ЈОШ НЕЈАКИ РАДЕ КАО - ВЕЛИКИ: Прва национална анкета показала да је 10 одсто најмлађих, између пет и 17 година, радно злоупотребљено

ОКО 82.000 деце у Србији, узраста између пет и 17 година, изложено је радним злоупотребама, што чини 10 одсто укупног броја малишана овог узраста, показала је прва Национална анкета о злоупотреби дечјег рада, коју је спровео Републички завод за статистику.

FOTO: Arhiva novosti

Искоришћавање је најраспрострањеније у пољопривреди, међу онима између 12 и 14 година, и то највише у Шумадији и Западној Србији. У градовима су деца злоупотребљена за рад на улици.

Тренутно је 14.000 деце, старости између пет и 14 година, изложено опасном раду (2,2 одсто деце ових година), као и 21.000 деце узраста 15 до 17 година (10,1 одсто).

- Под злоупотребом дечјег рада сматра се било какав рад који обављају деца између пет и 14 година, изузев кућних послова као што су набавка или брисање прашине (што не сме да траје дневно дуже од три сата), као и обављање опасних послова за децу између 15 и 17 година - објашњава за "Новости" Весна Пантелић, помоћник директора Републичког завода за статистику. - У опасне послове спадају рад на улици, ноћни рад, руковање потенцијално опасним машинама, попут вожње трактора или управљања моторном тестером, излагање екстремним температурама, као што је рад на грађевини, копање, брање воћа, рад са хемикалијама (прскање пестицидима), изложеност екстремној буци...

FOTO: Arhiva novosti

Конкретно, опасни послови за децу су сви они који нису примерени њиховом узрасту и могу негативно да делују на њихов физички и психички развој. На пример, када носе тежак терет, криви им се кичма. Када беру јагоде, сатима се налазе у неадекватном положају, а било је и случајева озбиљних опекотина од сунца. Анкета на терену показала је да је најмлађи део популације у руралним пределима најчешће изложен прашини, екстремним врућинама и руковању трактором и опасним машинама.

- Људи који су учествовали у анкетирању кажу да најчешће нису видели свесну намеру родитеља да злоупотреби своје дете у радне сврхе. Чак је примећено и да, уколико су деца добри ђаци, родитељи их штеде од најтежих послова. Махом су то у питању економски слабије ситуиране породице или са нижим степеном образовања. Када питате децу због чега пристају да раде, кажу: зато што доприносе приходима домаћинства, да би стекли вештине или да би помогли у кући. Оне праве, велике злоупотребе у овој анкети остале су скривене - примећује Весна Пантелић.

Ипак, поставља се питање да ли деца, помажући укућанима, стичу здраве радне навике и да ли је то за њих боље или горе него када сатима играју игрице? И да ли то дете има мање шансе за образовање од својих вршњака који после школе немају никакве обавезе? Наша саговорница каже да је ова тема добра за размишљање код доносилаца одлука у сфери образовања - како организовати наставу овој деци тако да више знања стекну у школи, него кроз ваннаставни рад за који немају времена.

Показало се и да је у свим старосним групама стопа злоупотребе већа за дечаке него за девојчице. У сеоским домаћинствима деца су ангажована на узгоју животиња, у мешовитој пољопривреди и гајењу усева. Злоупотреба није примећена у индустрији, грађевинарству или рудницима, јер је и за послодавце рискантно да ангажују малолетнике.

Рад на улици такође се сматра злоупотребом. На евиденцији Градског центра за социјални рад у Београду прошле године било је 20 "деце улице".

- То су деца коју не штите родитељи или блиске особе, често су принуђена да просе, перу ветробране, скупљају секундарне сировине или живе на улици. Када је у питању оваква злоупотреба, центар за социјални рад поступа по службеној дужности по обавештењу полиције, правосудних органа, или грађања, што може бити и анонимно. После пријаве, стручни радници по хитном поступку покрећу процедуру неодложне интервенције са циљем успостављања безбедности за дете - кажу у Градском центру.

Пошто дете склоне са улице, најпре покушавају да пронађу родитеље или најближе сроднике, а ако су деца жртве занемаривања и небриге, могу бити издвојена из породице уколико се процени да су животно угрожена, или да ће бити изложена даљем озбиљном угрожавању. Ако постоји сазнање да су жртве принудног просјачења, подносе се кривичне пријаве.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације