Од њега може да се прави бетон, а ми га бацамо и што је још горе, трује нас, а расипамо га где стигнемо

У СРБИЈИ је почела грејна сезона, а са њом и стварање пепела: Колико је овај отпад опасан, како се код нас одлаже и чему све може да послужи?

Фото: Промо

Уз топле радијаторе долази и до потенцијално новог еколошког проблема – пепела, који се сматра једном врстом штетног отпада и загађивача животне средине.

Као у годинама иза нас и сада је најактуелније питање колико је заправо пепео из индивидуалних и градских ложишта, опасан, на који начин га грађани широм земље одлажу, да ли има још неку употребну вредност, те шта се код нас предузима када је само одлагање и коришћење пепела у питању?

Фото: Промо

Док, како су нам из јавног комуналног предузећа „Градска чистоћа“ објаснили, одлагање пепела није у њиховој надлежности, на сајту Електропривреде Србије пише како се и те како радило на решавању овог еколошког проблема, те како систем за транспорт и депоновање пепела и шљаке у нашој земљи постоји још од 2009. године.

- У тент Б је 2009. године уграђен систем за прикупљање, транспорт и одлагање пепела и шљаке, израђен по новој технологији где се пепео меша са водом у односу 1:1. Изградњом новог система за одлагање пепела спречено је развејавање пепела са депоније и за десет пута је смањена количина воде за транспорт пепела, а тиме и трајно заустављено загађење подземних вода - пише на сајту Елекропривреде Србије.

Фото: Промо

Поред овог система, 2012. године коначно је решен, како пише „Електропривреда“,  један од највећих еколошких проблема у месној заједници Велики Црљени и на подручју општине Лазаревац када је у термоелектрани „Колубара“ у тој општини  пуштен у рад систем за хидраулични транспорт пепела.

Употреба

Иако је у Србији пепео дуго био означен као опасан отпад, усвајањем одговарајућих закона, пепео је постао отпад са одређеном употребном вредношћу, а што је омогућило разматрање начина његовог даљег коришћења.

Након урађених анализа, процењено је како је, а у зависности од његовог квалитета, односно начина на који је сам пепео настао, могуће употребити у производњи цемента и бетона.

Како пише портал gradjevinarstvo.rs, такозвани „летећи пепео“ који настаје сагоревањем угља, уколико се рециклира, може и те како да буде од помоћи у производњи издржљивијег и, како објашњавају, отпорнијег бетона на корозију.

Наиме, везивима заснованим на том отпадном материјалу није потребна иста високотемпературна и енергетски интензивна прерада коју захтева цемент, што доводи и до смањене емисије штетних гасова насталих током производње бетона, док, поред тога, побољшава и сам квалитет овог грађевинског материјала, пише на поменутом порталу.

Фото: Промо

Иако се тек скоро испоставило како је одличан и за производњу бетона, пепео добијен сагоревањем дрвета још од давнина користио се и за повећање плодности земљишта, те се и данас користи за обогаћивање земљишта у баштама, као додатак компосту, против лукове муве или пужева, и као извор калцијума, калијума и микроелемената, идеалан је за смањење киселости земљишта.

Својства која ће пепео имати зависе од саме врсте сагореног дрвета, па тако тврде врсте дрвећа, као што је храст, дају више пепела по јединици употребљеног дрвета и хранљивије су од меке врсте дрвета, док пепео добијен од брикета угља није препоручљив за побошљање земљишта, јер се у његовој производњи користе штетне материје попут петролеја, парафина, боракса, сумпор-оксида и натријум-нитрата.

Поред брикета, у ове сврхе, односно као производ за побољшање земљишта, не треба користити ни пепео од паљења осталог отпада, картона, угља или лакираног и обојеног дрвета, јер он може да садржи отровне и штетне компоненте за биљке.

Међутим, пепео који је настао од дрвета и који доводи до побољшања земљишта треба разбацати током раног пролећа док вегетација није кренула, односно пре садње, пише на порталу „Пољопривредник“.

Узрок пожара

Поред велике употребне вредности коју пепео има, ту је и његова лоша страна, па уколико се не одлаже на правилан начин, неретко може да изазове и пожаре.

Недовољна свест наших суграђана када је одлагање пепела насталог у индивидуалним ложиштима у питању, навела је пре две године надлежне из ЈКП „Градске чистоће“ да предузму одређене кораке и апелују на грађане који за грејање користе чврста горива, у контејнере и пластичне канте не бацају жар и недовољно охлађени пепео, јер је то један од најчешћих узрока пожара током трајања грејне сезоне.

Фото: Промо

- Ватра веома брзо може да захвати комплетан садржај судова за отпад, што не само да проузрокује њихово уништавање, већ може да угрози безбедност грађана, односно, пролазника. Постоји велика опасност да се пламен рашири на околно растиње или аутомобиле паркиране у близини контејнера и да то доведе до велике материјалне штете.

Суграђани који станују у насељима са индивидуалном градњом и власници су пластичних канти за одлагање смећа такође не би требало да жар и недовољно охлађени пепео одлажу у те канте, јер се врло брзо униште, а представљају опасност и могу изазвати већи пожар - навели су тада у поменутом апелу „Градске чистоће“.

Из „Чистоће“ су овом приликом подсетили и да су судови за одлагање смећа градски инвентар, који је уједно и својина свих грађана, а који заједно, како истичу, треба да се потрудимо и очувамо што дуже можемо.

Загађивач

Још један проблем који ствара пепео јесте и загађење већ доста лошег ваздуха, судећи према сајту Air Quality, где се Београд већ неколико година налази на врху листе, односно, у првих пет најзагађенијих градова на свету.

Када је сам пепео у питању, његовим ширењем у ваздуху се разносе такозване честице ПМ10, а које већина стручњака сматра једним од најопаснијих загађивача ваздуха и највећих опасности по здравље људи.

Наиме, поменуте ПМ10 честице које пепео ствара могу да продру дубоко у плућне пролазе и уђу у крвоток људи и тако изазову кардиоваскуларна, цереброваскуларна и респираторна оштећења.

ПМ10 честице поред опасности по наше здравље, могу да буду јако опасне и за животну средину и пољопривредну производњу.  Зато, водимо рачуна где бацамо пепео, обратимо пажњу на рециклажу и чувајмо нашу животну средину. Окренимо на чисто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације