АЛБАНСКИ ГРБ И ЗАСТАВА ОСМИШЉЕНИ У САРАЈЕВУ: Књигама о историји Босне и Косова правдали бомбардовање Србије

ГЛАВНА СЛАБОСТ књига Ноела Малкома је што он врло произвољно тумачи изградњу националне свести и процесе за стварање независне националне државе.

Душанов законик, Фото Архива

У целој досадашњој научној литератури о Албанцима је основно питање однос исламских и секуларних мотива у ономе што се назива Nationa Building Process. Верујем да је то до сада најбоље остварено у књизи Ставра Скендија Тhe Albanian National Awkaening 1878/1912 из 1967. Цела светска литература муку мучи са питањем зашто се национални препород, као историјски процес за осамостаљење националне државе, јавио са закашњењем у свим исламским друштвима. Да би идеја о самосталности могла да победи мора да се у друштву појави нова социјална структура, јер феудално устројство заједнице не ствара независну нацију.

Уместо сумирања досадашње научне литературе о односу ислама и нације, Ноел Малком једноставно полази од тога да су Албанци вазда били посебан народ јер су имали своје обичајно право у "Канону Леке Дукађина" и свуда су се од других балканских народа штитили проглашавањем шеријатског права у својим великим побунама. Ја сумњам да је Малком прочитао "Канон Леке Дукађина", који је објављен и у нашем преводу 1986. И други који тај закон узимају као аргуменат могли би ићи само до оне границе до које наука може ићи, а то је да су постојали велики закони у прошлости народа, а не да су они постигли независну државу зато што су у борби за њено остварење поново увели у живот те старе законе. То би било исто као кад би Срби након Берлинског конгреса поново увели у живот "Законик цара Душана", или "Васојевићки закон од 12 точака", који овом албанском канону приличи. А управо тако Ноел Малком објашњава како је постала модерна албанска национална држава. Он вели да је проглашавање шеријатског права и "Канона Леке Дукађина" пре и после Призренске лиге 1878. био подухват за стварање нове државе одвојене од Турског царства.[...]

ОСТАЈЕ ПИТАЊЕ шта је у "Канону Леке Дукађина" веродостојно из XV века, а шта су допуне и додаци из каснијих столећа. У овој верзији која је код нас објављена помиње се обавеза просаца кад иду на погађање око куповине девојке, да морају понети кафу, шећер и јестиво уље. Тачно се одређују цене лепших девојака у аустријском новцу почетком овога века... Ако Малком закључује да је тај закон остао непромењен од XV до XIX века, онда је он направио епохално откриће за светску цивилизацију, да кафу у Европу нису донели турски трговци средином ХVII века, него је она била употребљавана у Малисорима двеста година пре тога... На Балкану има доста домаће глупости, па не видим разлога да би и то требало да увозимо из цивилизованије од нас Британије.

Модерна албанска нација је израсла из основа тога народа које су стајале на располагању као тековина историјског развоја. И предност и трагедија албанског народа је у томе што је у његовој борби за самосталност увек нека велика светска сила играла врло истакнуту улогу. Као што се могло очекивати, господин Малком не зна за улогу аустроугарске администрације на подстицању почетних корака у албанском процесу националног освешћења. У Сарајеву и Дубровнику су постојала средишта у којима су се обрађивали пројекти стандардизације националних језика, алфабета, и првих приручника за историју.

Та средишта су деловала под надзором истакнутог историчара Леополда Талоција из Беча.

Он је организовао израду нацрта националних симбола, као што је грб и застава. Црвена застава са двоглавним црним орлом је била изабрана. У сарајевском "Државном архиву" чак је сачуван и рачун по коме је један сликар из Беча 1897. године уплатио 15 флорина "за израду грба са заставом". Савремени албански историчари (Луан Малтези) нису у праву када верују да њихова застава и грб потичу из средњовековног доба.

* * * * * * * * * *

ПРОЦВАТ ЛИТЕРАТУРЕ ЗА ПРЕВАСПИТАВАЊЕ ЈАВНОГ МЊЕЊА

ЛЕОПОЛД ТОЛАЦИ написао је на немачком језику једну "Популарну историју Албанаца". Била је преведена на турски и тајно објављена у Александрији (Египат). Књига је требало да "помогне у буђењу националног осећања и свести о заједничкој припадности Албанаца без разлике на језик и религију".

