БОЛИ И "ПРЕСКАЧЕ" И ДАЊУ И НОЋУ: Др Данка Петровић о лечењу дегенеративних промена раменог зглоба

АКО у неком тренутку, а то су најчешће зрелије године живота, не можете да подигнете руку изнад главе, а да не осетите бол, укоченост, "прескакање" и шкрипање у рамену које се током дана повуче а ноћу може да се и "пробуди," то је најпоузданији симптом да ваше раме захтева озбиљну дијагнозу. Јер, раме је најгипкији и најпокретљивији зглоб у нашем телу, али због тога и најподложнији озледама.

Приватна архива

- Бол је у почетку повезана са активностима зглоба, а праћена је осећајем укочености и ограниченом покретљивошћу. Касније се бол јавља и у мировању, па и током спавања - упозорава др Данка Петровић из Клинике за медицинску рехабилитацију Универзитетског клиничког центра Војводине у Новом Саду.

Да ли велика покретљивост и мања стабилност раменог зглоба могу да доведу до учесталих ишчашења?

- Зглоб рамена је лоптастог облика, повезује главу кости надлактице (раменице) и чашичну јаму лопатице. Чашична јама је плитка. Она прихвата свега око једне трећине главе раменице. Зглобне површине су спојене капсулом, танком и лабавом, која омогућава да се зглобне површине значајније размакну при покретима. Последица те велике покретљивости јесте смањена стабилност овог зглоба при чему су ишчашења чешћа у односу на друге веће зглобове. Ишчашење (луксација) зглоба рамена представља померање зглобних површина, у народу познато као "испадање рамена."

Који део рамена је најчешће подложан ишчашењима?

- Непропорционалност величина зглобних површина коригована је фиброзно хрскавичавим прстеном на ободној ивици чашичне јаме. Зглобне површине су спојене капсулом која је танка и лабава чиме омогућава да се зглобне површине значајније размакну при покретима. Најслабију тачку капсуле зглоба рамена представља њена доња страна која је истовремено и најчешће место ишчашења рамена.

На какву дијагнозу најчешће упућује почетна бол у рамену?

- У почетку реч је о акутним запаљењима која, уколико се не третирају правовремено и адекватно, прелазе у хронична стања - тендинопатије и артропатије. Ово су стања ванзглобног дегенеративног реуматизма који је често узрок дуготрајног бола, ограничене покретљивости и функционалности. На "терену" овако измењених ткива лакше настају руптуре (расцепи) тетива и мишића, када говоримо о њиховом делимичном или потпуном прекиду континуитета. Ова стања, посебно у млађој радно активној популацији, као и међу професионалним спортистима некада захтевају и хируршке интервенције.

Како се током година развија ово обољење?

- С годинама, услед "истрошености" зглоба рамена, долази до развоја дегенеративних промена у самом зглобу. Тада говоримо о остеоартритису, или артрози зглоба рамена. Као и код дегенеративних промена друге локализације јавиће се тегобе у виду бола, укочености, осећаја прескакања или шкрипања зглоба. Бол се јавља после мировања. Са разгибавањем и употребом зглоба бол се смањује да би се после интензивније употребе појачао. Праћен је укоченошћу, посебно јутарњом која кратко траје као и и ограниченом, болном, покретљивошћу.

Које врсте лечења се код нас примењују на овакве промене у раменом зглобу?

- Лечење може бити конзервативно (неоперативно) и оперативно. Конзервативно лечење подразумева примену лекова и физикалну терапију. Физикална терапија се односи на примену физикалних агенаса (модалитета), обухватајући и примену покрета у терапијске сврхе. У односу на облик енергије који се користи, физикални модалитети се деле на - термотерапију, криотерапију, хидротерапију, електротерапију, магнетотерапију, фото-терапију, сонотерапију, механотерапију, балнеотерапију, климатотерапију и таласотерапију.

Шта подразумевају ове врсте терапија?

- Термотерапија подразумева примену топлоте, а криотерапија примену хладноће у циљу лечења и оспособљавања. Хидротерапија се односи на спољну примену воде и њених термичких, механичких и хемијских ефеката у терапијске сврхе. Електротерапија примењује струју, а магнетотерапија магнетно поље. Сонотерапија је терапијски ултразвук, а фототерапија се односи на светлосну терапију из вештачких извора (инфрацрвени зраци, ласеротерапија).

Од чега зависи избор физикалног агенса и како се они примењују?

- Зависи од саме патологије, индикације и симптома, затим од селективности апсорбовања енергије физикалног агенса од стране ткива, дубине продирања агенса, механизма дејства агенса и придружених болести или стања код којих се одређени физикални агенси не смеју применити. Узевши у обзир ове факторе, физикална терапија има за циљ смањење бола или обезбољавање, очување или побољшање покретљивости. У условима амбулантног лечења у оквиру физикалне медицине и рехабилитације најчешће примењивани агенси су термо-криотерапија, електротерапија, фото-терапија, сонотерапија, хидротерапија, кинезитерапија. Природни агенси су балнеоталасотерапија или терапија лековитим својствима природе (пелоида, минералних вода и мора).

Постоје ли случајеви потпуног залечења дегенеративних промена рамена?

- То су хроничне промене које се не могу излечити. Да би се оне ублажиле и допринеле очувању зглоба рамена потребни су - редовна физичка активност, вежбање у циљу јачања мишића и одржавања њиховог тонуса, вежбе флексибилности, правилна исхрана, корекција постуралног дисбаланса (неправилног држања тела) и избегавање дужег континуираног рада са рукама у принудном положају.

ТЕКСТ РЕАЛИЗОВАН УЗ ПОДРШКУ ПОКРАЈИНСКОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА ЗДРАВСТВО АП ВОЈВОДИНА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације