НАЈМАЊЕ СТАРИХ У ПЧИЊСКОЈ, НАЈВИШЕ МЛАДИХ У РАШКОЈ ОБЛАСТИ: У Србији на крају прошле године око 17.500 становника више него на Попису

В.Ц.С.

04. 07. 2023. у 10:06

У Србији је на крају прошле године било више становника него што је показао Попис становништва, види се из најновијих објављених података Републичког завода за статистику. Процењен број житеља наше земље на крају 2022. био је 6.664.449, док је на попису евидентирано 6.647.003 грађанина.

НАЈМАЊЕ СТАРИХ У ПЧИЊСКОЈ, НАЈВИШЕ МЛАДИХ У РАШКОЈ ОБЛАСТИ: У Србији на крају прошле године око 17.500 становника више него на Попису

Фото М. Анђела

Ова разлика, објашњавају у РЗС, појавила се јер су у најновије процене укључени витална статистика (број рођених и умрлих за целу прошлу годину) и миграције.

Посматрано по полу, 51,4 одсто чине жене (3.423.627), а 48,6 одсто мушкарци (3.240.822).

Пре две деценије, односно 2002. године, Србија је имала 7.500.031 становника. Од тада, констатују у РЗС, број грађана континуирано опада, а на регионалном нивоу једино је Београдски регион бележио раст све до 2020. године. Од 2021. тај тренд се променио, док је у осталим регионима у читавом периоду видно смањење популације.

Највише становника лане је имала Шумадија - 1.824.896 (2002. године је имала 2.135.393). Београдски регион је прошле године имао 1.684.259, а 2002. године - 1.578.364.

Фото: К. Михајловић

 

- Процес демографског старења манифестује се ниским учешћем младих и високим и континуирано растућим уделом старих у укупном становништву. У 2022. години удео старих са 65 и више година износи 22 одсто, а млађих од 15 година 14,4 - кажу у РЗС.

Највише старијих од 65 је у Зајечарској области, чак трећина од укупног броја, и свега 11,2 одсто млађих од 15. Најмањи удео старијих је у Пчињској области (17,8 одсто), али је највећи удео млађих од 15 у Рашкој (17,5 одсто), затим у Јужнобачкој (15,6 одсто) и Београдској области (15,2 одсто).

Најновији подаци РЗС показују и да је прошле године рођено 520 беба више него годину пре тога, док је број умрлих мањи за 27.419. У апсолутним бројкама, број рођених био је 62.700, а умрлих 109.203.

- Од 2013. до прошле године, број становника у Србији је само на основу природног прираштаја смањен за 433.323 - кажу у РЗС. - Најнижа вредност негативне стопе природног прираштаја забележена је у Београдском региону, а највиша у Јужној и Источној Србији.
Позитивна стопа забележена је у само четири општине: Тутину, Новом Пазару, Прешеву и Сјеници.

Највећи број рађања регистрован је у старосној групи жена између 30 и 34 године, док је просечна старост жене при рођењу првог детета 28,9 година. У градовима је рођено далеко више беба него на селу - 65,9 одсто наспрам 34,1.

Стопа укупног фертилитета, односно број рођене деце по једној жени, прошле године већа је у односу на претходну годину и износи 1,63. Највећа стопа фертилитета је у Војводини и Шумадији и Западној Србији, а најмања у Јужној и Источној.

У Војводини највише петорођених

У прошлој години порастао је и број прворођене деце у укупном рађању - за 660. Највише прворођених било је у Београду, и то чак половина свих рођених беба у главном граду. Највише трећерођених и четврторођених је у Шумадији и Западној Србији, а петорођених у Војводини.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.

09. 12. 2025. у 20:57

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?