ПРАВОСЛАВНА црква, иако састављена од више (укупно 14) аутокефалних цркава, јединствена је у догматском и канонском смислу, јер је "Црква Бога живога, стуб и тврђава истине" (1. Тим. 3, 15).
Повезане вести
ЛЕЧИО СРПСКИ НАРОД ОД БЕЗНАЂА: Јован Рашковић у историју је ушао "из павелићеве сенке"
МЕЂУ ПРИЈАТЕЉИМА Добрице Ћосића многи су волели историју, и настојали да се у њу упишу. Јован Рашковић разликовао се битно од других по томе што није волео повест нити је жудео да се у њу упише.
19. 05. 2024. у 07:00
КУЋА ЈЕРЕСИ У СИМИНОЈ УЛИЦИ: Добровољни силазак Добрице Ћосића са брода Јосипа Броза
У ЋОСИЋЕВИМ дневничким белешкама и књигама портрета посебно место посвећено је ликовима и делу групе младих интелектуалаца која се у првим послератним годинама почела окупљати у једној великој соби у Симиној 9а у Београду, преко пута злогласне "Главњаче" (некадашње седиште полиције и затвора).
18. 05. 2024. у 07:00
ДОКУМЕНТ О СРБИЈИ И СРПСКОМ НАРОДУ: Ћосићев дневник веран снимак наше новије историје уживо
ИЗУЗЕТНО богата и стваралачка биографија Добрице Ћосића - једнако као и његова библиографија - његово замашно књижевно дело, али и публицистика, и политичко деловање, може се, свакако, перципирати као метафоричка слика судбине српског народа и српског простора на прелазу из једног у други миленијум.
16. 05. 2024. у 07:00
ТРАГАЊА У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ: Животопис несуђеног Калемара од политичког комесара и уредника "Младог борца" до председни
АКО СЕ НЕКО у нашем данашњем нараштају могао назвати неприкосновеним сведоком и делатником епохе у просторима српског народа, онда је то, свакако, Добрица Ћосић - писац, јавни радник, државник, али и дисидент - који је својим романима, публицистиком и јавном речју обележавао историјске токове у преломним деценијама савремене Србије.
14. 05. 2024. у 07:00
СВЕДОК, УЧЕСНИК И ТУМАЧ ЕПОХЕ: Протекла је деценија од када се Добрица Ћосић преселио у сећања
ДОБРИЦА ЋОСИЋ ЈЕ ВЕЛИКА и неисцрпна тема наше књижевности, али и нашег јавног живота уопште.
14. 05. 2024. у 11:50
Најновије из рубрике
МИНИСТАР МАЛИ РАДИ СКЛЕКОВЕ НА ЈЕДНОЈ РУЦИ: Ево како то изгледа (ВИДЕО)
МИНИСТАР финансија Синиша Мали у емисији код Огњена Амиџића на тв Пинку одговарао је на питања, а за свако тачно одговорено питање радио је склекове.
29. 05. 2024. у 01:03
ПРВИ ПУТ ПРЕД КАМЕРАМА: Милица Заветница запевала, а највише у севдах пао министар Мали
МИЛИЦА Ђурђевић Стаменковски и Ивица Дачић запевали су у емисији "Ами џи шоу" на ТВ Пинк.
28. 05. 2024. у 23:25
ШОУ У СТУДИЈУ: Мали свира гитару, а Дачић пева велики хит (ВИДЕО)
МИНИСТРИ Ивица Дачић и Синиша Мали показали су завидно музичко умеће на ТВ Пинк.
28. 05. 2024. у 23:01
ИЗ СВИХ ПРЕДМЕТА 5, САМО ИЗ ЈЕДНОГ 4: Дачић у емисију донео дневник из школе, али то није све
МИНИСТАР унутрашњих послова Ивица Дачић, министар за бригу о породици и демографији Милица Ђурђевић, министар финансија Синиша Мали, редитељ Милорад Милинковић и имитатор Далибор Голубовић гости су вечерашње емисије "Ами џи шоу".
28. 05. 2024. у 23:00
ДА МОРА ДА БИРА ИЗМЕЂУ ДАЧИЋА И МАЛОГ? Милица Заветница открила коме би бацила појас за спасавање
МИЛИЦА Ђурђевић Стаменковски показала је данас завидно фудбалско знање у емисији "Ами џи шоу", када је показала да зна ко је прва Звездина звезда, али је и одговорила коме би прво бацила појас за спасање - Синиши Малом или Ивици Дачићу.
28. 05. 2024. у 22:41
Milos
22.01.2023. 15:09
Satanizam iz USA na celu sa CIA se zestoko trudi da unisti sve duhovne i moralne vrednosti u ostatku sveta i prenese njihov bolesni sistem vrednosti. Iskreno se nadam da nikada u tome nece uspeti.
MILAN LEKIĆ
22.01.2023. 18:56
Добар текст у целини са малом датумском грешком која захтева добронамерну исправку због додатног разјашњења односа Српске Цркве са Цариградском патријаршијом. Године 535. основана је Јустинијана прима Цариградске патријашије (ЈПЦП) а не Охридска архиепископија Цариградске патријаршије (ОАЦП), која је уздигнута 1018. године. У борби за патријаршијски престо после пада Цариграда 1204. Д. Хоматијан и његов савременик Јован Апокавк епископ Наупактоса који се спомиње у тексту, неоправдано су оспоравали титулу „васељенског патријарха“, Михајла IV Атерианоса (1206-1212) коју је овај преузео од свог претходника Јована X Каматероса (1198-1206). „Латинско царство“, забранило је унутар зидина Константинопоља коришћење титуле „цариградског патријарха“, али су је сви патријарси током изганства у Никеји редовно користили. Титула „васељенског патријарха“, иначе, уведена је после Халкедонског сабора 451. Око ње, сем у време папе Гргура Великог који се јогунио није било спорова све до католичке шизме 1054, затим пада Источноромејског Царства 1453., а посебно после Тридентског сабора, када је из познатих разлога то питање проблематизовано позивањем на лажну Константинову даровницу. Из Папских биографија (Liber pontificalisa, прво и друго издање) знамо да ни на једном екуменском сабору није забележено присуство римских епископа (папа) што је најтврђи доказ да Римска црква прије 1204. није могла имати апсолутно никакав утицај на источној обали Јадрана. Српска Црква је недавно, оправдано, омогућила аутономију-аутокефалију својој епископији О.А. на простору Северне Македоније зато што та територија није била у саставу Србије (Српске земље Далмације, Босне, Захумља, Травуније и Раса) у тренутку проглашења њене аутокефалије СПЦ на, Васкрс 1220. Тачније, тада су од некадашње ОАЦП под јурисдикцијом СПЦ остала сједишта и Јустинијане приме (Царичин Град) и Јустинијане секунде (Улпијана, Грачаница) која је Немања раније добио као поклон од цара Манојла Комнена, као и Призрен и Милеје скадарске. Признање аутокефалије „Цркве Охридске архиепископије у Сев. Македонији“ (којој СПЦ уступа на коришћење своје храмове) је славе вредан канонски потез СПЦ поздрављен и од Руске цркве. Тим чином, премудрим, Светосавска црква сведена је на територију из времена свог оснивања, чиме је блокирана свака идеја паписта из Константинопоља и њихових спонзора у Берлину, Риму, Лондону и Вашингтону да би се у Босни, Црној Гори, Далмацији и на Косову могао применити „украјински“ модел разбијања њене вјековне структуре која са Светосављем, косовским и видовданским заветима представља нераскидиве кохезионе принципе свесрпског духовног јединства.