ПЉУШТЕ ТУЖБЕ, АДВОКАТИ СЕ БОГАТЕ, А МЕДИЈИ ГРЦАЈУ: Измене Закона о ауторским правима без новина кад је у питању заштита слика

ПРЕДЛОЖЕНЕ измене Закона о ауторским и сродним правима врло мало новина ће донети кад је у питању оно што највише жуља медије - новинске фотографије.

Фото Shutterstock

Гро измена односи се на музичка права и организације које заступају ауторе, а о проблему око фотографија, чије решавање редакције траже још од када је усвојен овај закон - ни речи. У пракси, готово да нема дана да неком медију не стигне тужба било због неовлашћеног коришћења слике, било због њеног декадрирања (кроповања и слично), било због непотписивања аутора испод слике.

И док фоторепортери и њиховни адвокати тврде да ауторска права морају да се поштују, у складу са законом и европским прописима, дотле други правни стручњаци тврде да су на делу злоупотреба права и баснословне адвокатске зараде, будући да су тарифе када је у питању ова врста спорова - убедљиво највеће.

Пошто се ауторски спорови рачунају као спорови велике вредности, само тужба износи 45.000 динара, док се одштетни захтеви крећу од 250.000 до 300.000 динара по фотографији, па и више.

Поједини адвокати у истом поступку утврђују повреду права и траже накнаду штете, па наплаћују само 45.000 динара тужбу. Међутим, други раздвајају та два спора, па у старту наплаћују двоструки износ тужбе. Уколико спор траје четири или пет година, уз све камате, накнаде за нанету душевну бол и адвокатске трошкове, поједини спорови - рачунајући тужбе, одштетне захтеве, адвокатске услуге и камате, достижу и по више стотина хиљада динара.

FOTO: Arhiva novosti

Због чега најчешће "пљуште" тужбе? Један од уобичајених разлога је "крађа" фотографије, када медиј узме неовлашћено фотографију са интернета или од другог медија, не водећи рачуна о ауторским правима. То се најчешће дешава на порталима и другим електронским медијима, а поједине канцеларије су се специјализовале за "лов на украдено благо". Други разлог је непотписивање аутора испод фотографије, буквално сваки пут када је објављена. Треће је мењање изворног изгледа фотографије, њено скраћење, фрајштендовање портрета и слично без дозволе аутора, чиме се, практично, онемогућавају медији да дизајнирају изглед својих издања уколико фоторепортер не дозволи промене на ауторском делу.

- Закон каже да, уколико је аутор створио дело током трајања радног односа, извршавајући своје радне задатке, послодавац је носилац искључивих имовинских права на његово коришћење у оквиру своје делатности пет година од настанка дела, ако уговором о раду није другачије одређено - каже адвокат Мирко Мркић, стручњак за ауторско право и предавач из ове области.

FOTO: Arhiva novosti

То ипак не значи да може са тим делом да ради било шта, нити да га нпр. прода без дозволе и надокнаде аутору.

Према Мркићевим речима, ауторско право се дели на морално и економско. Морално значи да аутор сваки пут мора бити потписан. Имовинско или економско предвиђа да медиј у појединим ситуацијама не мора тражити дозволу аутора за објављивање, па чак му ни платити накнаду, ако је у питању извештавање од изузетног јавног значаја.

Да наши судови ове финесе често не познају потврђује Огњен Узелац, стручњак за ауторско право и судски вештак. Он каже да није проблем у закону, него у правној пракси.

FOTO: Facebook

- Судска пракса код нас је превише ригорозна када су у питању медији. Поводи се за максимом да је у случају сумње спор у корист аутора, као мање заштићене стране. У томе се, међутим, претерује, па су аутори, захваљујући организованим групама адвоката, који профитирају на тим споровима захваљујући енормној наплати трошкова - презаштићени. У том смислу не би требало мењати закон, већ судску праксу - наводи наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације