РАЗБИЈАМО МИТОВЕ О ПЕСТИЦИДИМА: Примену средстава за заштиту биља у пољопривреди прати низ предрасуда

ПРИМЕНУ средстава за заштиту биља у пољопривреди прати низ предрасуда које се често чују у јавности, међу њима и она да су ситне, квргаве и флекаве јабуке са пијаце „сигурно добре, јер се види да су непрскане“.

Фото Д. Дозет

Пестициди у производњи хране су добар слуга, али знају да буду и зао господар. Ипак, научна пракса показује да прави узрок у штетности заштитних средстава не лежи у њима самима, већ у људима којих их примењују. Због пусте жеље за профитом, немара или незнања „хемикалијама“ се често рукује олако, што доводи до стварања нездравог воћа и поврћа и опасности по здравље конзумента и животну средину. Храна добијена применом правих и исправних пестицида, уз поштовање прописаних „доза“ и каренце, није и не сме да буде опасна по здравље човека.

Примену средстава за заштиту биља у пољопривреди прати низ предрасуда које се често чују у јавности. Добро позната је „истина“ да су ситне, квргаве и флекаве јабуке са пијаце „сигурно добре, јер се види да су непрскане“, а митова није лишена ни органска производња хране, која ужива репутацију да је лишена свега опасног и нездравог.

Стручњаци су јасни – опасност од пестицида по живот и здравље човека је минимална, уколико се користе стриктно према упутству.

- Кључни фактор је каренца – време од третирања биљке синтетичким средством до тренутка када се плод узима безбедним за људску употребу. То је заправо време разградње пестицида, после чега ниво ових материја иде на минимум ризика или испод њега. Проблем са каренцом је што је она прописана само за прописану количину и конкретно средство, које мора бити апсолутно одговарајуће предвиђеним својствима. Уколико се било који од ових фактора поремети, третирано воће или поврће не може се сматрати апсолутно сигурним – објашњава инжењер пољопривреде и воћар из Мионице Драган Павловић.

Право питање за потрошача није да ли је производ који желе да купе третиран пестицидима, већ колико је трагова ових хемијских материја на самом плоду, јер то заправо одређује његов квалитет у исхрани.

Foto: Printskrin Youtube

Овим питањима, као и безбедности хране уопште, последњих година велика пажња се поклања и на Пољопривредном факултету, захваљујући којем је Универзитет у Београду већ шесту годину заредом међу првих 100 универзитета у свету у области прехрамбене технологије и науке о храни. Факултет има и одређену обавезу да своја научна сазнања, подели са свим учесницима у ланцу хране. То се остварује кроз међународне и домаће научне пројекте, али и кроз сарадњу са различитим привредним субјектима који послују у индустрији хране. У овој синергији се дошло до жига „Без остатака пестицида“, који од прошле године носи воће и поврће појединих произвођача. Ови производи већ се налазе у продаји у Маxи супермаркетима, и другим радњама трговинског ланца „Делез“, који је активно учествовао у овом пројекту.

- Када је реч о безбедности хране, посебно када је у питању примена и праћење количине пестицида на производима, то подразумева активну сарадњу свих учесника у ланцу, од произвођача, преко прерађивача, продајних ланаца до самих потрошача и њиховог информисања о различитим димензијама безбедности хране. Ова сарадња морала би да буде још интензивнија, али то подразумева прилагођавање произвођача и нас као научне установе – објашњавају на Пољопривредном факултету.

Ни плави камен није безопасан

ОРГАНСКА производња искључује промену синтетичких пестицида, одомаћених у конвенционалној пољопривреди, али се тиме не искључују и ризици. Произвођачи овог типа третирају своје биљке заштитним средствима, али органског порекла. Пример за то је позната „бордовска чорба“ - мешавина плавог камена и креча - која је као фунгицид и бактероцид у широкој примени у виноградарству и повртарству, чије је коришћење дозвољено и у „органик“ производњи. Истраживања која се спроводе последњих година указују да и органски добијена средства за заштиту биљака носе своје опасности и да би и за њих требало да важе норме које се тичу узорковања и праћења, посебно када је у питању каренца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације