ДЕТЕ ЈЕ - ДЕТЕ И КАД ЈЕ УБИЦА: Могу ли млађи од 14 година да буду кривично одговорни

МИНИМАЛНА старосна граница за кривичну одговорност код деце од 14 година уведена је у нашој земљи још од 1959. године, а радне групе за измену кривичних прописа утврдиће има ли услова да се она, после више од шест деценија, спусти на 12, како су после злочина који је починио Коста К. (13) сугерисали председник државе и Влада.

Foto Arhiva

Уколико би се донела таква одлука, у Кривичном законику био би промењен само један члан, али зато би велике измене претрпео Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетника.

Пракса других земаља је разнолика и доња старосна граница иде од седам година, у неким афричким и азијским земљама, до 16. У Ирану су, рецимо, девојчице одговорне већ са девет, а дечаци са 15 година. У САД је ситуација различита од једне федералне државе до друге: у Масачусетсу, Јути и Калифорнији је највећи минимални узраст за лишење слободе 12 година, а у Северној Каролини свега шест. Комитет УН за права детета указује да се зрелост на узрасту од 12 до 13 година још развија, и да је мало вероватно да ће они разумети утицај својих аката или сам кривични поступак. Зато сугеришу да граница остане 14 година.

Foto Arhiva

И домаћи правници имају различите ставове - док се једни залажу за спуштање на 12, 10, па и шест година, други су против тога. И једни и други, ипак, истичу да све и да се донесу нови прописи са нижим старосним лимитом за лишење слободе, они се не могу примењивати ретроактивно. Самим тим не могу утицати на судбину дечака који је убио осморо ђака и чувара Основне школе "Владислав Рибникар" у Београду.

Један од првих који је предложио спуштање старосне "рампе" био је београдски адвокат Петар Учајев. Он наводи за "Новости" да су одредбе из Кривичног законика ФНРЈ из 1959. године анахроне и да се од тада много шта променило.

- Деца морају да имају већу одговорност и сносе последице својих поступака, а највећа санкција је одузимање слободе. На том узрасту они не би могли да иду у малолетнички затвор, већ у васпитно-поправни дом, али и то представља ограничавање највећег Уставом гарантованог права. Дете ће формално остати дете, само ће као такво бити кривично одговорно. Као жртва и даље ће имати посебан третман - сматра Учајев.

Foto Arhiva

Његова једина дилема јесте да ли Србија има адекватне прихвате за тако младу децу, па се, каже, на томе мора радити.

У Васпитно-поправном дому у Крушевцу на васпитној мери је у овом тренутку око 180 малолетника, док малолетнички затвор у Ваљеву служи 14 лица. Обе установе, кажу надлежни, имају довољно капацитета.

Без обзира на капацитете, бивши председник Првог основног суда, сада адвокат, Наталија Бобот, која има искуства у раду са малолетницима, мисли да су се садашњи прописи показали као веома добри и дали су резултате. Зато она не верује да би се нешто решило спуштањем старосне границе.

- Међу млађим малолетницима до сада нисмо имали много драстичних кривичних дела, а не можемо због једног случаја, колико год трагедија била велика, мењати цео кривичноправни систем. Мишљења сам да је немогуће повећати кривичноправну одговорност старијих од 12, а да се не промени и њихов положај у Породичном закону или радном праву. Онда се мора спустити и граница када малолетник може да почне да ради. Такође, мења се његов посебан третман у случајевима када је жртва - каже Бобот.

Foto Arhiva

Такође додаје да су вештачења млађих малолетника у пракси показала да они апсолутно одговарају својој старосној доби, и да нису довољно зрели да разумеју тежину онога што су учинили, последице, кривични поступак...

- Бојим се да ће се променом прописа све свалити на дете, а то је решавање проблема од средине, а не од почетка. А почетак, између осталог, лежи у лошој комуникацији између родитеља и школе. Када су у питању малолетници, суштина није у репресији, већ у превенцији и ресоцијализацији. Могућност измена видим у изрицању васпитних мера: уместо најблажих, које се најчешће изричу, попут укора или појачаног надзора родитеља, требало би чешће одређивати васпитне налоге или појачан надзор органа старатељства - каже Наталија Бобот.

И бранилац Виктор Гостиљац, некадашњи председник Адвокатске коморе Србије, противан је идеји спуштања старосне границе.

- Смањивањем границе систем не би отклонио узроке догађаја, само би створио законску подлогу да водимо кривичне поступке против деце, која не могу схватити ни о каквом поступку је реч. Садашња граница је у складу са свим савременим законодавствима и не треба је дирати, већ решење потражити у реформи образовног система, унапређивању рада служби које раде са децом и стварању нормалне атмосфере у којој деца одрастају. Кривични закон се бави само последицама и није примаран у решавању овог проблема - каже Гостиљац.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације