МИЛЕТИЋ ЈЕ БИО СРПСКИ ТИЋ: Иако је време затрло темеље родне куће великана Војводине, Мошорин се ипак одужио свом суграђанину
ГОТОВО сваки житељ Мошорина наизуст зна барем неколико историјских података о Светозару Милетићу, али не и где се тачно у овом омањем насељу у Општини Тител налазила кућа у којој је пре 198 година рођен овај њихов суграђанин, неприкосновени политички вођа Срба у Аустроугарској и један од најзначајнијих великана српског народа без чије темељне истрајности и страдања Војводина данас не би била север Србије.
Фото Музеј Војводине, приватна архива и Н. Карлић
- Кућа је вероватно била ту, у центру, покрај цркве. Кад је срушена? Не зна се тачно. Али сви ми знамо да је Милетић за Србе у Угарској био сиви тић - кажу мештани Мошорина.
Управо он је Новом Саду наденуо име Српска Атина
Осим ње, народни трибун "на свом имену" данас у Војводини има два села у Бачкој - Српски Милетић и Светозар Милетић, монументални споменик исклесан длетом Ивана Мештровића на централном тргу у Новом Саду, граду коме је лично наденуо друго име Српска Атина и био градоначелник у два наврата. И неколико школа од Врбаса до Земуна носи његово име.
Своје политичко деловање двадесетдвогодишњи Милетић, студент права, започео је револуционарне 1848. године. У целокупном српском народу убрзо је стекао велики углед.
За своје идеје, како је забележио академик Чедомир Попов, жртвовао је све: своје материјално благостање, лично и породично спокојство, слободу, своје физичко и ментално здравље.
ДЕДА АВРАМ ПРЕДУХИТРИО ВУКА
МАЛО је познато да се Милетићев деда Аврам, трговац, а потом учитељ и песник, уписао у историју српске књижевности својом Песмарицом. Тридесетак година пре него што ће Вук Караџић записати прве епске народне песме, Аврам Милетић (1755-1826) саставио је Песмарицу, која се сматра најстаријом досада откривеном збирком те врсте поезије на српском језику. Збирка садржи 129 песама које је Аврам сакупљао и бележио у периоду између 1778. и 1780. године. Несумњиво, епски стихови из деда Аврамове Песмарице, макар делом, уобличили су дух и свест унука Светозара.
Милетића, снажног борца за национална права свога и других немађарских народа, са геслом "Борити се, а не молити", угарске власти нису могле мирно посматрати нити толерисати његов огроман утицај и популарност.
Народни трибун и чланство његове Српске народне слободоумне странке изложени су разноврсним притисцима. Први пут Милетић је ухапшен 1870. године под заједничком оптужбом мађарске и владе у Београду, а поводом убиства кнеза Михаила Обреновића на Кошутњаку. Одлежао је годину дана у затвору у Вацу и на крају као недужан ослобођен оптужби. То његово тамновање још више је повећало његов углед међу сународницима.
Пет година доцније, када је у Херцеговини и Босни избио "трећи српски устанак", којим је отворена нова велика источна криза, а Србија и Црна Гора 1876. ушле у рат против Турака уз политичку, па и материјалну подршку Милетића и његове странке, угарска влада одлучила је да га дефинитивно сломи и уклони са јавне сцене. Ухапшен је 5. јула 1876. у свом стану у Новом Саду. Дуго је држан у истражном затвору циничног имена "Фортуна" у Будиму, да би тек 1878. на монтираном процесу био осуђен "за велеиздају" на пет година тешке тамнице.
ОРО КЛИКЋЕ СА ВИСИНЕ
О ВЕЛИКОМ Милетићевом угледу међу сународницима сведочи и данас радо слушана химна коју је панчевачки прота Васа Живковић написао 1870, када се Милетић спремао у затвор у Вац: "Оро кликће са висине, на њег оздо кевћу псине, не бој нам се, сиви тићу, ми смо с тобом, Светозаре Милетићу!"
Милетићево тамновање имало је кобне последице по Србе у јужној Угарској. Најутицајнија Српска народна слободоумна странка Срба била је обезглављена, присталице су почеле да се осипају, а у самом руководству странке уследила су превирања. Физички и духовно оронуо, Милетић је помилован и ослобођен крајем 1879. године. У Новом Саду дочекан је Змајевим покличем: "Диж'те децу из колевки да запамте његов лик!" После опоравка, у периоду 1880-92. године, вратио се политичком животу, али не задуго.
Све жеље Срба за очување идентитета мађарска влада је игнорисала. У таквим условима, скрхан болешћу, Милетић је 1882. дефинитивно сишао са политичке сцене. Његова странка се потпуно распала две године доцније, а он, стар, изневерен и немоћан, у Вршцу, у кући свог сина Славка, лекара и будућег вишеструког министра у Влади Србије, поживео је до 4. фебруара 1901. године.
Политичка мисао која је иза њега остала носила је, међутим, трајне историјске вредности. Седамнаест година доцније његов зет и настављач идеје о припајању Краљевини Србији, Јаша Томић, на Великој народној Скупштини у Новом Саду изговорио је чувену беседу: Јесмо ли добро урадили припојивши се Србији? Ако питамо срце, казаће - учинили сте по мени, ако питамо памет, и оно ће нам то казати."
Илустрација В. Н.
Препоручујемо
РУСИЈА ПОНОВО БРУЈИ О ИЗЈАВИ ВУЧИЋА: Речи председника о санкцијама ударна вест у руским медијима
РУСКА агенција ТАСС преноси као ударну вест изјаву председника Србије Александра Вучића који је рекао синоћ да би, уколико би одлучио да уведе санкције Русији, „издао душу народа“.
06. 05. 2026. у 11:22
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
ШОК НА НАЈЛОН ПИЈАЦИ: Србин купио старе столице, вреде право богатство (ВИДЕО)
НА први поглед, чиниле су се као још један комад старог намештаја, али је искусно око препознало о чему је реч.
07. 05. 2026. у 10:25
Коментари (0)