АНТИЧКИ РАТНИ БРОД УПЛОВЉАВА У СРБИЈУ: "Римљани" стижу у нашу земљу на "Данувији алакрис", дневно веслају чак 40 километара (ФОТО)

РИМЉАНИ веслају Дунавом ка Србији у десантном речно-морском ратном броду "Данувија алакрис" типа лузорија, а прво пристајање у Србији имаће у 10. септембра у Новом Саду где ће их дочекати гостољубиви домаћини уз римско весеље и забаву. Следећа викенд-станица је Београд где ће манифестације трајати три дана, а треће дуже пристајање биће у Раму пре него што "Данувија" исплови из Србије 24. септембра.

Фото: Фејсбук

Ова пловидбена авантура је део транснационалног пројекта Living Danube Limes (Живи дунавски лимес) који финансира ЕУ, а укључује партнере из 10 подунавских земаља. Циљ му је подстицање заштите античких локалитета и развој туристичког потенцијала римског наслеђа на подунавској граници (лимесу) Римске империје. Брод "Данувија алакрис" је изграђен у Немачкој одакле је запловио крајем јула, с намером да у децембру стигне до Црног мора.

Фото: Фејсбук

- Посаду чине 24 добровољца, који дневно веслају 20-40 километара. То није лак задатак јер је реч о правом римском броду израђеном материјалима који су се користили у позној антици и тежак је неколико тона. Српски археолози су били први иницијатори овог пројекта, а Археолошки институт је домаћин догађања у Србији - каже др Немања Мрђић из Археолошког института САНУ.

Један од главних циљева пројекта је номиновање целокупног дунавског лимеса на листу светске културне баштине под заштитом Унеска. Пројекат посебно подржава номинацију Србије, Хрватске, Бугарске и Румуније, чији су римски локалитети још на прелиминарној листи светске организације.

- Људи нас често питају, како то да Србија са чије је територије потекло 18 римских царева и има најзначајније локалитете дуж лимеса, још чека пред вратима Унеска за заштиту ових вредних налазишта. Један проблем је спора администрација Унеска, на који не можемо да утичемо. Други, за нас важнији је што трећина оваквих наших локалитета, чак ни оних истражених, још није регистрована као законом заштићено културно добро. Показало се да наше општине најчешће немају капацитете да се изборе са овим проблемом и било би неопходно да држава стане иза овог посла. Археолози чине све у својој моћи да промовишу баштину Србије, а овај пројекат је део тих напора - каже др Мрђић.

Фото: Фејсбук

Римску прошлост имају не само сви главни градови подунавских земаља, већ и многе данашње варошице и села уз најважнију европску реку, јер је лимес функционисао не само као војна граница већ и као најважнија трговинска рута Римског царства.

- Многи од подунавских локалитета нису ни довољно истражени, а непрестано су угрожени природним катастрофама као и разарањем које наносе пљачкаши старина. Уколико се не уложи напор да се ово наслеђе очува, један од највећих светских историјских пограничних система могао би да нестане. Управо због тога за важну станицу "Данувије алакрис" је одабран Рам, чија је недавно обновљена средњовековна тврђава у римско време била део великог римског утврђења и града на лимесу Ледерате, која је деценијама била мета разарања и пљачкаша. Општина Велико Градиште сада је показала на прави начин бригу за своје наслеђе и уз помоћ археолога ради на заштити и презентацији Ледерате, коју ће укључити у своју туристичку понуду - каже др Мрђић. 

19 УНИВЕРЗИТЕТА ИЗ 10 ЗЕМАЉА

ПРОЈЕКАТ "Живи дунавски лимес" обухвата учеснике са 19 универзитета, државних и приватних предузећа из 10 земаља, као и 27 придружених стратешких партнера који су подршка у областима археологије, античке историје, технологије, архитектуре, виртуелне стварности, музејске структуре, туризма, заштите културног наслеђа и оживљавања историје.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације