ЕМЕРИТУСИ ТРАЖЕ СИГУРНА ПРИМАЊА: Удружење угледних пензионисаних универзитетских професора тражи да се реши њихов финансијски статус

Љ. БЕГЕНИШИЋ

11. 10. 2022. у 07:00

ЗВАЊЕ професора емеритуса на шест државних универзитета у Србији има 106 професора. Највише их је на Универзитету у Београду - 53, следи Универзитет у Новом Саду, на коме је у овај статус избрано 42 професора.

ЕМЕРИТУСИ ТРАЖЕ СИГУРНА ПРИМАЊА: Удружење угледних пензионисаних универзитетских професора тражи да се реши њихов финансијски статус

Емеритуси са ректором, Фото Универзитет у Београду

На универзитетима у Нишу и Крагујевцу има их по четворо, а на Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици двоје, док на Универзитету у Новом Пазару овај статус има само један професор. Универзитет уметности у Београду има седам емеритуса.

Иако је то највише академско знање које добијају само одабрани, њихов финансијски положај није системски уређен и разликује се од факултета до факултета. То се најбоље видело на недавном случају академика Ивана Гутмана, који је као емеритус на Природно-математичком факултету у Крагујевцу добијао надокнаду за рад, а када је требало да му продуже уговор, понуђено му је свега 30 одсто дотадашње надокнаде. Одбио је и сарадња је раскинута, али његово звање остаје доживотно.

Звање професор емеритус установљено је Законом о високом образовању из 2005. године, бирају их сенати универзитета на предлог факултета. Укупан број професора емеритуса не може бити већи од три одсто од укупног броја наставника универзитета.

Сенат Универзитета додељује звање професор емеритус посебном одлуком редовном професору у пензији, који је обављао функцију ректора Универзитета, уз његову сагласност. Прописима је предвиђено и да професор емеритус може учествовати у извођењу наставе на мастер и докторским студијама, бити ментор и члан комисија у поступку израде и одбране докторских дисертација. Такође може да буде члан комисије за припрему предлога за избор наставника Универзитета и да учествује у научно-истраживачком раду.

Како би се решио проблем са надокнадама за њихов рад, које се исплаћују из средстава факултета, али и то што не могу да добијају новац за пројекте у којима учествују, а који се често добијају захваљујући њиховом ауторитету, основано је Удружење професора емеритуса државних универзитета Србије. За председника је изабран проф. др Бранко Ковачевић, за потпредседнике проф. др Радмила Недучин Маринковић, проф. др Дејан Поповић и проф. др Ћемал Долићанин, а изабрано је и 15 чланова Скупштине.

- Већ смо разговарали са министром просвете Бранком Ружићем и предложили да се допунама Закона о високом образовању или неким другим актом реши финансијски статус професора емеритуса - каже за наш лист проф. Ћемал Долићанин.

- Наишли смо на разумевање просветних власти, али како су у међувремену били избори и како је процес формирања нове владе у току, не желимо да вршимо притисак. Проф. Долићанин напомиње да је реч о минорним средствима и да би професорима емеритусима требало изаћи у сусрет.

- Нелогично је да бирамо емеритусе, а да немају неки финансијски додатак - каже наш саговорник уз очекивање да ће им нова влада изаћи у сусрет и решити ово важно питање.

ПОДРШКА РЕКТОРА ЂОКИЋА

РЕКТОР Универзитета у Београду проф. др Владан Ђокић рекао је да статус професора емеритуса, који служе на понос, мора бити јасно дефинисан. Он им је раније поручио да ће УБ свим снагама и могућностима подржати оно што желе да остваре као скуп изузетних научника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

АУДИО БМ СЛУШНИ АПАРАТИ: Новогодишња чаролија звука