет, односно екологија, здравствена, енергетска и грађевинска инфраструктура.

ФОТО: Промо

Управо би у те секторе требало улагати више средстава како би се прилагодили неминовним климатским променама. Примера ради, истиче Божанић, дугорочни ефекти екстремних временских догађаја могу довести до смањења приносног потенцијала појединих врста земљишта и оштетити њихове битне функције. 

- Нарочито је потребно имати на уму ерозију услед дејства обилних падавина и огољеног тла на обронцима брда. Повећање температура изазвано променом климатских услова утиче и на временски распоред пољопривредних радова. Промене у виду гљивичних обољења биљака и штеточина представљаће тако изазов на који ће морати да одговоре будуће мере заштите пољопривредних култура - каже она. 

Промене у сектору пољопривреде најбрже се могу осетити јер ће брзо утицати на доступност хране, њен квалитет, али и пораст цена прехрамбених производа. Промене врло лако могу утицати на појаву болести које су повезане са квалитетом исхране, и додатно оптеретити здравствени систем у случају епидемија. 

- Утицај промена климе све је видљивији у урбаним срединама где су највећи топлотни екстреми изражени кроз ефекат урбаног топлотног острва. То подразумева да су температуре више у односу на околину у просеку од око два, па чак и до четири степена више. Ово повећава ризике појава кардио-васкуларних и других болести и стресова који настају услед топлотних таласа. Такође, последица овако високих температура је повећана потреба за клима уређајима, што поново може бити значајан удар на џеп становника, али и оптерећење за енергетски сектор - каже она.

ФОТО: Промо

Национални планови адаптације климатским променама

Према томе, адаптација на измењене климатске услове требало би да подразумева субвенције, просторно и урбано планирање урбаних средина кроз озелењавање, што је један од примера добре праксе у области адаптације. 

- Потребан нам је систем подстицаја и субвенција у пољопривреди заснован на анализама утицаја климе. То су пре свега субвенција за наводњавање, заштитне мреже, куповину култура и сорти које ће моћи да опстану у одређеној области, а које се додељују на основу израђених појединачних анализа очекиваних промена климе и њених утицаја у тим областима. Изградња инфраструктуре по стандардима који ће узимати у обзир пораст очекиваних максималних количина падавина у јединици времена односно интензитета падавина, замена кровова отпорнијим материјалима свакако би смањили губитке и штете изазване поплавама и продужили век инфраструктуре. Другим речима, систематско и стратешко планирање и спровођење политика и мера уз укључивање аспекта очекиваних промена климе у будућности свакако би одређење штете и губитке смањило, а у неким случајевима и потпуно елиминисало - каже је Божанић.

ФОТО: Промо

Она закључује да се ефикасност и систематски приступ адаптацији, обезбеђује кроз усвајање и спровођење Националних планова адаптације, а један такав план се тренутно израђује и у Србији.

Објашњава да би тај план морао да садржи конкретно дефинисане: акције, временске рокове и изворе финансирања појединачних акција и индикатора праћења спровођења. 

- Овде би требало имати у виду да се специфичности потреба региона и локалних самоуправа даље морају разрадити за ниво ових јединица. То је даље неопходно повезати са акцијама смањења ризика од елементарних непогода и природних катастрофа, али и просторним и урбаним планирањем на националном и локалном нивоу - закључила је Божанић.

Препоручујемо

Друштво

0 0

"НЕ ПАЛИ СТРЊИКУ!" У Србији почела кампања од националног значаја

04. 09. 2023. у 16:32

Зелена будућност

0 1

ЧУВАЈМО ПРИРОДУ, БУДИМО ОДГОВОРНИ: Циркуларна економија – корак ка зеленијој планети

24. 08. 2023. у 21:00УН циљ 12, 13

Економија

0 0

СРБИ ДОБИЛИ ПОМОЋ ЗА РАЗВОЈ ПРЕДУЗЕТНИШТВА И ПОЉОПРИВРЕДЕ: Представнице Канцеларије обишле домаћинства са КиМ (ФОТО)

04. 09. 2023. у 15:25

Економија

0 0

РАСЛИ 1,7 ОДСТО: БДП у другом кварталу

31. 08. 2023. у 14:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације