ФРАНЦУСКИ ХЕРОЈ ЖИВОРАД СРБИМА ПОТПУНО НЕПОЗНАТ: Официра Југословенске краљевске војске Немци стрељали дан пре ослобођења Париза

РОДБИНА официра Југословенске краљевске војске Живорада Богосављевића (1910-1944) из Јагодине, којег су есесовци стрељали само дан пре ослобођења Париза - никада није пронађена.

Припадници покрета отпора спроводе заробљеног Немца, Фото Профимедија

За Французе је јунак, а у његовој отаџбини о њему се ништа не зна. Његов гроб у месту Kенси Воазен (Quincy Voisins), надомак Париза, посећују француски званичници и Срби који живе у Француској и дирнути су пажњом којом Французи већ 78 година чувају сећање на његово херојство. Богосављевић је побегао из логора у Немачкој, прикључио се француском Покрету отпора и спроводио многе опасне акције у овом шумовитом крају.

- Јагодински официр дао је велики допринос француском Покрету отпора, чију су главну, елитну снагу, заправо, чинили одбегли ратни заробљеници из разних земаља, као и британски и амерички падобранци, који су се силом прилика спустили на територију окупиране Француске. Колико је он био значајан, говори чињеница да је имао посебан задатак да пред само ослобођење Париза припреми терен за долазак савезничких трупа. То што су их Немци стрељали, говори колико су страховали од тих елитних јединица француског Покрета отпора - оцењује мр Дејан Танић, историчар јагодинског Историјског архива.

Шантал Каци, председница општине Кенси Воазен, говори над гробом Богосављевића, Фото Друштвене мреже

Он додаје да мало ко зна да су многи српски заробљеници побегли из затвора, да су врло активно учествовали у борби против Немаца и да су се прикључивали разним покретима отпора. Више од 300.000 југословенских војника било је заробљено, а у заточеништву су остали само они који су се изјашњавали да су Срби, док су припаднике осталих националности ослобађали.

- Током јула 1944. године формирана је Макија Шарни и Макија Рует, сачињена од осморице герилаца: по двојице Руса, Срба и Пољака и по једног Румуна и Француза. Један од њих био је управо Богосављевић - каже музејски саветник Смиљана Додић, археолог Завичајног музеја у Јагодини, и додаје да је причу о Богосављевићу сазнала од Зорице Ивановић Марковић из Париза, родом из Дражмировца код Јагодине, а она је пак то сазнала од Дејана Богдановића.

Мештани насеља Kенси Воазен чували су сећање на пале припаднике Покрета отпора, макизаре (герилце), који су деловали у оквиру Макија. Једна од њих била је и Весна Жунић из Париза, која није доживела 1. јануар, када би напунила 89 година, јер је преминула уочи Нове године. Непосредно пред смрт, за "Новости" је испричала да је Богосављевићу одавала почаст са својим кћеркама Патрицијом и покојном Лором док су биле мале, са пријатељем Богдановићем, који има готово 90 година, али и са једном Францускињом, чијег се имена није сећала. До смрти је памтила како је сваки пут на његовом гробу говорила да не може да схвати колико га Французи поштују и питала се како су га Срби заборавили.

Мр Дејан Танић/Смиљана Додић, Фото З. Глигоријевић/приватна архива

Бака Весна нам је још рекла:

- Увек сам била дирнута свечаном комеморацијом, на којој су говорили француски државници и певао хор из Дома за незбринуту децу. Ове године говорила је Шантал Каци, председница општине Kенси Воазен. Од Богдановића, који је био врло активан у овој општини, сазнала сам да су августа 1944, есесовци открили скровиште припадника Покрета отпора и ухватили њих тројицу. Богосављевић и један Француз, који нису били у скровишту, одлучили су да им се придруже. Солидарност су скупо платили. Немци су их све обријали и стрељали, а становници фарме Шарни, оптужени за њихово прикривање, спасли су се истраге захваљујући тадашњем председнику општине.

Будући да јој је било жао што нико од његове родбине никада није пронађен, Жунићева је пре петнаестак година замолила једну Јагодинку да, када оде у завичај, покуша да сазна где су му потомци. Жена се распитивала, али су јој у јагодинској општини рекли да је архива спаљена и да немају никакве податке. И мештани насеља Kенси Воазен желели су да пронађу његове ближње, како би они сазнали где почива. Позвали су представнике Југословенске амбасаде, али су они само једном обишли гроб. Никада се више нико није појавио, нити је ико сазнао за јунаштво овог официра Југословенске краљевске војске.

Фото приватна архива

ВЕСНА ТРАГАЛА ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА

ВЕСНА Жунић (на слици), која је до последњег даха покушавала да пронађе родбину Живорада Богосављевића, била је родом из Куманова, а са својом породицом у Београд се доселила после Другог светског рата. Била је један од 12 студената који су 1957. добили стипендије и студије наставили у Паризу. Међу њима је био и њен сада покојни супруг Радован, лекар, који је добио специјализацију у Паризу. Весна је у Београду студирала језике, а у Паризу Медицински факултет.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације