НА БОЛОВАЊУ БИЛО 150.000 ЗАПОСЛЕНИХ: На одсуству са радног места дужем од 30 дана лане двоструко више људи него 2014. године

Б. Радивојевић

20. 08. 2022. у 10:31

НА боловању дужем од 30 дана прошле године било је 154.032 запослених, што је за 10,2 одсто више него 2020. и чак 29,5 одсто више него 2019. године.

НА БОЛОВАЊУ БИЛО 150.000 ЗАПОСЛЕНИХ: На одсуству са радног места дужем од 30 дана лане двоструко више људи него 2014. године

Фото Д. Миловановић

У првој половини ове године, према евиденцији Републичког фонда здравственог осигурања, мање се одсуствовало с посла због болести. То право од 1. јануара до 30. јуна користио је 71.861 осигураник, што наговештава, ако се исти тренд задржи, да ће ове године бити смањен број осигураника који користе боловања дужа од 30 дана.

Ова одуства с посла одавно су, највише од када је накнада за то смањена на 65 одсто зараде, престала да буду "параван" за оне којима треба пауза на послу да би обављали сезонске радове, па се рапидан раст броја боловања не може приписати злоупотребама. Чињеница је да он у пракси потврђује оно на шта указује статистика - да смо као нација све старији, а тиме и оптерећенији разним хроничним болестима. Рецимо, 2014. године боловање дуже од 30 дана користило је 81.289 запослених, што је било 2.392 корисника више него годину раније, а прошле године смо стигли готово до дуплираног броја корисника. Један број њих се, у другој години пандемије свакако може приписати и продуженом ковиду, али то није било тако масовно. Због ковида се много више одсуствовало до максималних 30 дана, а то су боловања о којима нема збирне евиденције и за која накнаде исплаћују послодавци.

У РФЗО за "Новости" кажу да је просечна дужина боловања у 2021. години била 40 дана, и да је за та одсуства са посла из касе РФЗО исплаћено укупно око 23 милијарде динара.

- Боловања која су коришћена у првих шест месеци ове године у просеку су трајала нешто краће - 35 дана, а за првих пет месеци исплаћене су накнаде у висини око 11 милијарди динара - наводе у РФЗО.

Чак 27,6 одсто корисника боловања у 2021. години биле су - труднице, а други најчешћи разлог за одсуство са посла су биле повреде. Већ дуже се у Србији на боловање иде најчешће због трудноће, иако је наталитет у паду, али због медицинских разлога права је реткост да жене у трудноћи раде. У томе, наравно, нема ништа спорно. Доцент др Ивана Бабовић, гинеколог акушер, супспецијалиста перинатологије из Клинике за гинекологију и акушерство УКЦС, каже да је ултимативно право жене да рађа здраво потомство, а да том приликом не буде оштећено њено здравље или бар погоршана основна болест:

- Трудноћа може бити ризична због стања мајке, плода или и једног и другог. Савремени начин живота утиче на жену од детињства (наследне и хроничне болест, исхрана), преко адолесценције (пушење, наркотици, тинејџерске трудноће) до зрелог доба. Хронична оболења мајке, попут дијабетеса, повишеног притиска, системских болести, бубрежних, срчаних или плућних обољења, компликују здравље мајке, али могу да утичу и на плод.

Стања погоршања ових болести препознају лекари који пре трудноће контролишу стање здравља труднице, а у трудноћи се контролом стања труднице и плода поред њих баве гинеколози, специјалисти фетоматерналне медицине. Потреба раног надзора се не доводи у питање - наводи докторка Бабовић.

Фото И. Маринковић

Ако се узму у обзир и чињенице да је све више пацијенткиња које прву трудноћу остварују у одмаклим годинама, после 35, да су многе од тих трудноћа настале после дуготрајне борбе са инфертилитетом, поступком вантелесне оплодње, јасно је, примећује докторка Бабовић, зашто је надзор битан од првог тромесечја ових трудноћа.

- Много је пацијенткиња које су због аномалија гениталног тракта оперативно лечене, а имају оптерећену гинеколошку историју инфекцијама гениталног тракта, неуспелим трудноћама завршеним спонтаним побачајима или превременим порођајем су у групи оних које заслужују посебан надзор, јер је прематуритет не само медицински већ и друштвени проблем. Најзад, и код здравих пацијенткиња могу се у трудноћи први пут појавити поремећаји регулације шећера, крвног притиска, као и болести постељице које угрожавају и њу и плод - каже наша саговорница.

НАЈДУЖЕ ОДСУСТВО 113 МЕСЕЦИ

ИАКО је значајно скраћена просечна дужина боловања, која је, рецимо 2013. године била 48, а следеће чак 76,2 дана, има случајева да неки осигураници на боловању проведу више година лечећи се од тешких болести. Тако је, према подацима којима располаже РФЗО, најдуже боловање у периоду од 2007. године до 31. марта 2022. године трајало 113 месеци и било је због хроничне мијелоидне леукемије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

ВАЖНО ЗА ВЛАСНИКЕ ДИЗЕЛАША: Држава плаћа 2100 евра за замену - ово ће бити услови

ВАЖНО ЗА ВЛАСНИКЕ ДИЗЕЛАША: Држава плаћа 2100 евра за замену - ово ће бити услови

ВОЗАЧИ који имају старог дизелаша од следеће године ће моћи од државе да добију субвенцију од 2.100 евра за куповину новог или половног путничког аутомобила евро 6 стандарда.

31. 01. 2023. у 10:30

ИВАНИШЕВИЋ КОНАЧНО ОТКРИО ИСТИНУ: Ево шта каже о непристојном понашању Новака Ђоковића

ИВАНИШЕВИЋ КОНАЧНО ОТКРИО ИСТИНУ: Ево шта каже о "непристојном" понашању Новака Ђоковића

НОВАК ЂОКОВИЋ још једном је покорио Аустралију и импресивним издањем, које је крунисано победом против Стефаноса Циципаса, докопао се 22. гренд слем титуле. Све је прштало од емоција у Мелбурну, па је Ноле тако под огромним набојем ушао у једном моменту у расправу са својим тренером - Гораном Иванишевићем.

31. 01. 2023. у 08:38

Коментари (0)

РУСКИЊУ ПИТАЛИ КАКО ЈЕ У СРБИЈИ, А ОНА СВЕ ШОКИРАЛА ОДГОВОРОМ: Коментари непрестано пљуште (ВИДЕО)