ЗА 60 ГОДИНА ВИШЕ ОД 2.000 ПОДВИЖНИКА: У сусрет јубиларном "Најплеменитијем подвигу", традиционалној, угледној акцији "Вечерњих новости"

СРПСКА Легија части. Најугледнија, најважнија и највећа акција српског новинарства. Избор најплеменитијих неупоредив је са другим изборима.

Фото Д. Миловановић

У овим реченицама академика Матије Бећковића, више од две деценије председника жирија "Најплеменитијег подвига године", који организују "Вечерње новости", сажети су суштина и све вредности наше традиционалне акције. Ове године организујемо је јубиларни, 60. пут. Равно шест деценија, без прекида чак и у најтежим, ратним временима, изводили смо на пиједестал људскости оне најхрабрије, најузвишеније међу нама, да нас својим примерима одважности и хуманости подсете на једину праву животну вредност - бити Човек.

Фото Архива "Вечерњих новости"

Када би се окупили сви награђени, био би то величанствен скуп више од 2.000 подвижника од Триглава до Ђевђелије, од Суботице до Горе и Шар-планине. Њихове подвиге није лако набројати. Шта су све ти златни људи учинили, понекад је тешко и замислити: спасавали су децу из лавине, голим рукама савладавали сону киселину, ногом под точком заустављали аутобус пун путника којем су отказале кочнице и телом воз да би спасли мајку и њено двоје деце, скакали у ватру и воду да спасавају знане и незнане, давали своје органе другима да би им продужили живот, за 40 секунди од подметнуте бомбе спасли 141 путника у возу, залагали су живот за слободу, отаџбину, официрску част и људски образ...

Захваљујући њиховим подвизима, у причама на страницама нашег листа, на најбољи начин показали смо да постоје људи чија племенитост и храброст изненада блесну попут најсјајнијих звезда. У трену, њихова одважност остављала нас је без даха, а човештво изазивало дивљење. Да би спасли друге и помогли другима којима често ни име нису знали, те звезде са ликом Човека без оклевања показивале су да су спремне да заложе све што имају. Нису застајали нити се запитали вреди ли. За своје подвиге у рату би добили орден, можда и виши чин, ушли би у уџбенике историје, народно предање... У миру пак све што су добијали били су стисак руке и понеко тапшање по рамену. А, њихов "улог" је обично био исти и велики - људски живот!

Фото Архива "Вечерњих новости"

Минулих 60 година показали су да је ова ниска племенитих бисера - непрекидна. И сваке године ова непроцењиво вредна "огрлица" све је дужа. Придружују јој се нови јунаци, да понесу и даље пренесу јединствену, невидљиву бакљу племенитости која чистим, неокрњеним сјајем блиста над Србијом и регионом. Наши подвижници су чувари оног пламена што нас у ова туробна времена чува од мрака у ком свет данас живи. Од себичног мишљења да се свако учињено добро мора наградити новцем. Јунаци наших прича о наградама нису ни размишљали.

Данас с поносом говоримо и да за минулих шест деценија никада нисмо страховали да ли ће за ова признања бити довољно кандидата. Увек их је било много више него плакета које наш лист додељује.

Фото Архива "Вечерњих новости"

А све је започело 1963. године, много пре него што је постало помодно говорити о друштвеној одговорности компанија. "Најплеменитији подвиг године" покренули смо после земљотреса који је те године, у праскозорје, 26. јула, за само 20 секунди разорио Скопље и однео више од 1.100 живота. Много је тих дана, после трагедије, било појединаца који су несебично спасавали друге. Њихова одважност задивила је Југославију, а наш новинар Анастас Нешић предложио је Слободану Глумцу, тадашњем главном уреднику "Вечерњих новости", да наше новине покрену акцију "Најплеменитији подвиг".

Тако је и било. Катастрофа у Скопљу изродила је првог јунака "Подвига" - Максима Стојановића, тада двадесетосмогодишњег електричара у главној централи у Скопљу. Његова присебност тог стравичног јутра у 4.17 спасла је град од још веће катастрофе. Максим је, крчећи рушевине, ризикјући свој живот док је земља још подрхтавала, појурио у централу, искључио струју и спречио да разорени главни град, тада СР Македоније, постане буктиња која би однела још стотине живота.

Фото Архива "Вечерњих новости"

Већ годину касније, због храбрости која се могла очекивати од старијих, али не и од детета, "Новости" су увеле и категорију "Дечји најплеменитији подвиг". Те 1964. на такву одлуку својим витештвом "приморао" нас је шеснаестогодишњи Хакија Бузаџић из Бањалуке. Он је из леденог, набујалог Врбаса од утапања спасао вршњакињу Р. П.

Од 1973. године увели смо још две златне категорије за најплеменитији подвиг - колективни и онај који се додељује постухмно јунацима који су положили свој живот да би спасли туђ. Исте те године, уместо новчаних награда, одлучено је да се подвижницима уручују златне и сребрне плакете. Прву златну плакету за колективни подвиг добили су морнари Јединице моторних топовњача Ратне морнарице ЈНА, који су у само једној години спасли 27 живота житеља јадранских острва, стижући до њих у судбоносним тренуцима, у најудаљенија места, када ниједан брод није смео да исплови. Златна плакета постхумно је додељена и шесторици бораца Одреда територијалне одбране ЈНА, који су 1971. погинули борећи се са групама убачених усташких терориста.

Због значаја и чињенице да је "Најплеменитији подвиг године" постао најугледнија, најпрепознатљивија и најдоследнија акција најпре у Југославији, а потом и у Србији, мењала су се и места где смо нашим подвижницима уручивали награде и плакете. Најпре су додељиване у редакцији "Вечерњих новости", потом у Савезној скупштини, па у београдском Народном позоришту, а последње две деценије у Скупштини града Београда.

Фото Архива "Вечерњих новости"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације