ЧАК И ДЕТЕ ОД 15 ГОДИНА МОЖЕ ДА ОПЕРИШЕ ГРУДИ - "Новости" истражују: У којој мери тинејџери самостално одлучују о свом здрављу

ПРЕМА важећем закону, сваки тинејџер са навршених 15 година, ако је способан за расуђивање, може у Србији потпуно самостално да донесе било коју одлуку која се тиче његовог здравља.

Фото АП

Практично, осим што може самовољно да одлучи како ће да лечи прехладу, да ли ће да носи наочаре или не, може и да се подвргне увећању груди, пениса, корекцији носа, ушију...  Родитељи се са разлогом прибојавају овог права свога детета, а велики терет је и на лекарима, јер је закон њих ставио у позицију да просуђују да ли дете може само да процени који је најбољи интерес за његово здравље.

- Дете са навршених 15 година, способно за расуђивање, може самостално да одлучи о естетској операцији, као и о било којој другој хируршкој интервенцији коју лекар предложи - каже за "Новости" др Ивана Родић, специјалиста медицинског права, начелник Одељења здравствене инспекције Министарства здравља и члан радне групе за израду закона о правима пацијената.

- Притом треба имати на уму, да би био правно ваљан, пристанак мора да буде слободан, дат без икакве присиле, притисака, уцене, наговарања, обмане или преваре.

Да би пристанак детета био "чист" пред словом закона, највећи терет пада на лекара, јер закон се ослања на њихов морал, добру вољу, а потом и стручност.

- Законом о здравственој заштити је прописано да су здравствени радници дужни да у свим активностима у здравственој заштити које се тичу детета, на првом месту имају дететов најбољи интерес - каже др Родић.

- То укључује и било које интервенције из области естетске хирургије. Дакле, лекар не сме да предложи нити да спроведе било коју интервенцију која није у најбољем интересу детета.

Право да самостално одлучују о свом здрављу петнаестогодишњаци у Србији добили су Законом о здравственој заштити пре више од 10 година. Закон је донет због усклађивања са Европском повељом о правима пацијената, као и принципима о правима пацијената Светске здравствене организације. На овај начин, прихваћени су и предлози који су дефинисани у

Општим коментарима Комитета за права детета Уједињених нација, у вези са приватношћу и поверљивошћу детета у систему здравствене заштите.

Ипак, без обзира што је овим правним актом "ухваћен" корак са западним светом, чињеница је да је право на приватност и поверљивост тешко бреме за младу особу.

- Естетске корекције се у пракси ретко када раде пре пунолетства - каже проф. др Ненад Степић, председник Удружења за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију.

- Само у изузетним случајевима, када дете због неког естетског недостатка пати и то се одражава на његов социјални живот, могу да се предузму одређене интервенције.

Дечја права, Илустрација Тошо Борковић

Право на самосталност тинејџери имају и када је о абортусу реч. Наиме, према важећем закону, девојка са пуних 16 година може самостално да затражи абортус.

- У клиничкој пракси највећи број трудних девојчица долази у пратњи одрасле особе - каже др Катарина Седлецки, специјалиста дечје и адолесцентне гинекологије.

- За прекид трудноће девојчице млађе од 16 година неопходан је писмени пристанак и родитеља и саме девојчице.

Терет добре процене, осим пластичних хирурга и гинеколога, притиска и специјалисте педијатрије.

- Сматрам да би граница ипак требало да буде враћена на 18 година, јер увид у сопствено здравствено стање и одлуке о лечењу мислим да су превелики терет за дете од 15 година - каже др Јелена Митровић, начелница педијатрије Дома здравља Чукарица у Београду.

Због постојања овог права детета родитељи су највише забринути да им дете нема неку полну болест па неће да каже, или је пробало неки наркотик па би то да сакрије. Ипак, пракса показује да то нису најчешћи разлози због којих просечан тинејџер самостално одлази лекару.

- Често је реч о најбаналнијем проблему, а то су правдање изостанака из школе - каже др Митровић. - Ипак, када дете много одсуствује, ми инсистирамо на присуству родитеља. Јер, наше искуство говори да нису сва деца са 15 година довољно зрела да разумеју, а камоли одлучују о начину свог лечења. Просечан тинејџер ни своје тегобе не уме адекватно да представи, па се често дешава да родитељ дође наредни пут и каже нам да нам дете није све рекло. Такође, за различите болести је потребна даља дијагностика, за коју дете и логистички има проблем да разуме како шта даље радити.

Докторка Митровић наглашава да је једина добра ствар овог закона што предвиђа да, уколико дете противно свом добру одбија неку медицинску интервенцију која му је неопходна, лекар је дужан да позове родитеља или старатеља.

- Нема правила која деца долазе без родитеља, дакле нису то само она из проблематичних породица - каже др Митровић.

- Дешава се некада да су то потпуно зрела деца која долазе и због озбиљнијих здравствених проблема, али су такве посете убедљиво најчешће због респираторних инфекција.

Фото Н. Живановић

ОДЛУКА О ВАКЦИНАЦИЈИ

ДЕЧАЦИ и девојчице који су напунили 15 година могу сами да одлуче и да ли желе или не да приме препоручену вакцину против ХПВ. Ово цепиво доступно је свој деци узраста од девет до 19 година о трошку здравственог осигурања.

- Ми педијатри више волимо да одлука о вакцинацији буде породична - каже др Митровић. -

Ипак, предност ове самосталности је у томе што дете може само да дође код лекара у случају да је компликовано да се родитељи организују да дођу са њим. Осим тога, чињеница је да је ово добро решење и за оне младе којима је непријатно да са родитељима поделе своје сексуално искуство, приликом којег су изложени инфекцији хуманим папилома вирусима (ХПВ).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације