ПЕТ ОДСТО СВИХ ЖРТАВА ДОБИЈА ОДМАХ ОДШТЕТУ: Ретке кривичне пресуде које одређују и новчану надокнаду

УПРКОС томе што у Србији постоји правни оквир за заштиту жртава и сведока тешких кривичних дела и без обзира на то што и Стратегија 2020-2025. и закон кажу да је ту одштету могуће остварити већ у оквиру кривичног поступка, ова пракса је ретка. о имовинско-правном захтеву у кривичном поступку одлучује се тек у пет одсто случајева, док већина жртава бива упућена да дуге и исцрпљујуће парнице.

ПЕТ ОДСТО СВИХ ЖРТАВА ДОБИЈА ОДМАХ ОДШТЕТУ: Ретке кривичне пресуде које одређују и новчану надокнаду

Фото Д. Миловановић

Ово је нарочито проблематично кад су у питању жртве силовања, разбојништва, тешког физичког насиља, као и ратних злочина, јер у новим судским споровима они доживљавају поновну виктимизацију, односно опет пролазе кроз трауму коју су већ једном доживели.

У том смислу Врховни касациони суд израдио је Смернице за унапређење судске праксе за тужиоце и судије и њих 200 је обучено за примену тих смерница. Израђен је и јединствени образац за подношење имовинско-правног захтева, али број кривичних пресуда у којима се одређује и висина одштете - срамно је мали.

Марина Барбир, судија Првог основног суда у Београду и чланица УО Друштва судија каже да сви у кривичном поступку воде рачуна да не буде секундарне виктимизације оштећених.

- Што се тиче имовинско-правних захтева, односно материјалне сатисфакције, иако постоји законски оквир, оштећени ретко у поступцима истичу такве захтеве. Претпостављам, делом зато што нису довољно едуковани, а вероватно и зато што неким пуномоћницима иде у корист да воде два поступка, и кривични и парнични, због накнаде трошкова - каже Барбир.

FOTO: Arhiva novosti

 

Она додаје и да у 80 до 90 одсто случајева судије не испитују жртве, већ се користе изјаве из записника дате током истраге, управо да би се избегла секундарна виктимизација. Самим тим и немају директне контакте са њима. Зато мисли да би добро решење било да тужиоци, када вештаче телесне повреде, одреде и вештачење за претрпљену душевну бол и нанету штету. Тако би се поступак убрзао и о имовинско-правном захтеву могло би да се одлучи приликом пресуђивања о кривици.

- Није велик број парничних поступака за накнаду штете јер многе жртве желе што пре да забораве оно што им се десило. Зато је добро завршити све у једном поступку - примећује Барбир.
Адвокатица Јелена Стојић каже да у суђењима у којима је она пуномоћник, одмах истиче имовинско-правни захтев.

- У почетку суђења је битно истаћи га, а његова висина може да се определи до краја поступка - објашњава ова адвокатица. - Међутим, суд има праксу да о њему не одлучује у оквиру кривичног поступка, већ упућује жртву на парницу. Изузетак су мање компликовани предмети, када судија процени да неће доћи до одуговлачења. Тада у оквиру пресуде определи и одштету. Мислим да су родитељи убијеног навијача Бриса Татона добили одштету у оквиру кривичног поступка, али нисам сигурна због протока времена.

Са подршком жртвама и сведоцима за сада су најдаље отишли Посебно одељење за организовани криминал и Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду, иако се ни ту накнаде за претрпљене патње не додељују одмах, у оквиру истог суђења. Док су у 15 виших судова у Србији службе за подршку основане тек у последње две године, у посебним одељењима оне постоје од 2006. Према речима Татјане Матић, координаторке за медије београдског Вишег суда, формиране су превасходно да сведоцима и оштећенима у поступцима ратних злочина, као веома рањивој категорији, пруже емоционалну и логистичку помоћ:

- Служба пружа подршку и сведоцима и оштећенима у предметима организованог криминала, с посебном пажњом на сведоке у предметима трговине људима. Циљ је да им се обезбеде услови за безбедно сведочење, олакша учешће у поступку и спречи секундарна виктимизација. Дају им се неопходне практичне и правне информације, али не и правни савети. Упознају се са својом улогом и фазама поступка, начином постављања питања, објашњава им се правна терминологија. Сведоци се у суду налазе у просторијама намењеним само њима, где се могу осећати сигурно, одвојени од окривљених и њихових породица и пријатеља. Могу да сведоче под псеудонимом, из посебне просторије и уз дисторзију гласа и слике, како би се заштитио њихов идентитет.

FOTO: Arhiva novosti

Соба за сведоке


Матић каже да је ова Служба ангажована у 577 предмета, а њену подршку примило је 5.348 сведока, од којих је 4.067 сведочило у предметима везаним за ратне злочине. Од укупног броја сведока, 1.095 су били сведоци-оштећени.

Посебну заштиту имају малолетни оштећени и сведоци због специфичности свог статуса у биолошком, развојном, психосоцијалном смислу и због високог ризика од могућих негативних последица по правилан развој. Зато, каже Матић, помоћ поступајућем судији пружа психолог Одељења за малолетнике Вишег суда - саветник за малолетна лица у кривичном поступку.

- Психолог суда даје савете за релаксацију емоционалне и физичке напетости током казивања о догађају, малолетнике и њихове родитеље/старатеље информише о распореду седења у судници, особама са којима ће бити у контакту, начину испитивања - објашњава Матић, и додаје да се сведочење или узимање исказа одвија готово увек уз коришћење посебне просторије за испитивање сведока, која је у Палати правде видеолинком повезана са судницом. Малолетнику се питања постављају искључиво преко судије-председника већа, а у присуству родитеља или старатеља и психолога суда.

У пракси Вишег суда статус посебно осетљивог сведока даје се и жртвама кривичних дела против полне слободе.

ОДШТЕТА ЗА РАТНИ ЗЛОЧИН ДО МИЛИОН ДИНАРА

Од 2018. године до данас покренуто је двадесетак парница за накнаду штете за ратне злочине на Овчари, у Сотину и Богдановцима, од којих је десет правоснажно окончано, а седам-осам већ наплаћено од Министарства одбране. Ово је недавно за суботичке медије изјавио београдски адвокат Михаило Павловић. Одштете жртвама ратних злочина крећу се од 800.000 до милион динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАШТО БЛОКАДЕРИ ХОЋЕ ДА УБИЈУ ВУЧИЋА? Нешић и Вучићевић о монструозним плановима (ВИДЕО)

ЗАШТО БЛОКАДЕРИ ХОЋЕ ДА УБИЈУ ВУЧИЋА? Нешић и Вучићевић о монструозним плановима (ВИДЕО)

БЛОКАДЕРИ хоће да убију председника Александра Вучића зато што им смета Србија каква јесте и зато што су свесни да ни за 100 година не могу да ураде оно што Вучић уради за два дана, истичу главна уредница портала "Новости" Андријана Нешић и председница Асоцијације новинара Србије (АНС) Ивана Вучићевић.

26. 02. 2026. у 11:01

Коментари (0)

СИН СЕ НЕ ОДВАЈА ОД ЊЕ: Ево у каквом је здравственом стању удовица Халида Бешлића