Друштво

ХРВАТИ ОТИМАЈУ ЋИРИЛИЦУ: И Мирослављево јеванђеље третирају као свој рукописни споменик с краја 12. века

Љ. Бегенишић

07. 06. 2023. у 13:23

ИНИЦИЈАТИВА за изучавање ћирилице као старог хрватског писма у школама у Хрватској још један је покушај да се српско културно наслеђе прогласи - хрватским. Реч је, заправо, о једној од игара која служи томе да се целокупно српско писано средњовековно наслеђе прогласи, такође, хрватским.

ХРВАТИ ОТИМАЈУ ЋИРИЛИЦУ: И Мирослављево јеванђеље третирају као свој рукописни споменик с краја 12. века

Овако стручна јавност у Србији оцењује наводе тамошњег академика Стјепана Дамјановића да би ученици у Хрватској требало да уче ћирилицу у школама и да знају ово писмо. Образлажући ову иницијативу, Дамјановић је рекао да је потребно развити свест да се кроз векове велики део хрватског народа служио ћирилицом.

Дамјановић се позвао и на то што су се ћирилицом служили босански фрањевци који су били Хрвати и католици.

Одговарајући на ове наводе из комшилука, др Владан Јовановић, са Института за српски језик САНУ, каже да је овако наведено образложење засновано, заправо, на тамошњој пропагандној интерпретацији ћириличке културне баштине римокатолика, коју они несавесно поистовећују са савременим Хрватима данас.

- Академик Дамјановић је истакао само босанске фрањевце, а изоставио да помене и много шири простор данашње Хрватске на којем је коришћено српско ћириличко писмо, иако знамо да је знатан део предака данашњих Хрвата римокатоличке вероисповести у прошлости себе сматрао Србима, а свој језик и писмо називао српским - наглашава Јовановић. - На тај начин се недвосмислено посеже за српским културним наслеђем на подручјима у којима су живели и стварали Срби римокатоличке вероисповести, при чему треба нагласити и то да су њихови преци у немалом броју случајева били православни.

А Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, каже да се вест о идеји да се у хрватским школама почне учити ћирилца може схватити као спознаја о чињеници да је на подручју данашње државе Хрватске створено велико и значајно српско писано наслеђе на српској ћирилици.

И у БиХ присвајају српски језик

ЛИНГВИСТИ упозоравају да се и у БиХ одвија сличан процес присвајања српског језика и писма.

- Бошњаци се претерано и не труде да тзв. бошњачки/босански језик буде посебно различит од српског на било ком нивоу осим лексичког, где појачаном употребом оријентализама желе да покажу да су у питању различити језици и различити стандарди - истиче проф. Александар Милановић. - Остаје на суду славистике и суду лингвистике да процене шта је чији историјски споменик".

А др Владан Јовановић подсећа да је све до 18. века у западној историографији о Босни, у којој су Фрањевци користили ћирилицу, говорено као о српској земљи.

- Свој језик становници Босне, укључујући припаднике свих вера, све до аустријске пропаганде називали су српски, као и своје ћириличко писмо - каже др Јовановић.

Стварали су га, каже Танасић, Срби православци и Срби католици, а касније су ови други приморани да приме латиницу.

- Добро је да се познаје и поштује наслеђе свих грађана Хрватске, а на српској ћирилици у прошлости су стварали и неки Хрвати - каже Танасић. - Друго, и у новије време Срби у Хрватској су стварали и на српској ћирилици, то не треба занемаривати. Поред овога, због погрешног односа према српској ћирилици неких политичких снага у новије време, код једног броја хрватских грађана развио се негативан став према писму њихових суграђана. Неким чак смета и кад виде натписе на ћирилици тамо где према хрватским законима треба да буду. Овим потезом власти временом би се и такав однос елиминисао, што је пожељно и добро за хрватско друштво.

Да би, после свих лупања ћириличких табли, забрањивања ћириличког писма у Вуковару, али и на другим просторима, увођење ћирилице у хрватске школе било апсурд над апсурдима, сматра професор историје језика на Филолошком факултету у Београду Александар Милановић.

Пропаганда

ЈАСНО нам је одавно да се у одређеним хрватским пропагандним круговима историјскојезичке чињенице прилагођавају и интерпретирају према њиховим савременим потребама и интересима, што с науком и чињеницама нема никакве везе - истиче др Јовановић.

- Не би требало искључити из вида да бројни хрватски лингвисти део српског културног наслеђа сматрају хрватским, па се тако све чешће дешава да се и Мирослављево јеванђеље третира као хрватски рукописни споменик с краја 12. века - упозорава проф. Милановић. - С једне стране нико не може спорити да се макар делић хрватског наслеђа може третирати као наслеђе настало на ћириличком писму, али то не би требало мешати са наслеђем које припада Србима.

Професор Милановић наводи да се стандардни језик код Хрвата веома мало разликује од онога што је стандардни српски језик, а кад говоримо о народним говорима, онда би се могла водити јако дуга полемика шта су заправо хрватски говори, а шта можда и нису.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Друштво

0 11

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)

Друштво

0 1

БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)

АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.

13. 04. 2024. у 10:00

ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама

Познати

0 0

ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама

ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.

22. 04. 2024. у 10:38

Амбасадори ЕУ, Италије и Словачке у Канцеларији АСК у Крагујевцу

ДИРЕКТОР Агенције за спречавање корупције Дејан Дамњановић примио је амбасадора Мисије Европске уније у Србији Емануела Жиофреа, амбасадора Италије Луку Горија и амбасадора Словачке Михала Павука, који су, у оквиру званичне посете Крагујевцу, били гости Подручне јединице Агенције. Том приликом директор је посебно истакао значај недавних отварања канцеларија у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, чиме је пружена могућност још снажнијег спровођења надлежности Агенције, али и непосредније приближавање и комуникација са јавним функционерима, грађанима, цивилним друштвом и локалним медијима.

24. 04. 2024. у 17:33