ГРАДИЛИ ПУТЕВЕ И ПРУГЕ, А УМИРАЛИ ОД ГЛАДИ И УМОРА: На српском гробљу у Кастелану откривен споменик Ссрбима страдалим у Великом рату

ПОКРАЈИНА Тренто (Трентино), на северу Италије, чије је седиште град Роверето, који се назива престоницом мира, и у чијој близини се налази сеоце Кастелано, са свега 800 житеља, било је место робовања за стотине Срба током Првог светског рата. Многи од њих су овде оставили животе - рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, приликом посете овом месту, где је откривен споменик страдалим Србима.

Фото промо

- Испод планинских врхова, који премашују 2.000 метара, открили смо таблу са називом "Српска стаза". То је стаза коју су Срби као ратни заробљеници, како из Краљевине Србије, тако и из Босне и Херцеговине, Лике и Северне Далмације, осуђени на принудни рад само зато што су припадали српском народу, пролазили и многи од њих ту и скончали. До данас није било обележја о њиховом страдању - казао је Селаковић.

Испод врха од 2.059 метара налази се локалитет који мештани називају - Српско гробље. На Српском гробљу овог викенда подигнут је споменик и у њега уклесане речи, којима ће, по речима министра, ти наши људи бити сачувани од заборава.

- До прошле године за њих нисмо знали, као ни за Српску стазу и Српско гробље, али су двојица вредних Италијана, Маурицио и Клаудио, двојица историчара, чланова локалног историјског друштва, сачували причу од заборава и чак извршили истраживања метал-детекторима на месту гробља. По нађеним новчићима, токама од каишева, дугмићима са одела, утврдили су да ту почивају српски војници из Првог светског рата - додао је Селаковић.

Недалеко од "града мира", налази се спомен-костурница са сачуваним посмртним остацима 22.000 аустроугарских, италијанских и чехословачких војника из Првог светског рата. Кроз овај град, наиме, пролазила је линија Северно-италијанског фронта.

Фото промо

- Овде се налази и велико звоно, како мештани кажу, највеће покретно звоно на свету, које сваке недеље, лети у 9.30, а зими у 8.30, откуцава 100 пута у славу свих страдалих у свим ратовима у свету. То звоно је направљено 1924. године, крштено 1925. и тада названо Марија Долорес. Јединствено је по томе што је изливено од топовских цеви свих војски, учесница у Првом светском рату. Дакле, у њега су изливене и топовске цеви које су припадале Краљевини Србији. У част наше посете и у част палих српских јунака, направљен је изузетак, па је звонило овога пута тачно у подне - казао је Селаковић.

Он је у суботу положио венац код Капеле палих бораца и спомен-плоче, у Кастелану и тада објаснио да српски заточеници, доведени на принудни рад, нису били само војни заробљеници, већ и цивили, Срби који су живели на подручју Аустроугарске.

Они су обављали тешке физичке радове, а умирали су од глади, исцрпљености, зараза и смрзавања под снежним лавинама. Већина њихових потомака доскоро није знала где почивају.

Многи Срби су током Великог рата интернирани у заробљеничке логоре у Аустроугарску, Немачку, Бугарску и Турску. Логори у Италији и Турској служили су за тежак принудни рад. Само у 1916. години, у радним одељењима у Тиролу, било је ангажовано више од 8.000 заробљених српских војника. У Кастелану, Срби су били заточени у локалном замку и школској згради. Радили су на транспорту муниције, прављењу наоружања, изградњи и одржавању путева, изградњи железнице и жичара, на њивама и имањима, а услови у којима су живели били су нехумани. Чак је забележена једна побуна 1916, која је угушена бруталношћу чувара.

Фото промо

Државна комеморација

ИНИЦИРАЋУ да комеморација у Кастелану постане државни догађај, који ћемо као држава обележавати сваке године, поручио је министар Селаковић. Споменик на Српском гробљу подигло је Министарство уз подршку регије Трентино Алто Адиђе и Општине Вила Лагарина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације