ВОЗИО У КОНТРАСМЕРУ ДА ОДБРАНИ ТРИ ЖИВОТА: Миленко Кузмановић на ауто-путу помогао Милици Петровић и њеним синовима повређеним у аутомобилу
ТИПИЧАН новембарски дан у српској престоници, тмурно са мало кише. За Београђане Миленка Кузмановића, као и за Милицу Петровић и њену двојицу синова, требало је да буде уобичајен.
Фото "Фејсбук"
Али... Те суботе, 19. новембра, догодила се саобраћајна несрећа: аутомобил у ком је била Милица са децом преврнуо се на кров, на делу ауто-пута за Нови Сад.
Миленко, који се са својим другом Петром враћао из викендице у Крчедину, "крајичком ока" је запазио да се нешто необично дешава у зауставној траци, до банкине. А, потом је угледао језив призор... Своје возило зауставио је недалеко од искључења за београдски аеродром, педесетак метара даље од аутомобила чији су се точкови окретали у ваздуху...
Није се двоумио, ни секунд. "Пун леви" и "пун гас", па назад, у контрасмеру, ауто-путем.
Назад до заробљених у смрсканој каросерији из које је излазио дим... Већ за неколико тренутка ишчупао је врата са "изгужваног" возила и опрезно помагао Милици и момцима да изађу ван.
Пажљиво их све троје извукао из аута , Фото Принтскрин/Happy TV
- Прво сам угледао мушке ноге на возачевом месту како се не померају и заледио сам се - прича нам Миленко.
- Видео сам младића који седи на задњем седишту и има посекотину на глави, док је плава жена седела на сувозачевом месту. Живи су и то ми је било најважније. Почео сам полако да их извлачим, али сам стрепео да њихово возило не експлодира. С друге стране ауто-пута зауставио се још један човек у жељи да помогне, али ја сам почео да му вичем да зове полицију и Хитну помоћ. Након што су све троје извучени из аута, било му је јасно да, барем споља гледано, нису тешко повређени. Сели су поред банкине и ту сачекали полицију и Хитну.
- Са тим човеком који их је позвао урадио сам оно што би свако. Не сматрам нас херојима.
Сигурно је да је у овој ситуацији срце надвладало разум, али, просто, то је тако нормално - каже Миленко.
Скроман какав јесте, поздравио се са Милицом и њеним синовима и отишао кући. На Славију. То је било све што је Милица упамтила: Миленко са Славије.
Већ сутрадан се обратила медијима како би пронашла свог и спасиоца својих синова. Прича је убрзо преплавила друштвене мреже. Миленкови пријатељи су у тој причи препознали свог друга. Говорили су: то је наш Миленко, који увек најмање мисли на себе.
Са породицом Петровић се отада није поново срео, али су дружење договорили за после Божића.
- Опет бих поступио исто. Поново ни секунде не бих размислио. Мени је водиља у животу једна мисао Меше Селимовића: "Дужност је да помогнемо и непознатом човјеку."
НА СПИСКУ ДОНОРА ОРГАНА
МИЛЕНКО је оснивач и председник Удружења за очување српске традиције и културе “Шиљкан” које је одржало више од 40 хуманитарних концерата. Више је од 50 пута добровољно дао крв. Био је део бајкера Деда Мразева који су носили новогодишње пакетиће малишанима у дому у Сремчици. А, како каже, за њега је највреднија сагласност коју је потписао пре 10 година - Миленко је на списку донора органа.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (5)