КОЛИКО ВИСОКУ ТЕМПЕРАТУРУ МОЖЕМО ДА ПОДНЕСЕМО? Када жива пређе овај подеок следи топлотни удар
ЖАРКЕ летње температуре какве владају ових дана изразито су непријатне и права је срећа што током године постоји само ограничен број дана са оваквим, екстремним температурама.
Фото: Депоситпхотос/Илустрација
Још од НАСА студије из 1958. године, установљена је комфорна зона температуре између 4 и 35 степени Целзијуса, у којој, кад влажност не прелази 50%, људи могу да бораве неограничено дуго.
Али, кад се нађе изван ове зоне, колико високу температуру људско тело може да поднесе?
Упркос бројним махом војним истраживањима, на ово питање нема једног општег, а прецизног одговора. Различите особе могу да издрже различите температурне екстреме, а то зависи и од начина одевања, физичких активности, струјања ваздуха и заклоњености од сунца. И пре свега, од влажности ваздуха. При врло високој релативној влажности ваздуха човек може бити угрожен већ на 36 степени Целзијуса, док у пустињама, где је ваздух изузетно сув, људи могу десетак минута да издрже и на температури од 60 степени, пишу медији.
Како би одржао телесну температуру на око 37 степени, организам при високим температурама ваздуха сувишну топлоту ослобађа пре свега кроз испаравање, односно знојењем. Међутим, ако је релативна влажност око њега висока, испаравање је успореније и човек доживљава да је спољна температура виша од оне коју мере термометри.
Због тога се у прогнози и користи такозвани топлотни индекс какав од 1978. примењује америчка, као и већина европских метеоролошких организација, а између осталих и наш РХМЗ.
Устаљено се сматра да на температури вишој од 54 степена Целзијуса људском организму неизбежно следи топлотни удар. Овај облик хипертермије може да се догоди и на далеко нижим температурама, а на то могу да утичу лекови, алкохол, старост, али и друге околности.
Спортисти који се такмиче на топлоти могу бити у опасности, а статистике бележе да су честе жртве топлоте деца заборављена у нерасхлађеним аутомобилима.
Топлотни удар је екстремно страње термичког стреса и доводи до раста телесне температуре за свега неколико минута, вртоглавице, крварења, колапса кардиоваскуларног система, конвулзија, коме, отказивања мишића и органа и у најтежем случају, до смрти.
Наравно, при овдашњим температурама, ма како биле непријатне, не треба да бринете све док боравите у проветреним, вештачки расхлађеним просторијама, узимате довољно течности и избегавате директно излагање сунцу у најтоплијем делу дана.
(МОНДО)
БОНУС ВИДЕО:
СТОТИНЕ ЗМИЈА ОТРОВНИЦА У РУКАМА ЉУДИ: Верници у Самастипуру током вековног фестивала
"ТРАМП ТАМО ДА ИЗБАЦИ 1000 ВОЈНИКА НА ОСТРВО, НИКО МУ СЕ НЕЋЕ СУПРОСТАВИТИ" Вучић о Гренланду - Када питам а како Косово, сви спусте главу!
ГОВОРЕЋИ јутрос у емисији "Јутро" на Телевизији Прва, председник Србије Александар Вучић дотакао се и лицемерја међународне заједнице када је у питању однос који сада имају по питању Гренланда и онај који су некада имали по питању Косова и Метохије.
25. 01. 2026. у 13:20
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (0)