У условима када је природни процес националног освешћавања у европском смислу био непознат, неки људи су у Бечу покушали да сачине један вештачки и виртуелни. Тек је са албанским комунизмом иза 1945. албански народ, према усвојеном руском моделу убрзане урбанизације, и сам покушавао да своју будућност обликује на реалним основама. Тек је тада створено друштво које је изгледало као слаб, али ипак снажан темељ индустријализације. До тога времена је социјално вођство великих исламских велепоседника усмеравало албански развој у смислу изградње једне исламске, а не европске нације. [...]

И Меморандум САНУ се нашао на удару Ноела Малкома , Фото Архива

У кризи око Косова, књига Ноела Малкома има значајну функцију. Као и књиге које се пишу о историји Босне, ово је такође текст који нуди оправдање за политику мешања и војну интервенцију. Амерички председник Буш је у децембру 1992. опоменуо српског председника да ће америчка војска интервенисати на Косову и у Србији, ако тамо дође до конфликта због српске акције. То је нови председник Клинтон поновио 1993. До одашиљања 500 америчких војника у Македонију 1998, процветала је и политичка литература за одгајање оног дела јавног мњења западних земаља, које се ослања на своје владе. У складу с тим је и Ноел Малком у овој књизи почео своју причу да након пропасти Југославије, "ратове у земљи нису почели цивили, него војне снаге којима је неко командовао одозго". У историји Босне и Хрватске, вели он, није било етничких ратова, сем нешто сукоба 1943-1945. Те су ратове изазивали политички лидери, а цела је та аргументација окренута према српској страни и њеном политичком и културном вођству. [...]

У КОЈОЈ МЕРИ постоји истоветност историјске слике о Босни и Херцеговини каква је она из књиге Ноела Малкома и политичких мера које високи међународни представник на делу проводи, види се из извештаја СРНА (Бранка Новаковић) из Амстердама 3. новембра 1998. Цитиран је Билтен листа "Интер", који штампају невладина удружења блиска ОЕБС и Канцеларији високог међународног представника. Заговара се стварање "грађанског друштва у Босни и Херцеговини, које би било без националних обележја и идентитета, са циљем стварања једне особене босанске средине". Ту се вели да је у интересу Европске заједнице да НАТО остане у БиХ што дуже: "После формирања мешовитих општина у Републици Српској и слабљења моћи националног блока, ако до тога уопште дође, одмах ће се прећи у другу фазу сједињавања које би требало да обухвати реформу медија и школства, тј. успостављање једног наутралног и безличног система... Покушаћемо да утичемо на усвајање што већег броја заједничких елемената наставе у оба ентитета - стоји у образложењу пројекта који је одобрила Светска банка и за његово провођење издвојила 17 милиона немачких марака, од чега Републици Српској припада само пет одсто. Више новца биће дато ако РС пристане на реформу школства, која се односи на промену тумачења историје, посебно о времену турске окупације, на другачију обраду српских епских песама, удаљавање од школског програма Србије и на претварање веронауке у предмет на добровољној основи. Посебан акцент стављен је на латинско писмо и ијекавицу, "јер се у већем делу Босне и Херцеговине тако говори". Закључује се да је "у састављању поменутог програма за реформу образовања учествовала са неколико сарадника и муслиманска страна".

На 340. страници своје књиге Ноел Малком говори о "Деклерацији 216" српских интелектуалаца 1986. и "Меморандуму САНУ" исте године. Не наводи да је овај протест била природна реакција националне српске елите против премене националне структуре Косова, али упорно оптужује "Меморандум САНУ" да је имао удела у избијању грађанског рата.

Слично као дела Марка Вилера и Роберта Доније, његова књига је, такође, извор за оптужбе о српској одговорности за кризу у Југославији 1992.

Препоручујемо

Друштво

0 4

ФАЛСИФИКОВАЊЕМ ИСТОРИЈЕ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ - У ПОНЕДЕЉАК У "ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА" НОВИ ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК

26. 02. 2023. у 14:44

Друштво

0 0

НЕГОВАЊЕ СЕЋАЊА КРОЗ ЗАГРЉАЈ САДАШЊОСТИ И ПРОШЛОСТИ - У понедељак у "Вечерњим новостима" нови Историјски додатак

19. 02. 2023. у 15:36

Друштво

7 21

КАД ЈЕ ТИТО ОТКУПЉИВАО ЖИТО: Ново историјско светло на све фазе и привиде југословенског пројекта

19. 02. 2023. у 17:00

Друштво

1 1

ПАРТИЈСКО ОСВАЈАЊЕ СЕЛА: Бунт због бруталности за време обавезних откупа после 1945. године

17. 02. 2023. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације