ПОЛА ГЕНЕРАЦИЈЕ НЕ ЗНА ДА ГОВОРИ: Шта су показали прегледи деце пред упис у први разред

МНОГА деца у Србији касно проговоре, нека тек са пет година и то - на мешавини српског и енглеског језика!? Стручњаци кажу да је то последица тога што малишани неумерено гледају садржаје на енглеском језику, са њима нико у кући не прича како би развијали говор, а читање које је кључно за развој многих функција код деце отишло је, изгледа, у историју.

Фото Милена Анђела

Ово искуство пренела нам је универзитетска професорка, а лекари и логопеди који раде систематске прегледе деце пред полазак у први разред основне школе, потврђују да се из године у годину повећава број малишана који, осим са кривом кичмом, гојазношћу, слабим видом и равним табанима, што су већ годинама главни здравствени проблеми у овом узрасту, имају проблеме и са говором.

Према неким подацима, чак 60 одсто будућих првака у Србији, а у генерацији их је око 62.000, захтева логопедски третман.

- Нажалост, велики број деце не артикулише (не изговара) правилно све гласове српског језика, што утиче на разумљивост говора детета и представља потенцијални проблем за постигнућа и савладавање школског програма - каже за "Новости" др Јадранка Оташевић са Дефектолошког факултета. - Напомињем да је од изузетног заначаја да родитељи и службе које прате развој детета, имају на уму да развојна норма за усвајање гласова српског језика предвиђа узраст до пет и по година. Ово значи да уколико дете нема усвојене све гласове са пет и по година старости, онда је присутна патологија говора и детету је потребан третман логопеда.

Индивидуалне разлике, наводи наша саговорница, и одступања увек постоје, али је неопходно да се проблем препозна на време и да се дете благовремено укључи у третман, како би превазишло евентуалне сметње приликом процене говора за упис у школу.

Докторка Оташевић истиче да су генерално на глобалном нивоу најчешћи поремећаји говора артикулационо фонолошки поремећаји, а тако је и код нас.

- Забрињавајуће је што се број деце са поремећајима у изговору гласова у последње време у континуитету повећава - упозорава наша саговорница. - Према истраживањима појединих аутора, поремећај у изговору гласова има од 40 до 60 одсто деце предшколског узраста и 5 до 10 одсто деце школског узраста. Савет родитељима јесте да прате развој говора свог детета и уколико примете одступање које им намеће било какву сумњу, консултују се са логопедом и благовремено реагују јер ће на тај начин предупредити могућност настанка патологије, а време корекције свести на минимум.

Стручњаци сматрају да разлог за овако алармантне податке треба тражити у мањку пажње коју родитељи посвећују деци у најранијем узрасту.

- Говор се учи, а родитељи од самог рођења треба да раде на говорној стимулацији детета - каже за наш лист професорка др Нада Доброта. - Детету још док је беба, треба певати, а данас то нико не ради.

Као други проблем, наша саговорница истиче то што се детету, чим може на нешто да усмери пажњу - дају мобилни телефони.

- Они нису стимулативни за говор, напротив дестимулишу дете да прича - каже др Доброта. - Деца постају нервозна чим им се телефони узму и неопходно је потпуно их одвојити од дигиталних технологије. Такође, са децом треба причати, а не само им говорити, већ и њих укључити.

Као велику грешку ова професорка наводи тврдње појединих лекара који родитељима чије дете није проговорило до треће године кажу да ће "проговорити само од себе":

- Неће, с њим се мора много радити и то родитељи под надзором искусних логопеда - упозорава наша саговорница и истиче да се из проблема са говором касније развију и други проблеми - пормећај понашања, развојна дисфазија, дислексија.

И док су проблеми са говором новијег датума, систематски прегледи деце пред полазак у школу одавно показују проблеме са гојазношћу, кривом, кичмом, равним табанима и видом.

- Свака генерација "издвоји" се по неком проблему, па је пре неколико година свако друго дете имало слаб вид и морали су на додатне офталмолошке прегледе - кажу у једном београдском Дому здравља.

Овакве проблеме раније нису имала деца из руралних подручја. Они, за разлику од својих вршњака у граду, раде сеоске послове, живе у складу са природом, живе у вишечланим породицама па је и комуникација развијенија. Подаци са терена показују да се и то мења, с тим што и даље има предела у којим сеоска деца не кубуре са савремним поремећајима. Тако, на пример, у селима у околини Новог Пазара малишани готово да не знају шта су гојазност, крива кичма, слаб говор.

Стручњаци, међутим, истичу да се и те разлике смањују, а то су показали систематски прегледи за упис у школу на територији Краљева.

- Нема више уочљиве разлике, тако да се не може рећи како већи проценат деце из града евентуално има оштећење или проблем са видом у односу на децу са села, или да су слабијег здравственог стања - каже др Наташа Миленковић, дечји педијатар и начелница Педијатрије у краљевачком Дому здравља, која често и сама одлази на прегледе деце у сеоским амбулантама.

Она истиче да су одавно прошла времена када су деца са села чувала стоку или радила пољопривредне послове и више времена проводила на чистом ваздуху.

- Сада су и сеоска деца, попут вршњака из града, углавном за екраном мобилног телефона, телевизора или рачунара - каже др Наташа Миленковић.

Њене речи потврђује и др Драгослав Дугалић, специјалиста опште медицине и шеф Здравствене станице у рударској варошици Ушће у Ибарској клисури која "покрива" четири теренске амбуланте.

- Деца са села имају иста интересовања, исто образовање, васпитање и здравствено стање као и малишани из града. Па, чак и најудаљеније село покривено је интернет сигналом, тако да, у складу са временом, нема разлике у здравственом стању као што је то некада био случај - каже др Дугалић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације