ПЕТ УСЛОВА ЗА СРПСКИ ПАСОШ: Како Руси и Украјинци могу да добију наша документа

В. Црњански Спасојевић, С. Булатовић

11. 02. 2023. у 09:54

ВЕЛИКИ број Руса и Украјинаца, који су после избијања рата дошли у нашу земљу, могао би ускоро да добије држављанство Србије по убрзаној процедури. Који ће тачно услови за стицања српског црвеног пасоша бити потребни, знаће се када Радна група, коју формира Влада, заврши посао, али је иницијално предложено пет критеријума по којима ће се та процедура обављати.

ПЕТ УСЛОВА ЗА СРПСКИ ПАСОШ: Како Руси и Украјинци могу да добију наша документа

Фото: Депоситпхотос

Засада се размишља да међу условима буду пријављен боравак у Србији од најмање пола године, поседовање некретнине на своје име, као и изнајмљивање простора за фирму у трајању закупа од најмање пет година. Право на пасош могли би да имају и запослени у фирми који су Руси или Украјинци, а размишља се и о ставци годишњег промета као цензуса.

То су само почетне идеје које ће бити разрађене, а можда се роди и нека нова која би олакшала процедуру давања држављанства, не само за Русе и Украјинце, већ и за оне који долазе из других земаља.

Очигледно је да се у Србији повећава број странаца, нарочито из Русије и Украјине. Закључно са 8. фебруаром 2023. године, према најновијим подацима МУП, у нашој земљи се са одобреним привременим боравком налази 22.695 држављана Руске Федерације и 702 држављанина Украјине. Такође, по основу одобрене привремене заштите, овде борави 1.189 држављана Украјине.

Како каже Радош Ђуровић из Центра за пружање помоћи тражиоцима азила, а позивајући се такође на податке МУП-а, од почетка украјинске кризе до краја прошле године у земљу је ушло 239.108 Руса, од којих је укупно 200.894 пријавило боравак. Подаци показују и да је 210.522 њих изашло из земље али, по Ђуровићевим речима, ово не значи много, јер велики број улази са боравишном визом на три месеца, па кад она истекне, изађу из земље и поново уђу.

- Извесно је да је у сваком тренутку у земљи настањено око 30.000 Руса, а више од 8.000 пријављено је по основу непокретности, посла, брака... Они не траже азил, образовани су, могу да раде. Што се тиче Украјинаца, прошле године, од почетка кризе, њих 25.266 је овде пријавило боравак. И једни и други представљају значајан људски ресурс од ког држава може да има бенефит.

FOTO: Arhiva novosti

 

Руси као будући држављани Србије у први мах не би значајно променили ситуацију, нити ублажили неравнотеже на нашем тржишту рада, сматрају у Привредној комори Србије. У земљу су током протекле године дошли углавном високообразовани, махом млађи грађани Руске Федерације, који су овде наставили да раде за исте послодавце или су покренули сопствени бизнис. Највише њих бави се информационим технологијама.

- Многи од оних који би по убрзаној процедури добили дужи боравак или држављанство, дуже би и остали у Србији - сматра Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе и аналитику Привредне коморе Србије. - На тај начин би их задржали и везали за Србију. Свакако би повећали потрошњу у продавницама и ресторанима. С друге стране, они су махом вишег образовања и то у ИТ сектору, који има одличне стопе раста код нас и могли би да допринесу ширењу тог тржишта рада. Ови људи не могу да реше проблем који годинама имамо са недостатком радне снаге у саобраћају, грађевинарству и угоститељству, али ће можда и до тога доћи. Ако криза буде дуже трајала, можда ће људи наставити да емигрирају, па ће стићи и те струке. Њима одговара Србија.

Према подацима из АПР, Руси су до половине новембра отворили готово 800 фирми и више од 2.200 предузетничких радњи у Србији.

ФАЛЕ ИНЖЕЊЕРИ, АЛИ И КОНОБАРИ

ТРАДИЦИОНАЛНО највећу муку са радном снагу имају послодавци у грађевинарству и угоститељству, а такав кадар још не стиже из Русије.

- Највише је посла за тесаре, вариоце, мајсторе буквално свих профила - кажу у Унији послодаваца. - Недостају бармени, конобари, кувари, медицинске сестре, касири, чистачице, собарице. Недостаје и високообразованих људи, пре свега инжењера машинске и електротехничке струке, дипломираних правника, економиста, фармацеута, лекара, а до посла тешко долазе дефектолози, професори руског језика, сликари, филозофи, политиколози, логопеди.

Ненад Јевтовић, из Института за развој и иновације, такође наглашава огроман људски ресурс међу придошлим грађанима.

- Донели су новац, а кроз рад у фирмама стварају бруто додату вредност. Овде троше и купују. Банке су добро одреаговале и боре се за платежне клијенте. Сада треба радити на томе да се руске и украјинске фирме повежу са домаћим, нпр. ако су у питању ИТ предузећа, да ангажују наша за истраживање тржишта или она која се баве правним и економским услугама. На поједине грађане Србије негативно се одразио тренд раста цена услуга, закупа и некретнина, али то је део "суровог" тржишта. Оно што би држава сада требало да уради, јесте то да они који су имигрирали, да би добили папире, доставе уговор о закупу, који би подразумевао и плаћен порез, а не да се изнајмљивање стамбеног простора одвија у "сивој зони" - каже Јевтовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна