СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ ДА У СРБИЈИ ИМА ТРИ МИЛИОНА СЕПТИЧКИХ ЈАМА, КОЈЕ СУ ОПАСНЕ И ПО ЖИВОТ: У дворишту држимо "темпиране бомбе"

У СЛУЧАЈУ да се септичка јама не празни на време или безбедно она може постати “еколошка бомба” и трајно угрозити животну средину. Слободан Крстовић, директор за одрживи развој Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) каже да је 65 одсто становништва у Србији, односно око милион и по домаћинстава, прикључено на канализациони систем, док остатак користи септичке јаме.

Фото: Промо

- Према проценама, ми имамо око три милиона септичких јама - наводи он и истиче Војводину као посебан проблем. - То је равница, и због недостатка природног пада људи граде септичке јаме готово свуда што се негативно одражава на загађење подземних вода. Управо због тога у Војводини су граничне вредности загађења подземних вода углавном изнад граница, а пошто је у питању житница Србије то је велики проблем јер негативно утиче на квалитет пољопривредних производа. Зрењанин се ту истиче као град у коме је овај проблем загађене воде најкритичнији, али сличан проблем имају и остала места у Војводини.

Фото: Промо

Крстовић се осврнуо и на државне инвестиције за решавање овог проблема, а посебно на пројекат "Чиста Србија" Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Као пример наводи општину Мионица која је већ добила средства и почела изградњу канализационе мреже. Међутим, напомиње да се не може занемарити чињеница да добар део локалних самоуправа нема довољно добре канализационе системе, прикупљање тог отпада, као ни могућност за његово пречишћавање.

- Постоје локалне самоуправе где морате да радите на изградњи канализације јер је уопште нема. То је проблем руралних, односно сеоских подручја. Ту имамо и септичке јаме које се граде по различитим стандардима, па је њихова безбедност упитна с обзиром да не постоји динамика редовног чишћења - говори Крстовић.

Фото: Промо

Објаснио је да се због слабе регулације штетни отпад из септичких јама лако меша са подземним водама.

- Такву ситуацију имате у Београду, где је читава лева обала Дунава крцата септичким јамама. Чак и кад се те јаме очисте, тај отпад се директно испушта у реку на Ади Хуји - каже он.

Осврнуо се на план државе да закључно са 2040. годином заврши комплетну канализациону мрежу, међутим, мишљења је да не постоји довољна координација свих институција.

- У тај пројекат укључене су различите институције које су носиоци тих активности. Имамо "Чисту Србију" Министарства грађевине, саобраћај и инфраструктуре, потом разне пројекте Министарства за јавна улагања, неизоставно је Министарство заштите животне средине које је ресорно министарство, али у својим рукама има само један део финансија из европских фондова, односно Европске инвестиционе банке - рекао је он.

Објашњава да би са завршетком овог процеса поред комплетне канализационе мреже биле регулисане и септичке јаме у Србији.

- Тада би се сви потрошачи, односно људи и индустрија, где је то могуће прикључили на канализациони и систем за пречишћавање отпадних вода. Да ли ће то бити испуњено на време зависи доста од финанцијских средстава, од спремности тих пројеката, и могућности да се тим постројењима управља - каже он, осврћући се на то да изградња колектора на Великом селу траје више од 15 година, а процењено је да ће коштали више од 500 милиона евра, као и да колектори Батајница и Крњача нису завршени.

Фото: Промо

Велику опасност када су у питању септичке јаме такође представља и пракса сипања живе у септичке јаме. Неписана пракса за "решавање" препуњених септичких јама, које су већ оптерећене због високог нивоа подземних вода јесте сипање једињења живе, а на тај начин могу се трајно загадити дубљи слојеви подземних вода.

- Убацивање једињења живе у септичке јаме значи да се ти тешки метали преко земљишта спуштају у подземне воде и могу доћи до ланца исхране људи. Таква неконтролисана употреба једињења живе је више него страшна, јер се акумулира у организму, а то је нарочито опасно за труднице и фетус, али и за децу - каже Данијела Чепић, хемичарка.

Објашњава да је жива тешки метал и изузетно отровна.

- Може чак да се апсорбује у организам преко коже или дигестивног тракта. Из организма се веома тешко избацује, али се врло лако апсорбује, и негативно утиче на нервни систем, бубреге, али и на остале органе, мења ДНК - говори она.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације