СРБИ НЕЋЕ У БРАК, ТРЕЋИНА И БЕЗ ДЕЦЕ: Најновији пописни подаци о брачном статусу и фертилитету у нашој земљи забрињавају

СВЕ је мање бракова, све више ванбрачних заједница и развода, а готово трећина популације нема децу! Овај тренд свакако ће утицати да демографска слика у Србији буде још лошија, мада ни досад није била за похвалу, што су потврдили и подаци из последњег Пописа.

Foto Arhiva

Можда чак највише забрињава податак да трећина становништва нема децу, али ипак охрабрује чињеница да је доња пописна старосна црта подвучена на 15 година, а код нас тако рано заснивање породице, ипак, није уобичајено.

Једно дете има 18 одсто популације старије од 15, двоје око 40 одсто, а само 8,64 одсто су родитељи троје деце. Четири и више потомака има свега 2,4 процента становништва старијег од 15 година.

За десет година, од претходног пописа, 2011. године, до прошлогодишњег смањен је и проценат старијих од 15 година који су у браку - са 55 одсто на 51. Уједно, забележен је пораст удела оних који се нису никада женили и удавали - са 28 одсто на 31, као и проценат разведених - са 4,9 одсто на 6,1.

У Србији има и 11,6 одсто удоваца/удовица, кажу најновији пописни подаци које је објавио Републички завод за статистику, а везани су за брачни статус и фертилитет.

Foto Arhiva

Они, укратко, показују да пратимо глобалне трендове и да се све теже одлучујемо за заједнички живот, бар онај формализован. Према речима демографа Ивана Маринковића, већ дуже време сведоци смо великих промена које се дешавају у целој Европи, а које су све очигледније и овде. Рецимо, ванбрачна заједница и рађање деце ван брака су тренд, баш као што се све више помера и старосна граница за рођење прве бебе.

- Будући да се фертилни контингент смањује и одлаже рађање, а проценат жена које су премашиле тридесету и немају децу све је већи, очекује се даља депопулација - примећује Маринковић.

Посматрано према полу, највеће разлике код нас виде се међу неожењенима и неудатима, односно удовцима и удовицама. То значи да је неожењених мушкараца више него жена, као што је више удовица, него удоваца. Наиме, 36,7 одсто мушкараца старијих од 15 година никада није склапало брак, док је удео неудатих жена 25,8 одсто. Уједно, у истој старосној групи 17,8 одсто је удовица и свега 4,9 удоваца.

- На податке о брачности и фертилитету утиче чињеница да се рађа више дечака него девојчица и овај број се изједначи тек око 45. године живота, да би се после тога повећавао број жена због веће очекиване дужине трајања живота - појашњава Маринковић.

То значи да је неожењених мушкараца више јер мушкараца генерално има више све до 45. године, као што је више удовица јер је животни век жена у принципу дужи.

Пет општина са највећим бројем особа у браку су: Прешево (преко 60 одсто), Бујановац, Александровац, Пријепоље и Рашка. Највеће учешће неожењених и неудатих је у београдским општинама Стари град, Звездара, Врачар, Палилула и Вождовац, као и у Новом Саду. Занимљиво је да је највише развода у Суботици, Бечеју, Сенти, Зајечару, Старом граду и Врачару.

У ванбрачној заједници живи 277.140 особа од укупно 5.691.551 старих 15 и више година. У процентима ово износи 4,87. Њихова просечна старост је 42,38 година. Посматрано по полу, у ванбрачној заједници, према попису, живи нешто више мушкараца (138.933) него жена (138.207), што звучи чудно, а, по Маринковићу, може се објаснити траљавошћу пописивача, будући да се ЛГБТ заједница код нас не рачуна као званична, па као таква није могла ни да буде уписана.

Мушкарци у оваквим нефомалним браковима стари су просечно 44 године, а жене 41. Између два пописа удео партнера у ванбрачној заједници повећан је са 3,83 одсто на 4,87. Највише их је у Мајданпеку, Ковину, Жагубици, Белој Цркви, Пожаревцу и Србобрану, а најмање у Прешеву, Пријепољу, Трговишту, Рашкој...

РЗС је објавио и пописне податке везане за фертилитет. Ово је први попис у ком је питање о броју живорођене деце постављено и мушкарцима.

Код њих је скоро изједначен удео оних без деце и са два детета (око 36 одсто), а следе мушкарци са једним биолошким дететом. Код жена највећи је проценат оних које су родиле двоје деце (42,8 одсто), па оних које нису рађале (25,7 одсто). Удео мајки и очева са више од троје деце изразито је низак, једва нешто изнад два одсто.

Највећи просечан број деце забележен је, као и годинама уназад, у Медвеђи, Тутину, Сјеници, Прешеву, Пријепољу, Бојнику и Новом Пазару (више од 1,6 у просеку), а најмањи у Старом граду, Врачару, Савском венцу, Звездари, Новом Београду, Вождовцу, Палилули и Новом Саду (мање од 1,2 детета у просеку).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације