Друштво

ДОКУМЕНТА ОЗНЕ НЕДОСТУПНА И ПОСЛЕ 80 ГОДИНА: Петицију којим се тражи отварање архива потписали Матија Бећковић и Душан Ковачевић

07. 09. 2022. у 09:14

НЕКИ од најпознатијих домаћих историчара и јавних личности у Србији иницијални су потписници петиције Удружења "У име народа за слободну Србију", којом се тражи једнак приступ грађана историјској грађи Службе безбедности са које је скинута ознака поверљивости.

ДОКУМЕНТА ОЗНЕ НЕДОСТУПНА И ПОСЛЕ 80 ГОДИНА: Петицију којим се тражи отварање архива потписали Матија Бећковић и Душан Ковачевић

Иза петиције "Једнак приступ за све" први су стали академик Матија Бећковић, проф. др Ратко Ристић, проф. др Леон Којен, др Коста Николић, проф. др Предраг Ј. Марковић, др Бојан Димитријевић, проф. др Чедомир Антић, проф. др Јовица Тркуља, проф. др Милош Ковић, академик Душан Ковачевић, проф. др Радош Љушић, историчар Горан Давидовић, Милош Павковић, др Срђан Цветковић и др Немања Девић.

"Захтевамо од законодавних органа и државних институција да се одредбе закона и правилници, који регулишу приступ декласификованој историјској грађи из фонда БИА, формулишу тако да сви грађани Србије имају једнако право да истражују и користе у научне и друге сврхе документе из ове збирке", наводи се у петицији.

Како кажу, садашњи правилници појединих архива не омогућавају једнак приступ историјској грађи Озне (Фонд БИА) сваком грађанину, већ повлашћују одређене категорије, а чак и о њиховом праву истраживања и објављивања докумената у неким архивима крајњу реч има директор.

- Сматрамо да скорашњи случај кажњавања и забране рада у Архиву Србије двојици научника, због објављивања неких докумената без директорове дозволе, показује какве се све опасности крију у дискреционом праву да се одлучује о приступу грађи и њеном објављивању - стоји у петицији.

Наводи се и да је апсурдно да иста архивска грађа, која се налази у Словенији или Хрватској, тамо буде доступна нашим грађанима и научницима, без икаквог условљавања, а овде не. То, конкретно, значи да у нашој земљи она није отворена ни за новинаре, ни за оне којима је документација потребна у поступцима рехабилитације, већ морају да је траже преко суда.

- Историјска грађа тајне полиције из овог времена без сметњи је доступна у Бугарској, Пољској, Мађарској и другим земљама са сличним тоталитарним или ауторитарним наслеђем - каже историчар Срђан Цветковић, и подсећа да је одлуком Владе 2009. скинута тајност са ових докумената. - Оно што и даље има ознаку тајности, не налази се у Архиву. У земљама у окружењу, грађанима су ова документа доступна после 50, па чак и после 30 година, а код нас ни после 80!

ОЧЕКУЈУ И ПОДРШКУ ОРГАНИЗАЦИЈА

ИНИЦИЈАТОРИ очекују подршку појединаца, јавних личности, друштвених организација, политичких странака, архива и државних институција за измену прописа. Петиција је доступна на сајту Удружења и сајту "Петиције онлајн", а потписи ће бити послати надлежним скупштинским одборима.