МЕСТО РАЂАЊА СРПСКОГ ОРУЖЈА ЗА ИЗВОЗ У СВЕТ: Репортери "Новости" у фабрици где се производе најјачи адути војне индустрије (ВИДЕО)

ГИГАНТСКА преса снаге 800 тона савија челичну таблу дугачку осам метара, док свега неколико метара даље ласер за сечење, највећи у држави, микрометарски прецизно реже панцирни челик дебљине безмало 20 милиметара. Ове две машине за обраду најсложенијих материјала у једном "цугу" кроје бочне странице будућег оклопног возила. Пресовање и сечење метала, ипак, само су један корак у склапању оклопњака "лазар", који ће тек после постављања на конструкцију и уградње мотора, мењача, уређаја и додатног оклопа бити комплетан и спреман за испоруку.

Фото Д. Миловановић

Пут до комплетирања борбеног возила које у себи - без сложених подсистема, попут мотора или трансмисије - садржи више од 10.000 делова, тежак је, дуг и пун препрека. Ипак, њега свакодневно преваљују инжењери и техничари фабрике "Борбени сложени системи" у Великој Плани, са чијих линија излазе најјачи адути српске војне индустрије.

Комплекс од седам хектара, тик уз ауто-пут, на коме је десетак најмодернијих производних хала зато се сматра местом рађања најсавременије ратне технике која се производи у нашој земљи. Са његових трака излазе чувене самоходне хаубице "нора", борбена возила "лазар" и "милош", вишецевни лансери ракета "тамнава", као и готово сви домаћи прототипски модели: возило "лазански", "алас", ракетни систем "Шумадија"...

Фабрика која ради у систему компаније "Југоимпорт СДПР" отворена је 2012. године, а из ње су до сада изашле стотине нових, ремонтованих и модернизованих хаубица, топова и возила, која се данас користе у Војсци Србије, али и у бројним страним армијама. Репортери "Новости" добили су ексклузивну прилику да обиђу погоне "Борбених сложених система" и изблиза испрате све фазе рађања оклопњака - од голих табли челика до ефикасних ратних машина по мери 21. века.

Фото Д. Миловановић

- "Нора" је свакако најсложенији производ који излази из наше фабрике. У њему је неколико подстистема и највећи изазов - наоружање. Јер за производњу цеви и "задњака" затварача потребна је специфична технологија коју поседује свега неколико земаља у свету, међу којима је Србија - док показује осам метара дуге цеви на "клоцнама" - каже инжењер Драган Станић, помоћник директора "Борбених сложених система".

Искусан је конструктор, а већ годинама ради на развоју и производњи "норе", коју познаје до "у шраф". Са поносом показује модеран погон за производњу цеви, где улазе термички обрађени отковци, а излазе спремне на угардњу на топове и тенкове. Под истим кровом је лабораторија за мерења и испитивања, као и машине за жљебљење цеви свих калибара - од 105 до 155 милиметара.

Фото Д. Миловановић

- Имамо и опрему за аутофретовање - специфичан поступак обраде који гарантује њен дужи животни век. Купци, посебно из иностранства све чешће инсистирају на овом третману што додатно подиже потенцијал нашег наоружања. Мали је број земаља и произвођача артиљеријских оруђа који то успешно раде - наводи Станић.

Хале намењене за монтажу борбених возила чине најживљи део ове фабрике. Десетине радника - инжењера, бравара, механичара ради на склапању оклопњака. Међу њима је и Предраг Милојевић, помоћник директора за развој и вођа конструкторског тима за већ реномирана возила "лазар", "милош" и "лазански".

Фото Д. Миловановић

- Сва ова возила настала су као резултат помног праћења савремених кретања у развоју и производњи точкаша. Успели смо да савладамо развој, уђемо у серијску производњу, а наши оклопњаци јачају Војску Србију, али и армије страних земаља, на шта смо нарочито поносни - каже Милојевић.

Он најављује и нову верзију домаћег возила под радним називом "милош велики". Име које су му спонтано наденули радници заиста одговара концепту - прототип новог точкаша је око 70 центиметара дужи у односу на стандардни модел, нешто је шири, снажније је конструкције, а биће и боље оклопљен и наоружан.

- "Лазар" је кроз неколико верзија потпуно заокружен пројекат. Тренутно највећи изазов је возило "лазански", које је замишљено као платформа за неупоредиво јаче наоружање, какав је топ од 57, па и 105 милиметара. Моћи ће да носи оклоп отпоран на пројектиле калибра 30 милиметара, а тренутно је у току развој амфибијске верзије - каже Милојевић.

Фабрика у Великој Плани отворена је 2012. године, а први је кроз њена врата прошао председник Србије Александар Вучић, који даје снажну подршку Одбрамбеној индустрији Србије. Ипак, идеја о оснивању оваквог погона датира много раније - још из времена распада бивше Југославије.

Помоћник директора за комерцијалне послове "Југоимпорта" Александар Лијаковић подсећа да се потреба за оваквим индустријским центрима јавила још почетком деведесетих година.

- Ван Србије су тада остали кључни погони за производњу сложених борбених средстава, возила и артиљерије - указује Лијаковић. Отварањем ове фабрике "Југоимпорт СДПР" је започео мисију развоја и производње сложених борбених средстава, а тиме је и практично направио заокрет и постао не само интегратор домаће одбрамбене индустрије него и произвођач - објашњава Лијаковић.

Foto: Фото Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Напори не остају без резултата. Помак у домену јачања Војске Србије је јасно видљив - први пут после много деценија оружане снаге опремају се оклопним возилима из домаће серијске производње. Артиљеријске јединице, такође, опремају се модерним хаубицама, које по својим особинама не заостају за оруђем војно неупоредиво моћнијих држава.

Зато самоходна хаубица "нора Б-52" има посебно место у портфолију "Југоимпорта". Њеним развојем и серијском производњом Србија је ушла у узак круг глобалних играча у области артиљерије и постала озбиљан такмац великим државама - Француској, Великој Британији, Шведској, Израелу... Сатисфакција је стигла 2021. године, када су Американци, у оквиру избора потенцијалног наоружања за своје оружане снаге, из целог света на тестирање изабрали свега четири хаубице, међу којима и нашу "нору".

- Стратешки је важан и развој домаћих артиљеријских ракетних система, који постепено улазе и у серијску производњу. Систем "Тамнава" већ се производи за страног купца, а у плану је и увођење у нашу војску. То је модуларни систем, са ракетама калибра 122 и 262 милиметара. Посебно је занимљива ракета од 262 милиметара која је још у развоју, будући да је систем са тим калибром ракете, домета 50 километара, дуго већ у наоружању наше војске. Данас имамо модуларни концепт који може да испаљује и старе и нове ракете са дометом од 70 километара. Систем "Шумадија" далеко је амбициознији, јер је његов домет 300 километара. То је врло сложен систем вођене ракете, па и развој траје нешто дуже - објашњава Лијаковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације