СТРУЧЊАЦИ САВЕТУЈУ: Истраумираној деци сада најпотребнија сигурност и загрљај

РОДИТЕЉИ код куће би требало деци да објасне шта се догодило у школи "Владислав Рибникар" и да их упознају са тим догађајем, јер неки су за њега чули, а неки нису. А када дођу у школу, наставници и учитељи морају да буду отворени за сва питања ученика о овом догађају уколико их имају. Такође, деци се мора рећи да су безбедна у свом окружењу - у школи, у породици и у свом граду и да не треба да се плаше.

Фото: Б. Б.

Ове савете како поступати са децом школског узраста у породици и у школи након страшног догађаја у коме је ученик седмог разреда Коста К. убио осморо вршњака и једног запосленог, дала нам је Милка Караклајић, школски психолог у ОШ "Милинко Кушић" из Ивањице. Она каже да је неминовно да до деце стигну информације о страшном догађају, да су она уплашена и несигурна и да их треба "причувати" док се догађаји колико-толико не слегну.

- Морамо радити на превентиви, то је најважније, а када се нешто догоди, онда је касно - истиче наша саговорница.

Психијатри упозоравају да посебну пажњу треба усмерити на децу која су видела беживотна тела својих другара, крв, ужас.

- Пошто је ово сад акутна ситуација, деца која су била на лицу места треба да буду код куће, даље од школе и места где се све то издешавало - каже др сци. мед. Петар Војводић. - Најважније да се осећају сигурно, а то је могуће код куће, са породицом, да родитељи узму боловање и дају детету времена да обради ово трауматично искуство.

Foto: Фото: Новости

POGLEDAJ GALERIJU

Он истиче да децу не треба силити да причају о свему што се десило, зато што су она сада у стању шока.

- Неко од ученика ће бити ћутљив, дислоциран, гледаће у једну тачку, неко ће вриштати, плакати, неко ће мислити да је баш он крив за то што се десило - истиче др Војводић - Родитељ мора да каже детету да ће све бити у реду и да су све његове реакције у реду. Дете сада не сме да се ретрауматизује, мора да се чека да оно само почне да прича о томе.

Међутим, ако је дете превише узмемирено, ако губи контролу, не може да спава - треба отићи код психијатра или код психолога.

- И што је веома важно, мој савет је да се деци сада ограничи доступност информација - препоручује овај психијатар. - Телевизија, вести, телефони да се ограниче и да се обавезно склоне од њих, јер их то додатно узнемирава. Сад им треба мир, тишина, да се скупе, среде... Треба апеловати на Министарство здравља и просвете да се овој деци омогући ургентна психолошка помоћ и да се обезбеде психијатри и психолози по школама и установама који би им били на располагању.

Др Војводић наглашава да Америка предњачи по овој врсти патологије која се сада извози и код нас. Нажалост, каже он, породица је оштећена, деца су препуштена мрежама, разним утицајима који их чине дестабилизованим и ван емотивне регулације.

- Зашто је погинуло осморо деце? Морамо да се бавимо својом децом, а не да их васпитава интернет. Ваљда ћемо научити нешто из ове страшне трагедије - нада се овај лекар.

Да догађај у београдској школи представља трауму не само за преживелу децу, њихове родитеље и сведоке, већ за све који су посредно сазнали за догађај, за цело друштво, па и регион, констатује психолог Ана Влајковић.

- Не можемо знати шта је довело до овога, нити би у овом тренутку требало тиме да се бавимо, али је извесно да је главни кривац небрига о менталном здрављу - каже Ана Влајковић. - Никада немамо само једну околност која изазива сличне догађаје, већ је у питању склоп околности. Десило нам се оно што у Америци зову "пуцњава у бесу".

Она истиче да је приручником, који су све школе добиле још 2014. године, прецизирано како би школе требало да реагују у оваквим ситуацијама, а тимови за борбу против насиља прошли су и обуке. Влајковићева додаје да поменути приручник прецизно, по данима, предвиђа реакције свих актера у школи.

Она сматра да, у сваком случају, није требало децу одмах послати кући, већ их окупити нпр. у фискултурној сали и са њима разговарати о томе како се осећају.

- Нису родитељи обучени психолози, ни педагози да би могли сами да реше дечје недоумице и страх - каже наша саговорница. - Наредних дана не би требало да буде класичне наставе, већ управо да се разговара о ономе што се догодило. Морамо бити свесни да се ово не дешава у тамо неким "Америкама", већ се дешава нама и морамо пажљиво одреаговати.

Да насиље које гледамо на телевизији може да се "прелије" и код нас, јер смо саставни део света, каже за "Новости" социолог проф. др Владимир Вулетић.

- Гледамо убиства у тамо неком Тексасу, а када се догоди код нас, не можемо да верујемо, али не смемо олако то да схватамо - каже Вулетић. - Ми преносимо те инфомације, свако може да чује шта се тамо догодило.

Наш саговорник истиче да сличне случајеве из Америке нисмо искористили да се озбиљно позабавимо том темом и озбиљно попричамо о томе као о проблему.

- Можда је сада моменат да се сви појединачно запитамо - где грешимо према деци, као родитељи, као просветни радници, као друштво, као медијски посленици... Ово је и прилика да се отвори мноштво тема, а да се буде на висини задатка, а не да се међусобно ваде очи - истиче овај професор.

Он сматра да узроци ове трагедије могу бити различити, а као један од потенцијалних наводи притисак који деца трпе од породице да имају све петице и буду најбољи у школи.

- Школе су постале полигон за такмичење, важно је да дете буде изнад других, а знање је на другом месту - каже проф. Вулетић. - Осим тога, наставници су изгубили ауторитет, а родитељи који имају утицај или мисле да га имају, мешају се у одлучивање у школи, траже да њихова деца имају све петице, да буду најбољи.

Проф. Вулетић указује и на проблем у опхођењу деце према вршњацима. Коменатришући то што је, према неким информацијама, ученик након што је убио осморо вршњака, рекао "ја сам психопата", он каже:

- То није дошло из његове главе. Неко га је у то убедио, а онда је он убедио себе да може да уради нешто овако страшно.

Посебан проблем је држање оружја у кући.

- То је код нас прича за себе, али и начин на који се односимо према деци када је оружје у питању, јер они треба да буду "мачо мушкарци" - каже Вулетић и апострофира серије које деца гледају а које су пуна насиља, пиштоља и другог оружја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације